Šest najbogatijih zemalja, koje daju gotovo 60% globalne ekonomije, primile su manje od 9% izbeglica u svetu, tako da je najveći teret na siromašnijim državama, upozorio je Oksfam. Bogate zemlje pri tome otežavaju umesto da olakšavaju izbeglicama, navodi ta humanitarna organizacija i kao dokaz navodi sporazum EU i Turske. Od 65 miliona ljudi koji su morali da napuste domove zbog nasilja, rata i kršenja ljudskih prava, 40,8 miliona je raseljeno a 21,3 miliona su izbeglice. Najviše izbeglica u svetu primili su Jordan, 2,8 miliona, i Turska, 2,75 miliona.

Prema izveštaju koji je Oksfam (Oxfam) objavio 18. jula, SAD, Kina, Japan, Nemačka, Francuska i Velika Britanija zajedno obezbeđuju 56,6% svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) a primile su samo 2,1 milion izbeglica ili 8,9% ukupnog broja u svetu.

Od tog broja, ravno trećina je u Nemačkoj (736.740 izbeglica). Velika Britanija primila je 168.937 izbeglica što je, prema rečima šefa Oksfama Marka Goldringa, sramno.

S druge strane, više od polovine izbeglica u svetu ili gotovo 12 miliona ljudi živi u Jordanu, Turskoj, Palestini, Pakistanu, Libanu i Južnoj Africi iako te zemlje daju manje od 2% svetske ekonomije.

Britanska humanitarna organizacija pozvala je vlade da prime više izbeglica i učine više da pomognu siromašnijim zemljama da obezbede skloništa za većinu izbeglica u svetu.

"To je kompleksna kriza koja traži koordinisan, globalni odgovor pri čemu bogate zemlje treba da preuzmu fer deo i prime više izbeglica, kao i da urade više da pomognu i zaštite izbeglice ma gde da su", istakao je direktor Oksfama Britanija.

"Britanija sada više nego ikad mora da pokaže da je otvoreno, tolerantno društvo koje je spremno da uradi svoj deo posla u rešavanju krize. Sramno je da jedna od najbogatijih ekonomija pruža utočište za manje od 1% izbeglica u svetu", kazao je Goldring, preneo je britanski Gardijan.

Više od 65 miliona ljudi moralo je da napusti domove zbog nasilja, rata i kršenja ljudskih prava, što je najveći broj od kako se podaci prate, pokazuju podaci iz izveštaja UNHCR za 2015. Većina (40,8 miliona) je raseljena u svojim zemljama, 21,3 miliona su izbeglice a 3,2 miliona čeka na azil u industrijski razvijenim zemljama.

Rastu broja raseljenih i izbeglica u velikoj meri doprineli su konflikti u Siriji, Burundiju, Centralnoafričkoj Republici, Iraku, Nigeriji, Južnom Sudanu i Jemenu.

Mnogi su otišli u susedne zemlje, kao oni iz Sirije u Jordan i Tursku. Te dve zemlje primile su većinu izbeglica u svetu - Jordan 2,8 miliona a Turska 2,75 miliona.

Časni izuzeci

Oksfamovo istraživanje pokazalo je da su neke zemlje preuzele "fer deo" problema izbegličke krize ali da su one samo časni izuzeci. Naime, registruje se opasan trend da vlade "okreću leđa" najugroženijima, kao i da neke koje su primile veliki broj izbeglica ne žele da to rade i dalje.

U martu su evropske vlade i Turska postigli kontroverzni sporazum zbog koga su hiljade ljudi ostale zarobljene u Grčkoj, najčešće u lošim uslovima i sa neizvesnim pravnim statusom.

Iz Oksfama ističu da su "prenoseći" svoju graničnu kontrolu na Tursku evropske vlade pokrenule domino efekat. Tako je Kenija u maju najavila da će zatvoriti izbeglički kamp Dadab s obrazloženjem da ako Evropa može da drži podalje Sirijce, i Kenija može da uradi isto sa Somalijcima.

Turska je pak uvela viznu kontrolu za Sirijce koji žele da uđu u zemlju preko trećih zemalja morem ili vazduhom i navodno je oko 70.000 ljudi sada u zamci na ničijoj zemlji između Jordana i Sirije od kako je Jordan obustavio prijem izbeglica posle samoubilačkog napada 21. juna.

Oksfam navodi i da je u svetu 2015. izgubljeno 5.400 života na opasnim putovanjima migranata a u prvih šest meseci 2016. godine 3.651.

Oksfamov poziv

Iz Oksfama pozivaju svetske lidere da sa dva važna skupa u Njujorku za dva meseca pošalju poruke solidarnosti i podrške.

Članice UN okupiće se 19. septembra na prvom Samitu o velikim kretanjima izbeglica i migranata. Dan kasnije, američki predsednik Barak Obama pozvaće svetske lidere da se bave izazovom izbegličke krize.

Oksfam traži od svetskih lidera da ne propuste priliku da pomognu milionima ljudi koji beže od ratova, katastrofa i gladi.

Konkretno, Oksfam poziva bogate zemlje da prime više izbeglica i znatno povećaju podršku zemljama sa srednjim i niskim prihodima koje su primile najviše ljudi primoranih da napuste svoje domove.

Takođe Oksfam zahteva od država koje su primile ljude primorane da napuste svoje zemlje da im pomognu i pruže potrebnu zaštitu, obezbede pristup obrazovanju i dozvole im da rade.

Kako ističu u toj humanitarnoj organizaciji, sve zemlje pri tome moraju da poštuju ljudska prava svih ljudi bez obzira na njihov pravni status.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U porastu krijumčarenje migranata
  
• 

  Vesti

  : U Mađarskoj referendum o kvotama za izbeglice u oktobru
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji mnogo izbeglica i raseljenih, u svetu 65 miliona
  
• 

  Vesti

  : Predlozi za reformu evropskog sistema azila
  
• 

  Vesti

  : Prvi brod sa migrantima stigao u Tursku