Dve petine građana Evropske unije ima slabo znanje o tehnologiji, ili čak nikakvo, upozoravaju zvaničnici u trenutku kada se procenjuje da će evropski sektor tehnologije do 2020. imati 756.000 nepopunjenih radnih mesta. Evropska komisija je tehnologiju i zdravstvo identifikovala kao sektore u kojima se kompanije muče da nađu adekvatno obučene radnike. Zvanični podaci pokazuju da najviše digitalno nepismenih u EU ima Rumunija a najmanje Luksemburg.

Kada je Evropska komisija u februaru predstavila detaljan spisak digitalnih veština i internet povezanosti, evropski komesar za digitalnu ekonomiju Ginter Etinger (Günther Oettinger) istakao je: "Generalno moramo da kažemo da Evropa zaostaje".

Komisija je zato ponovo zatražila od nacionalnih vlada da izađu s planovima za povećanje stope tehnološke obrazovanosti.

Prema podacima Komisije, 41% radne snage u Evropskoj uniji ima male ili nikakve digitalne veštine. Najmanje su digitalno pismeni u Rumuniji, gde 74% radne snage nema odgovarajuće znanje o korišćenju tehnologije. Digitalno najobrazovaniju radnu snagu ima Luksemburg.

Istovremeno podaci ukazuju na trend rasta broja visokoobrazovanih u EU. Međutim, samo 25,5% Rumuna starih između 30 i 34 godine ima fakultetsku diplomu prema evropskom proseku od 38,5%. U Luksemburgu fakultetske diplome ima 50,5% građana iz te starosne grupe.

Komisija je najavila da će kasnije ove godine pokrenuti novu "koaliciju" kako bi objedinila nacionalne inicijative za unapređenje digitalnih veština.

U blogu objavljenom 10. juna Etinger i potpredsednik Evropske komisije zadužen za jedinstveno digitalno tržište Andrus Ansip napisali su da će ta grupa analizirati podatke sa ciljem da izdvoji veštine potrebne tržištima rada svake od članica.

"Mnogo je mladih ljudi koji svekodnevno koriste internet ali nemaju sve veštine potrebne da to svoje interesovanje pretvore u pravi posao", napisali su Etinger i Ansip.

Kristijan Veršuren (Christian Verschueren), direktor Jurokomerca (EuroCommerce), udruženja koje predstavlja evropske trgovce na veliko i na malo, kaže da tehnologija i demografske promene ističu potrebu za tržištem rada koje omogućava fleksibilnost i obezbeđuje veštine za novo doba u kojem radna mesta za slabije obučene već nestaju.

"Komisija nam je 2008. donela 'Nove veštine za nova radna mesta', 2010. je to bila 'Agenda za nove veštine i radna mesta' a 2016. 'Agenda novih veština'. Kao što kažu nazivi, sadržaji liče na rekonstrukciju poznatih pojmova ali smo propustili realizaciju", istakao je Arnaldo Abruzini (Abruzzini), direktor Juročembresa (Eurochambres), udruženja evropskih privrednih komora.

To udruženje je "razočarano" što Komisijina agenda nije uključila "merljive ciljeve za šegrtovanje u stručnom obrazovanju i obuci (VET)", preneo je EurActiv.com.

"Uloga Komisije je ograničena kada je reč o obrazovanju i obuci, zato ona treba da se fokusira na mali broj mera velike vrednosti koje mogu da donesu realne socio-ekonomske koristi", poručili su iz Juročembresa.

Guglova direktorka za javnu politiku u Briselu Li Junius (Lie) kaže da je Gugl u partnerskim odnosima sa više od 50 evropskih univerziteta na programima obuke u digitalnim veštinama i da je uključen u takve projekte u 25 evropskih zemalja.

U međuvremenu stručnjaci predviđaju da će Evropska unija dobiti 28.000 novih radnih mesta samo zahvaljujući nedavno usvojenom propisu o zaštiti podataka.

Komisija je takođe najavila da namerava da olakša dobijanje posla u Evropi državljanima zemalja van EU kroz viznu šemu za kvalifikovane radnike "plava karta".

Evropski komesar za migracije, unutrašnje poslove, državljanstvo u prava građana EU Dimitris Avramopulos kaže da taj program treba da konkuriše američkoj "zelenoj karti" jer se očekuje da EU izgubi 20 miliona radnika do 2036. godine.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU će imati jedinstveno digitalno tržište
  
• 

  Vesti

  : Zašto Evropa nije napravila Gugl ili Fejsbuk?
  
• 

  Vesti

  : Raste procenat visokoobrazovanih