Nešto više od tri meseca pre referenduma na kome će građani Britanije odlučiti da li ta zemlja treba da ostane u EU ili iz nje izađe, u drugim članicama EU u većini žele da Britanija ostane. Najviše onih koji su protiv Bregzita je u Španiji a najmanje u Francuskoj, gde je takođe najveća podrška ideji održavanja referenduma o daljem članstvu Francuske u EU. Zemlje su podeljene oko koristi i štete od Bregzita za Britaniju pa Nemci i Irci misle da će ekonomske perspektive te zemlje i njen glas u međunarodnoj javnosti biti oslabljeni ako odluči da ode iz EU dok Francuzi i Šveđani ne misle tako.

U Francuskoj 56% ispitanika smatra da Britanija treba da ostane u EU dok 44% misli da treba da izađe iz tog političkog i ekonomskog bloka, pokazalo je istraživanja Univerziteta Edinburg.

S druge strane, u Nemačkoj 73% anketiranih želi da Velika Britanija ostane u EU, u Irskoj je za to 79%, Poljskoj 80%, Španiji 81% a u Švedskoj 67%.

Ispitanicima iz šest evropskih zemalja postavljeno je pitanje koje će biti postavljeno i Britanicima na referendumu 23. juna: "Da li Britanija treba da ostane članica EU ili treba da izađe iz EU?".

Kada je reč o sociodemografskim karakteristikama, stariji ljudi mahom podržavaju ostanak Britanije u EU. U Poljskoj je 91% ispitanika starijih od 55 za to da Britanija i dalje bude članica EU prema 69% u starosnoj grupi 18-34 godine. Međutim, u Francuskoj je tek nešto više od polovine starijih od 55 za to da Britanija ostane u EU ali i više od dve trećine onih od 18 do 34 godine.

Pol, uz izuzetak Nemačke i Francuske gde je nešto više žena nego muškaraca koji žele da Britanija i dalje bude članica EU, ne daje neki poseban uvid u stav javnog mnjenja prema Bregzitu.

Takođe ni obrazovanje ispitanika ne znači mnogo za stav o Bregzitu, iako oni obrazovaniji uglavnom više od slabije obrazovanih žele da Britanija ostane.

Bolje ili gore uz EU

I dok Nemci i Irci posebno misle da će ekonomske perspektive Britanije i njen glas u međunarodnoj javnosti biti oslabljeni ako odluči da ode iz EU, Francuzi i Šveđani su drugačijeg mišljenja.

U Francuskoj i Švedskoj više ljudi misli da bi Britaniji bilo bolje ako izađe iz EU nego da bi joj bilo gore. Ipak, u obe zemlje je najčešći odgovor da se po tom pitanju zapravo ništa ne bi promenilo.

Poljska je podeljena kod odgovora na pitanje da li bi se glas Britanije u svetu čuo više ili manje u slučaju Bregzita - 30% misli da bi bio glasniji, 30% da bi bio tiši a 40% da bi sve ostalo isto.

U Francuskoj 30% ispitanika smatra da bi se glas Britanije u svetu čuo više ako ta zemlja izađe iz EU.

Većina ispitanih smatra da je članstvo u EU dobro za Britaniju ali su primetne razlike od zemlje do zemlje. Tako u Irskoj 62% ispitanika misli da je članstvo u EU dobra stvar za Britaniju dok u Francuskoj i Švedskoj takav stav ima po 45%.

Kao dobar ili neutralan velika većina ispitanika u šest članica EU ocenjuje uticaj britanskog članstva na Uniju. Međutim, u Francuskoj i Nemačkoj po petina anketiranih građana smatra da je članstvo Britanije u Uniji loše za EU.

Istovremeno manje do polovine ispitanika u Francuskoj i Nemačkoj misli da je članstvo Velike Britanije u EU dobro za Uniju.

Francuzi najviše za Fregzit

Cilj istraživanja bio je i da se vidi da li građani ostalih članica EU razmišljaju o referendumu u svojim zemljama o daljem članstvu u EU.

Najveća podrška za referendum je u Francuskoj, kao i Švedskoj, a u nešto manjoj meri u Španiji i Nemačkoj gde ima više ljudi koji su za referendum nego onih koji su protiv. Ipak, ne postoji univerzalna podrška za referendume o daljem članstvu jer u Irskoj i Poljskoj više ispitanika odbacuje tu ideju nego što je podržava.

U svakom slučaju, da se takvi referendumi i održe, generalno bi više ljudi glasalo za dalje članstvo u EU nego za izlazak iz bloka.

Istraživanje je pokazalo da 53% francuskih ispitanika smatra da bi i njhova zemlja trebalo da glasa o ostanku ili izlasku iz EU prema 29% koji ne žele takav referendum. Ako bi se takav referendum održao, 44% ispitanika kaže da bi bilo za ostanak u EU a 33% za izlazak.

Reforma EU

Kada je reč o izmenama prinicipa, procedura i strukture EU (što su britanski zahtevi kako bi ostala u bloku), u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem većina podržava gro uspostavljenjih normi.

Uočava se podrška principima "još bliže unije" i protivljenje ideji "jezgra Evrope" uz dalju želju da se odluke donose zajednički.

Međutim, u svim zemljama postoji podrška za ideju da nacionalni parlamenti mogu da imaju veću ulogu u procesu odlučivanja u EU.

Stavovi su podeljeni oko zaštite zemalja izvan zone evra od odluka iz zone. Tako se zemlje koje koriste evro (Nemačka, Francuska, Španija i Irska) protive specijalnim zaštitnim odredbama za one koji nisu u zoni evra dok su Poljska i Švedska, koje nisu u zoni, za takve odredbe.

Istraživanje obavljeno krajem januara i početkom februara obuhvatilo je 8.000 ispitanika u šest članica EU - Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Španiji, Irskoj i Švedskoj.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bregzit znači deceniju neizvesnosti za Britaniju
  
• 

  Vesti

  : Počela nova bitka za Britaniju
  
• 

  Vesti

  : Samit EU ključan za dogovor sa Britanijom
  
• 

  Vesti

  : Kameron: Izlazak iz EU pogoršao bi migrantsku krizu
  
• 

  Vesti

  : Bregzit se neće sprečavati po svaku cenu
  
• 

  Vesti

  : Evropi su Kameronovi zahtevi preteški
  
• 

  Vesti

  : Uskoro zvanični zahtevi za ostanak Britanije u EU