Evropska komisija predstavila je 6. aprila dva predloga za temeljne izmene sistema traženja azila u EU, takozvanih Dablinskih propisa. Prema važećim pravilima, koja su dovedena u pitanje velikim prilivom migranata 2015. i ove godine, azil se mora zatražiti u prvoj zemlji članici u koju kroči tražilac azila. Međutim, migranti su prolazili kroz EU i preko Balkana bez pokretanja procedure, a EU nije uspela da uspostavi efikasan sistem podele odgovornosti među članicama. Komisija je iznela predloge nakon višemesečnih pokušaja da se pronađe rešenje.

"Potrebno je reformisati evropski sistem azila. Sadašnji sistem ne funkcioniše", rekao je potpredsednik Komisije Frans Timermans na konferenciji za novinare u Briselu. Prema njegovoj oceni, taj mehanizam nije „ni pravedan ni pouzdan“.

Iznenadni i masovni talas migranata i više od 1,25 miliona zahteva za azil podnetih tokom prošle godine pokazali su slabosti Dablinskog sistema, koji je i inače već godinama bio na meti kritika. Najveći teret pao je na zemlje prvog ulaska" najčešće Italiju i Grčku, koja se još bori za izlazak iz ekonomske krize, i na zemlje najpopularnije među izbeglicama, poput Nemačke, Austrije i Švedske.

Evropska komisija stavila je na sto dve osnovne mogućnosti i najavila da očekuje da se predlozi konkretizuju "do leta".

Prva mogućnost zadržava načelo sadašnjeg sistema da se azil zatraži u prvoj zemlji ulaska, ali uz dodatak elementa "prilagođavanja“, odnosno podele po modelu mehanizma koji su u uslovima krize usvojile zemlje članice. Ovo je Timermans nazvao modelom "Dablin plus".

U okviru mehanizma prebacivanja migranata uvedene 2015. godine, oko 160.000 izbeglica iz Grčke i Italije trebalo je da bude proporcionalno rasporedjeno u zemljama EU, ali je do sada obrađeno svega 1.111 zahteva za azil.

Prednost tog rešenja, prema navodima jednog evropskog diplomatskog izbora, jeste što zemlje ulaska i dalje imaju veliku motivaciju da štite granice, što u prevodu znači da štite i spoljnu granicu EU.

Druga mogućnost predviđa promenu osnovnih kriterijuma za utvrđivanje koja zemlja će biti nadležna za zahtev za azil, po "ključu raspodele", pri čemu bi se u obzir uzimali veličina zemlje, bruto domaći proizvod i kapacitet apsorpcije svake od zemalja članica. Ovo bi u suštini bio sistem kvota koji bi najviše odgovarao Nemačkoj i Švedskoj, zemljama koje su od septembra prošle godine primile najveći broj migranata, navodi evropski diplomatski izvor.

"Obe mogućnosti garantuju solidarnost koja nam je potrebna", rekao je potpredsednik Evropske komisije.

Solidarnost je uzdrmana najvećom migrantskom krizom od 1945. godine. Zemlje članice su često preduzimale pojedinačne odgovore, što je pokazalo limit koordiancije Unije u odbosu na krizu koja je za mnoge vlade postala značajno pitanje unutrašnje politike.

Smanjeni priliv i protesti migranata

"Sada ćemo otvoriti razgovore sa zemljama članica, Evropskim parlamentom i različitim učesnicima pre nego što predstavimo predloge", rekao je evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos.


Na duži rok, Brisel razmatra mogućnost i za reforme Evropskog biroa za pomoć tražiocima azila u nadnacionalno telo koje bi postupalo po zahtevima za azil, po uzoru na Francuski biro za zaštitu izbeglica i lica bez državljanstva (OFPRA), navode izvori bliski EU.

EU pokušava na sve na čine da zauzda priliv migranata, a od 4. aprila nade pokaže u primenu sporazuma sa Turskom, zemljom u koju vraća sve ilegalne migrante koji su stigli na grčka ostrva posle 20. marta, uključujući i tražioce azila iz Sirije. Prema zvaničnim podacima 6. marta, u Grčkoj trenutno ima 53.942 migranta, od čega 11.260 u kampu Idomeni na makedonskoj granici, 4.720 u Pireju i 6.380 na ostrvima.

Priliv se smanjuje, pa je između 5. i 6. aprila na grčka ostrva došlo 68 migranata, u poređenju sa 220 i 330 prethodnih dana. Grčke vlasti navode da nije jasan uzrok smanjenja, koje je beleženo i prethodne sedmice.

Policijski izvori navode da su desetine migranata protestovale protiv mogućeg vraćanja u Tursku u centrima registracije na ostrvima Lezbos i Samos, kso i u luci Pirej. Visoki komesarijat UN za izbeglice ocenio je nezakonitim vraćanje tražilaca azila u Tursku.

Zvanična Atina potvrdila je da će papa Franja sredinom aprila doći na Lezbos, zajedno sa pravoslavnim ekumenskim patrijarhom Vartolomejem 1, što je ocenjeno kao poseta "od izuzetnog značaja".

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer rekao je u utorak da bi Nemačka sredinom maja mogla da privremeno smanji pojačanu kontrolu svojih granica koja važi od septembra prošle godine, ako bi priliv migranata nastavio da se smanjuje.

Izvor: AFP i Beta

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Italija se sprema za veći priliv izbeglica
  
• 

  Vesti

  : Prvi brod sa migrantima stigao u Tursku
  
• 

  Vesti

  : Teže do azila u Austriji
  
• 

  Vesti

  : Potrebna priprema za trajni prihvat izbeglica
  
• 

  Vesti

  : Oksfam: Primiti pola miliona izbeglica ove godine