Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemački ekonomisti za odlazak u penziju posle 67. godine
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Velika većina nemačkih profesora ekonomije (61%) podržava podizanje starosne granice za penzionisanje na iznad 67 godina, pokazalo je novo istraživanje. Da granica za penzionisanje treba da bude 67 godina, kao sada, smatra 37% ekonomista dok nepunih 2% misli da treba da bude vraćena na 65 godina. Pitanje penzija i održivosti penzijskog sistema jedno je od ključnih, s obzirom na starenje nemačke populacije, kao i na velika davanja za penzije, i očekuje se da se debate još rasplamsaju pred izbore sledeće godine.
Većina ekonomista u Nemačkoj zalaže se ili za povezivanje granice za penzionisanje sa očekivanim životnim vekom ili za starosnu granicu za penziju između 68 i 70 godina.
U ovomesečnom istraživanju panela ekonomista uglednog nemačkog instituta Ifo i lista Frankfurter algemajne cajtung učestvovali su profesori ekonomije sa nemačkih univerziteta koji su odgovarali na pitanja o granici za odlazak u penziju, održivosti penzijskog sistema i reformi.
S obzirom na demografske promene u Nemačkoj, pitanje penzija vratilo se u političke debate i svakako bi moglo postati ključno pred izbore za Bundestag 2017. godine.
To pitanje takođe je značajno za javne finansije jer su penzije najveća stavka u rashodima u nemačkom saveznom budžetu. Veći deo te potrošnje ide na subvencionisanje univerzalne penzijske šeme. Posle prihoda od doprinosa, savezne subvencije su drugi po veličini izvor prihoda u državnoj penzijskoj šemi.
"Neverovatno je koliko mnogo kolega podržava podizanje starosne granice i koliko ih penzionisanje sa 63 godine smatra greškom ekonomske politike. To političarima treba da bude tema za razmišljanje", rekao je direktor Ifo Centra za javne finansije i političku ekonomiju Niklas Potrafke.
Kako je saopštio institut Ifo, 66% članova panela potpuno se slaže da je "uvođenje starosne granice od 63 godine bez odbitka od penzije posle 45 godina uplaćivanja doprinosa greška ekonomske politike". Sa tim se delimično slaže 19% učesnika u istraživanju.
Iza takvog rezultata krije se činjenica da se velika većina ekonomista ne slaže sa stavom da je sadašnji penzioni sistem "postavljen da bude održiv i da može da garantuje penzije dovoljno visoke za život".
Tu tezu potpuno odbacuje 28% profesora ekonomije, 39% se ne slaže s njom a 21% je neodlučno po tom pitanju.
Kao instrumet za održivo finansiranje penzionog sistema na dugi rok 85% anketiranih vidi podizanje granice za odlazak u penziju. Kao drugi faktori navode se niže penzije (35% ekonomista), uključivanje honorarnih radnika i državnih službenika u državani penzioni sistem (26%), povećanje penzijskih doprinosa (24%) i povećanje poreza (24%).
Ekonomisti su takođe kritikovali uvođenje penzija za majke - 34% to smatra "potpunom" a 22% "delimičnom" greškom.
Kada je reč o reformi penzijskog sistema, ekonomiste su pitali da li su za opciju obaveznih privatnih ili korporacijskih penzijskih planova. Stavovi su podeljeni i 42% se potpuno ili delom slaže da to treba da bude obavezno za sve, isti procenat se ne slaže a ostali su neodlučni.
Na pitanje da li broj dece koju neko ima treba da utiče na visinu njegove penzije 55% ispitanika je odgovorilo da se potpuno ili delom slaže za uvođenje te opcije a 32% je potpuno ili delom protiv.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
