Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zašto Evropa nije napravila Gugl ili Fejsbuk?
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Stari kontinent nije dao nijednog "onlajn" džina, poput Gugla (Google), iBeja (eBay) ili Fejsbuka (Facebook), jer se najbolji i najsjajniji evropski umovi pre odlučuju da emigriraju u Silicijumsku dolinu ili prodaju svoje ideje američkim firmama nego da sami pokrenu posao. Evropska komisija nastoji da to promeni dugoročnim planom reformi i inicijativa ali je čeka dosta posla. Kako se ocenjuje, Evropskoj uniji, pre svega, nedostaju kultura preuzimanja rizika i finansijska mreža potrebna za prerastanje malih internet kompanija u one koje dominiraju na globalnom nivou.
Iako je odrastao u Francuskoj i tu pokrenuo prvi posao u oblasti tehnologije, Miša Benoliel (Micha) nikada nije zaboravio atmosferu avanture i optimizma u San Francisku, gde je studirao početkom devedesetih. Zato se, kada mu se "rodila" ideja za novu aplikaciju za pametne telefone, vratio u Kaliforniju 2011. da ostvari svoj san.
"Znao sam da jedini put da se promeni svet vodi odavde", kaže Benoliel, direktor kompanije Otvorena bašta (Open Garden) koja je napravila aplikaciju za poruke Fajerčet (FireChat).
Benoliel (43) ističe i da su "u SAD, posebno u Slicijumskoj dolini, otvoreni za svaku ludu ideju" dodajući da "uspešne kompanije često nastaju iz ludih ideja".
Evropski relativno oprezan pristup investicijama smatra se jednom od najvećih prepreka i jednom od stvari koje je najteže promeniti. Kako piše agencija AP, investitori u Evropi žele da ulažu u nove kompanije koje će ostvarivati prihod od početka. Zato su mnoge evropske kompanije iz sektora visoke tehnologije usmerene na proizvode koji mogu odmah da se prodaju i donesu prihod - industrijsku opremu, turbine, brze vozove, medicinske uređaje.
Međutim, internet kompanije na početku nemaju nikakve ili imaju male prihode. Tviter i Fejsbuk, npr, na startu su se usmerili da privuku što više korisnika. Tek kada su postali globalna sila, pažnju su okrenuli ka zaradi od reklama i uz pomoć drugih strategija.
Razlika u mentalitetu jedan je od ključnih razloga što Evropa ima manje "venčer kapital" kompanija (koje ulažu u pokretanje posla) i manja ulaganja u pokretanje posla nego SAD ili Azija.
U poslednjih pet godina američke "venčer" kompanije (venture) potrošile su 167 milijardi dolara na nove poslovne ideje dok su iste u Evropi izdvojile oko 20 milijardi, pokazuju podaci Nacionalnog udruženja "venčer" kapitala.
Samo u 2014. američke investicije u pokretanje poslovanja dostigle su 50 milijardi dolara, pri čemu gotovo polovina tog iznosa u Silicijumskoj dolini. Istovremeno su evropska ulaganja bila samo četiri milijarde dolara.
Evropu je prestigla i Azija, koja poslednjih godina beleži snažan rast internet sajta za maloprodaju Alibaba, sa "venčer" kapitalom od 22,5 milijardi dolara u 2014. Ta suma će u 2015. biti osetno premašena jer su do kraja avgusta već investirane 23 milijarde dolara.
Investicije u ranoj fazi ključne su za "startapove" (startups) kako bi kompanije bile u stanju da što pre iznesu svoj proizvod na tržište. Naime, u oblasti tehnologije obično više konkurenata radi na istoj ideji i trkaju se čiji će proizvod prvi izaći pred potrošače.
"To su industrije u kojima se sve dešava brzo, u kojima 'pobednik nosi sve", kaže Anand Sanval (Sanwal), direktor CB Insajta (Insights), njujorške istraživačke firme koja prati internet "startapove".
Analitičari ukazuju na Silicijumsku dolinu koja je u stanju da uspostavi zajednicu stručnjaka za tehnologiju i "venčer" ulagača koji lako dolaze jedni do drugih, razmenjuju ideje i dogovaraju dalju saradnju.
"To je zaista 'venčer' kapital oligopol gde se ljudi koji imaju keša na tone između sebe dogovaraju da ulože u nešto i što ne može biti urađeno tamo gde se investitori ne sreću na taj način", rekao je profesor finskog Lapenranta Univerziteta tehnologije Ansi Vanjoki (Anši). Vanjoki je inače bio direktor za mobilne telefone u Nokiji u vreme kada je ta kompanija bila vodeći proizvođač u svetu.
Međutim, potrebno je vreme da se uspostave zajednice onih koji imaju ideje i onih koji imaju para. Čak i u SAD gradovi i regioni pokušavaju i ne uspevaju da prekopiraju uspeh Silicijumske doline, naravno izuzimajući Sijetl, gde su sedišta Amazona i Majkrosofta (Microsoft).
Evropsku "startap" kulturu koči i činjenica da u mnogim zemljama pokretanje posla traži mnogo više papira, vremena i novca nego u SAD. Kao primer se navodi da evropska socijalna zaštita otežava otpuštanje radnika, što znači i osetniji rizik u slučaju većeg broja zaposlenih u trenutku otpočinjanja posla.
Pored toga, evropsko tržište i dalje je rascepkano. Širenje posla na kontinenetu nosi nove teškoće zbog razlika u zakonima i jeziku. Istovremeno se kompaniji u SAD kod pokretanja posla nudi tržište sa 320 miliona ljudi koji govore isti jezik i na kome mogu da se razvijaju.
Neke evropske kompanije ipak su uložile dodatne napore i dostigle globalni nivo ali nijedna onaj do koga su stigli Gugl ili Fejsbuk.
Evropske uspešne priče uključuju Skajp (Skype), koji je napravilo švedsko-estonsko preduzće, i švedski Spotifaj (Spotify) sa više od 60 miliona korisnika u svetu.
Dve godine nakon što je Skajp pokrenut, prodat je iBeju za 2,6 milijardi dolara a Majkrosoft ga je preuzeo 2011. za 8,5 milijardi.
U međuvremenu Finci su se usmerili na igrice za mobilne telefone. Nakon kraja Nokijinog posla sa mobilnim telefonima, u Finskoj je procvetala kultura "startapova" omogućavajući uzlet industrije igrica i kompanija Rovio i Supersel (Supercell) koje su napravile veoma popularne igrice "Ljute ptice" (Angry Birds) i "Sukob klanova" (Clash of Clans).
Supersel je 2013. prodao 51% kompanije za 1,5 milijardi evra a kupci su bili japanska Softbanka i GungHo.
Niklas Zenstrom (Zennstrom), švedski koosnivač Skajpa i danas direktor Atomika (Atomico), firme za inesticije u tehnologiju sa sedištem u Londonu, kaže da stvari idu nabolje.
"Od kada sam pokrenuo Skajp 2002, tržište se strahovito promenilo nabolje", rekao je nedavno Zenstrom na evropskoj konferenciji "venčer" kapitala u Ženevi.
Evropska komisija ima dugoročan plan da ubrza stvari i pomogne da evropski "startapovi" postanu nove velike internet kompanije.
Komisija planira da s jedne strane napravi što jedinstvenije tržište EU kroz smanjenje birokratije i razlika u propisima koji se odnose na poslovanje. S druge strane, Komisija zauzma čvršći stav prema dominantnim internet kompanijama, posbeno Guglu, kako bi podstakla konkurenciju.
Ipak, stručnjaci kažu da politike mogu da pomognu, ali da verovatno neće biti dovoljne same po sebi.
"Zakoni uvek stvaraju kontekst za rast, da li kroz poreze ili podsticaje, ali prava vrednost dolazi iz povezanosti ljudi i fokusiranja i želje da se reši realan ljudski problem", smatra Dankan Lemb (Duncan Lamb) koji je bio softver inženjer u Nokiji a danas je novi direktor dizajna Transfervajsa (TransferWise.com), "onlajn" kompanije za finansijske usluge sa sedištima u Londonu i Talinu.
"100% je stvar u ljudima", objašnjava uspeh internet kompanija Lemb.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
