Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prvi brod sa migrantima stigao u Tursku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U malu tursku luku Dikili u prepodnevnim satima 4. aprila pristao je u pratnji turske obalske straže prvi brod sa migrantima iz Grčke, čime je počela realizacija planova Evropske unije za smanjenje priliva migranata u Evropu. Istovremeno je, takođe u skladu sa martovskim sporazumom Turska-EU, prva grupa sirijskih izbeglica avionom stigla iz Turske u Nemačku. EU za to vreme najavljuje reformu sistema azila, koji mnogi ocenjuju kao skup, zastareo i neefikasan. Zbog te reforme očekuju se nove trzavice u i tako duboko podeljenoj po pitanju izbegličke krize Uniji.
U pratnji pripadnika evropske službe za zaštitu granica Fronteks u luku na grčkom ostrvu Lezbos stigla je jutros prva grupa migranata koji su ukrcani na dva manja broda. Kako prenosi agencija AP pozivajući se na tursku agenciju Anadolija, na prvom brodu do Turske je stigao 131 migrant, uglavnom Pakistanci.
Procenjuje se da je u Grčkoj nakon zatvaranja zapadnobalkanske migrnatske rute "zaglavljeno" oko 50.000 migranata ali će se odluka o deportaciji primenjivati samo za one koji su stigli posle 20. marta. Od tada je na grčkim ostrvima zadržano oko 4.000 migranata i izbeglica.
Turski ministar unutrašnjih poslova Efkan Ala rekao je da je njegova zemlja obavila pripreme za prijem 500 ljudi danas i da su im Grci dostavili spisak sa 400 imena.
EU i Turska su u martu potpisale kontroverzni sporazum, posebno za aktiviste za ljudska prava, nakon što se Evropa našla usred najteže od Drugog svetskog rata migrantske krize.
Tim sporazumom, čiji je cilj da obeshrabri ljude da krenu na rizičan put preko Egejskog mora, predviđeno je vraćanje svih "neregularnih migranata" koji su stigli posle 20. marta, mada je predviđeno i da se svaki slučaj zasebno razmatra.
Takođe je predviđeno da za svakog sirijskog izbeglicu koji bude vraćen, jedan Sirijac iz Turske bude upućen u EU a broj je ograničen na 72.000.
Sporazum EU-Turska oštro su kritikovali UNHCR i grupe za zaštitu ljudskih prava koje se pitaju da li je sporazum legalan i etičan.
"Ne znamo šta će se stvarno desiti. Međutim, ako postoji sumnja u kolektivnu deportaciju bez da se ljudima da pravo da traže azil, to nije legalno", rekao je 3. aprila zvaničnik UN za migracije Piter Saderlend (Peter Sutherland).
Portparol grčke službe za izbeglice Jorgos Kiricis tvrdi međutim da su u operaciju "uključni ljudi koji nisu tražili azil".
Grčka novinska agencija ANA javila je da će oko 250 migranata iz Bangladeša, Pakistana, Šri Lanke i afrčkih zemalja biti vraćano dnevno između 4. i 6. aprila i da će u toj operaciji biti anagažovano oko 350 Fronteksovih službenika.
Turska se našla na meti kritika i organizacije Amnesti internešenel (Amnesty International, AI) koja je optužuje da tera Sirijce da se vrate u svoje ratom razrušene domove, što je, kako ocenjuju u AI, dokaz da Turska nije sigurna zemlja za izbeglice.
Ankara odbacuje te optužbe i tvrdi da nije promenila svoju politiku "otvorenih vrata" za sirijske izbeglice.
U međuvremenu je prva grupa od 16 sirijskih izbeglica stigla iz Turske u Nemačku u okviru sporazuma EU i Turske o rešavanju migrantske krize, saopštila je nemačka služba za migracije. Izbeglice su stigle u Hanover avionom i odmah su prebačene u izbeglički centar u Fridlandu. Kasnije tokom dana će stići i druga grupa sa istim brojem izbeglica.
Preispitivanje pravila
Evropska unija najavila je da će ove nedelje razmotriti svoj sistem azila i analitičari očekuju nove nesporazume u već duboko podeljenoj po pitanju izbegličke krize EU.
Važeća Dablinska pravila predstavljaju ogroman teret za zemlje EU u koje migranti prvo ulaze, poput Grčke, jer je njima predviđeno da izbeglice moraju da daju zahtev za azil u zemlji u koju prvu uđu i biće vraćeni u tu zemlju ako odu negde drugde.
Takav sistem nije se "pokazao", međutim, ni uvođenje mnogo centralizovanijeg sistema preraspodele izbeglica u EU nije dalo velike rezultate i brojne zemlje previše strahuju od imigracije da bi pokazale solidarnost sa onim koje su na udaru.
Kako prenosi EurActiv.com, Evropska komisija će 6. aprila objaviti niz "mogućih opcija" pre nego što sačini zvanični predlog za reformu sistema azila kasnije ove godine.
Background Dablinskom regulativom reguliše se koja je zemlja odgovorna za razmatranje zahteva za azil. Prema zakonu EU, samo jedna članica - prva u kojoj je tražilac azila registrovan, odgovorna je za prijem zahteva a sa ciljem da se izbegnu slanje migranata iz zemlje u zemlju i zloupotrebe sistema.
Međutim, Dablinski sistem kritikuju već godinama da je skup, ponižavajuć za izbeglice i neefikasan.
Nemačka je u februaru suspendovala Dablinska pravila sa sirijske izbeglice dozvoljavajući hiljadama ulaz u zemlju. Zbog toga je dobila pohvale Evropske komisije koja je to nazvala "aktom solidarnosti" sa zemljama poput Grčke i Italije suočenim sa velikim brojem migranata.
"Dablin nije napravljen kao instrument solidarnosti da obezbedi pravičnu odgovornost za raspodelu izbeglica među članicama", rekao je još u decembru evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos i dodao: "Ta dimenzija mora da bude pridodata jer je sadašnja nejednaka raspodela potpuno neodrživa".
Velika većina od 1,25 miliona tražilaca azila koji su stigli 2015. ušla je u Evropu u Grčkoj nakon opasnog putovanja morem iz Turske, odakle kreću ljudi bežeći od rata u Siriji, Iraku i Avganistanu. Na tom putovanju od početka 2015. udavilo se više od 4.000 migranata.
Dablin je zastareo
S obzirom da članice EU do sada nisu uspevale da realizuju ni umerene planove za rešavanje krize, diplomate EU strahuju da će reforma Dablinskih pravila doživeti istu sudbinu kao i plan iz septembra 2015. da se 160.000 tražilaca azila iz Grčke i Italije razmesti širom EU.
Do sada je razmešteno samo 1.100 , što pokazuje da nema ništa od principa evropske solidarnosti na koje Avramopulos i drugi evropski zvaničnici pozivaju.
Kašnjenje sa realizacijom tog plana pripisuje se brojnim faktorima - vlade pokušavaju da otkriju džihadiste među izbeglicama nakon terorističkih napada u Parizu i Briselu, manjak smeštajnih i obrazovnih kapaciteta za tražioce azila, logistički problemi.
Pored toga, neke zemlju postavljaju neprihvatljive uslove - odbijaju muslimane, ljude crne rase ili velike porodice, a u diskriminaciji na verskoj ili rasnoj osnovi prednjače istočnoevropske članice EU.
Prema Dablinskim pravilima, članice mogu da vrate tražioce azila u zemlju EU u koju su prvo ušli i Brisel je u februaru pozvao Atinu da unapredi uslove za njihov prijem.
U odluci najvišeg suda EU iz 2011, kada je Grčka bila usred dužničke krize, navodi se da su uslovi za tražioce azila u toj zemlji ponižavajući, što znači da druge zemlje ne mogu da ih vraćaju.
Podsticaj reformi pravila za azil EU u oktobru je stigao od nemačke kancelarke Angele Merkel. Ona je rekla: "Budimo iskreni. Dablinski proces u sadašnjoj formi je zastareo".
Broj migranata je skočio kada je Nemačka objavila da će prihvatati Sirijce, iako bi oni tehnički trebalo da traže status izbeglice u prvoj zemlji u EU u koju su ušli na putu do Nemačke.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
