Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka penzijska reforma - pomiriti nepomirljivo
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kombinacija populacije koja brzo stari, potrošene radne snage i slabih finansija predstavljala bi problem za penzijski sistem svake zemlje a za prezaduženu Grčku sa velikom stopom nezaposlenosti to je prava noćna mora. Ta zemlja mora da reformiše penzijski sistem, ne samo jer to traže kreditori, već i kako bi i za nekoliko godina mogla da isplaćuje penzije. Predloženom reformom najmanje su zadovoljni samozaposleni i poljoprivrednici koje će znatno uvećani doprinosi i porezi dovesti na rub opstanka. Grčki poljoprivrednici su zbog neslaganja sa vladom postavili oko 70 blokada na putevima širom zemlje i planiraju da proteste 12. i 13. februara prenesu u Atinu, ispred zgrade parlamenta.
U uslovima loše ekonomske situacije i teških pregovora sa kreditorima, grčka vlada predvođena levičarima sada pokušava da pomiri nepomirljivo - da reformiše penzijski sistem bez smanjenja penzija, uglavnom preko postepenog povećanja doprinosa sa socijalno osiguranje.
Reforma koju evropski kreditori i MMF traže od Atine u zamenu za zajmove iz spasilačkog paketa znači da će Grci koji imaju posao, a čiji broj premašuju nezaposleni i penzioneri, morati da je plate.
Kritičari reforme kažu da će najveći teret poneti samozaposleni i poljoprivrednici koji će za poreze i penzijske doprinose morati da daju do tri četvrtine prihoda. Oni upozoravaju da će većina u tom slučaju morati da promeni posao ili emigrira, čime bi se samo pojačao odliv mozgova koji muči Grčku od početka krize.
"Borimo se za opstanak", kaže predsednik najvećeg sindikata inženjera Jorgos Stasinos i dodaje da će, ako reforma prođe, "zemlja ostati bez inženjera, lekara, advokata, farmaceuta i ekonomista".
Prvi čovek advokatske komore Vasilis Aleksandris ističe da će novi sistem smanjiti neto prihod nekih advokata na 31% bruto prihoda sa sadašnjih 46%.
"Stručnjaci neće plaćati svoje penzijske doprinose ne zato što neće, već što nisu u stanju", dodao je Aleksandris.
Lider sindikata poljoprivrednika sa severoistoka zemlje Kostas Aleksandris rekao je da će prema vladinom predlogu iduće godine morati da 75% svog prihoda da za poreze i doprinose, uključujući porez na subvencije i povećanje penzijskih doprinosa za poljoprivrednike sa 7% na 28%.
Međutim, ako želi da ima održiv penzijski sistem, Grčka nema mnogo izbora.
Sadašnjim penzionerima penzije se u sklopu programa štednje smanjuju od 2009. godine a starosna granica za penzionisanje povećana je sa 62 na 67 godina.
Penzije izvor prihoda za polovinu domaćinstava
Grčka populacija, prema podacima UN, šesta je po starosti u svetu i ta zemlja troši više od 16% bruto domaćeg proizvoda (BDP) na penzije, što je iznad evropskog proseka i takođe više od 11,7% BDP beleženih pre finansijske krize.
Od gotovo 11 miliona stanovnika, 3,6 miliona Grka radi, 2,66 miliona su penzioneri a 1,2 miliona nezaposleni. Procenjuje se da će situacija narednih godina biti još teža, s obzirom da od izbijanja finansijske krize broj umrlih premašuje broj rođenih.
Prethodne vlade podilazile su biračima nudeći pravo na penziju i onima koji su malo doprineli penzijskom sistemu. Izdašni grčki penzijski sistem nudio je prevremeno penzionisanje i penzije koje su ponekad bile veće od plate nakadašnjeg zaposlenog.
Trenutno je prosečna penzija u Grčkoj oko 900 evra a nedavna istraživanja pokazuju da su penzije glavni izvor prihoda za 52% grčkih domaćinstava prema 40% u 2011.
U odbranu predloženih reformi, poljoprivrednici su do sada veoma malo doprinosili svojim penzijama a doprinosi za penzije bazirani su na prijavljenim prihodima koji su u Grčkoj često potcenjivani.
"Želimo penzijski sistem koji neće prebaciti teret subvencionisanja penzija drugih na uobičajene žrtve - plaćene zaposlene", rekao je ministar rada Jorgos Katrugalos.
Njegov plan reforme podarzumeva ujedinjenje svih penzijskih fondova u jedan sa zajedničkim pravilima za sve i osnovne, od strane države finansirane penzije za sve od 384 evra, koje bi se dopunjavale doprinosima. Katrugalos tvrdi da sadašnje osnovne penzije neće biti dirane dok se buduće penzije neće drastično menjati na manje.
Ironija je da je sada vladajuća Siriza u vreme dok je bila mala opoziciona stranka bila "stub" demonstracija protiv penzijske reforme i protesta protiv vlade.
Aleksis Cipras je prvi put izabran za premijera jer je obećavao da će odustati od štednje koju zahtevaju kreditori. Međutim, 2015. je bio prinuđen na zaokret, nakon što su evropske zemlje pripretile izbacivanjem Grčke iz zone evra.
Predložena penzijska reforma, koju opozicione partije odbacuju, verovatno će se ovog meseca naći u parlamentu u kojem Ciprasova koalicija ima tanku većinu - 153 od 300 poslanika.
"Do sada protesti nisu narušili koheziju vlade ali to neće uvek biti slučaj", kaže vodeća ekonomistkinja Manulajf aset menadžmenta (Manulife Ašet Management) Megan Grin (Greene) i dodaje: "Ciprasova vlada ima malo prostora za manevrisanje".
Bivši ministar rada Tasos Janicis, koji je pre 15 godina pokušao reforme, smatra da su problemi sa penzijskim sistemom krivac za finansijsku krizu jer su naduvali budžetske deficite pre 2009.
"Sve dok je cilj da se izbegne svako novo smanjenje penzija, oni koji rade moraće da se žrtvuju više nego prethodne generacije, kroz veće doprinose ili nove poreze ... i ponesu teret budućih otplata velikih dugova iz prošlosti", rekao je nedavno na jednom panelu Janicis.
"Osim toga, oni nemaju nikakvu izvesnost kada je reč o njihovim budućim penzijama", upozorio je bivši grčki ministar rada.
Vlada ne popušta
Poljoprivrednici koji protestuju planiraju da kampuju ispred parlamenta i za 12. i 13. februar najavljuju 48-časovni protest protiv vladinog predloga penzijske reforme.
Blokade puteva, koje su ušle u četvrtu nedelju, najviše pogađaju vozače kamiona ali za sada nema ozbiljnijih nestašica na tržištu.
"Ne možemo odustati u toj borbi jer je ulog naša budućnost. Ako ne povuku te mere, mi sutra nećemo preživeti ... i ne možemo da pregovaramo o svojoj smrti", istakao je koordinator blokada puteva poljoprivrednika Vangelis Butas.
Cipras je odbacio zahtev poljoprivrednika da odustane od planirane reforme penzijskog sistema i započne pregovore sa predstavnicima sindikata i udruženja i opozicionim partijama.
"Jasno je da je reforma obavezna", rekao je Cipras na sednici vlade i dodao da nije pitanje da li će Grčka ispuniti obaveze u okviru paketa finansijske pomoći, već je "ključno pitanje da li ćemo biti u stanju da isplaćujemo penzije ili ne za nekoliko godina".
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
