Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Sajt za registraciju za referendum pao u zao čas
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.06.2016. |
|
|
|
|
|
|
Nakon što je tehnički kvar sprečio hiljade Britanaca da se u poslednji čas, u kasnim večernjim satima 7. juna registruju za glasanje na referendumu o daljem članstvu te zemlje u EU, britanska opozicija traži da se rok za registraciju produži. Navala na sajt počela je nakon televizijske debate premijera Dejvida Kamerona i lidera Nezavisne partije UK Najdžela Faraža na temu da li Britanija treba da ostane u EU ili će joj biti bolje izvan bloka. Poslednjeg dana za registraciju se pre pada sistema registrovalo više od pola miliona birača od kojih su više od polovine bili mladi. Istovremeno nova istraživanja ukazuju na sve više evroskeptika u članicama EU ali i da većina ne želi da Britanija ode iz EU.
Britanski glasači pozivani su da se registruju pre ponoći, međutim, zvanični vladin sajt za registraciju je pao u 22.40 i, kako se procenjuje, hiljade potencijalnih glasača nije moglo da mu pristupi.
Prema zvaničnim podacima, više od 50.000 ljudi pokušavalo je da se registruje za referendum samo između 23.15 i 23.20 sinoć.
Portparolka kabineta kaže da su neki ljudi "uspeli da prođu" i njihove prijave su obrađene.
Nastojali smo da sredimo situaciju najbrže moguće i da rešimo problem ljudi koji pokušavaju da se registruju a ne uspevaju" rekla je ona, preneo je britanski Gardijan.
Sajt je proradio u jutarnjim satima 8. juna. Međutim, oni koji su se registrovali u to vreme neće moći da glasaju na referendumu o ostanku ili izlasku Britanije iz EU (Bregzit) 23. juna.
Pozive za produženje roka za registraciju za referendum o EU predvodi lider laburista Džeremi Korbin (Jeremy Corbyn).
Pitanje pada sajta danas će biti postavljeno i premijeru a kasno sinoć niz opozicionih političara preko društvenih mreža je tražio da se rok za registraciju produži.
Lider Liberalnih demokrata Tim Faron (Farron) nazvao je sinoćni pad sistema katastrofom za koju je okrivio vladu.
"Sa pojedinačnom registracijom glasača i velikom kampanjom da se mladi podstaknu da se registruju, od kojih su mnogi pokušavali da to urade u poslednji čas, to će imati ozbiljne posledice po rezultat", smatra Faron.
Za glasanje na referendumu samo poslednjeg dana - 7. juna, registrovalo se 525.246 građana od kojih je više od polovine mlađe od 34 godine.
Ministarka vlade u senci Glorija De Pjero (Gloria De Piero) kaže da zvanični sajt pokazuje da je šest minuta pre isteka roka u ponoć pokušavalo da se registruje 26.629 ljudi. "Vlada mora da produži rok za 24 sata", napisala je ona na Tviteru.
Bivša ministarka laburista Ivet Kuper (Yvette Cooper) takođe traži da se rok produži. "Ljudima se ne može oduzeti pravo da glasaju zato što kompjuter kaže ne", navela je ona na Tviteru.
Bregzit ili ne, evroskeptika sve više
I dok će Britanci već za dve nedelje odlučivati da li da izađu iz EU, glasači širom kontinenta sve su skeptičniji kada je reč o koristima od članstva u Uniji.
Najnovije istraživanje Centra za istraživanja Pju (Pew) pokazuje da je 48% britanskih glasača protiv EU a 44% za. Međutim, opozicija EU raste i u zemljama koje su tradicionalno pozitivnije preme EU pa je podrška u Francuskoj za samo godinu dana pala za 17 procentnih poena.
U deset zemalja obuhvaćenih istraživanjem negativniji stav od francuskog prema Briselu imaju jedino birači u Grčkoj, zemlji koju su EU i međunarodni kreditori naterali na program stroge štednje.
Podršku EU još uživa u zemljama "novim" članicama - 72% Poljaka i 61% Mađara ima pozitivan stav prema EU prema samo 27% Grka.
Čak i u bogatijim zemljama osnivačima podrška EU jedva dostiže 50% i beleži se trend pada. Kako prenosi EurActiv.com, podrška EU u Nemačkoj smanjena je između 2015. i 2016. za osam procentnih poena.
Istraživanje je pokazalo da su širom Evrope mlađi glasači i oni koji podržavaju stranke levice uglavnom mnogo više za članstvo u Evropskoj uniji od starijih i glasača desnice.
Međutim, glasači su pođednako zabrinuti oko toga kako se Unija bori sa izbegličkom krizom.
Široko ali ne baš univerzalno, kao oko izbegličke krize, jeste i neslaganje građana EU sa potezima Unije u krizi zone evra.
Ekonomsko upravljanje EU ne odobrava 65% španskih birača, 66% francuskih, 68% italijanskih i čak 92% grčkih, pokazalo je istraživanje Centra Pju.
Takođe je manje građana EU nego ranije za veću centralizaciju - u šest od deset zemalja obuhvaćnih ispitivanjem većina birača je za to da im Brisel vrati deo moći.
U Britaniji 65% glašaca želi da London povrati deo uticaja a samo 6% je za bližu uniju.
Međutim, uprkos rastućem evroskepticizmu, većini u Evropi biće žao ako Britanija odluči da ode iz EU. Naime, većina u ostalih devet zemalja, uključujući 89% Šveđana, protiv je Bregzita.
Istraživanje je obuhvatilo Britaniju, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Španiju i Švedsku a ispitano je po oko 1.000 odraslih u svakoj zemlji.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Freeimages.com
Povezani sadržaj
|
|
|