Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Oživele kritike nemačke migrantske politike
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.07.2016. |
|
|
|
|
|
|
Za samo nedelju dana Nemačka se suočila sa četiri napada, od kojih su tri počinili tražioci azila, i kritike politike dobrodošlice prema izbeglicama nemačke kancelarke Angele Merkel ponovo su dobile na snazi. Nezadovoljstvo sposobnošću Nemačke da se nosi sa više od milion registrovanih tražilaca azila počelo je da jača još nakon serije seksualnih napada i pljački u Kelnu tokom novogodišnjih praznika. Međutim, u poslednjih sedam dana nasilje je postalo krvavije. Očekuje se da napadi pojačaju antiimigrantsko raspoloženje u društvu, daju podstrek populistima, možda čak i umanje šanse kancelarke na saveznim izborima 2017. Stručnjaci i nemački zvaničnici uglavnom se slažu da je dobra integraciona politika najbolja preventiva terorizma.
Talas nasilja počeo je 18. jula napadom sedamnaestogodišnjeg Avganistanca na ljude u vozu u blizini Vurcburga. On je povredio petoro ljudi pre nego što ga je policija ubila. Odgovornost je preuzela Islamska država.
Nekoliko dana kasnije Sirijac (21) je mačetom ubio trudnu Poljakinju u gradu Rojtlingenu. Vlasti su saopštile da su ubica i žrtva radili u istom restoranu i da napad nije povezan sa terorizmom.
Zatim je takođe Sirijac (27) aktivirajući eksploziv u rancu ispred mesta gde se održavao muzički festival u Ansbahu ubio sebe i povredio 15 ljudi. Islamska država je preuzela odgovornost a nemački zvaničnici kažu da je napadač u telefonu imao snimak na kome obećava odanost ekstremistima.
Najsmrtonosniji napad desio se u kasnim večernjim satima 22. jula u Minhenu, kada je osamnaestogodišnji mladić, sin iranskih tražilaca azila, inače rođen u Nemačkoj, ubio devetoro ljudi u jednom tržnom centru. Mladić je bio opsednut masovnim ubistvima i nemačke vlasti saopštile su da njegov napad izgleda nije povezan sa islamskim ekstremistima.
Nasilje u Nemačkoj usledilo je nakon napada u Nici, kada je jedan Tunižanin koji je živeo u tom francuskom gradu kamionom uleteo u masu ljudi na proslavi Dana Bastilje i ostavio za sobom 84 žrtve.
Stručnjaci smatraju da će svi ti napadi rasplamsati bunt protiv stranaca u Nemačkoj i biti veliki izazov za vladu Angele Merkel.
Kancelarka bi sada mogla da se suoči sa pozivima za oštrijom kontrolom bezbednosti na granici i za više zabrana ulaska u zemlju, iako je priliv migranata i tražilaca azila značajno usporio, smatra analitičar kuće za ocenu rizika Verisk Maplekrof Florijan Oto (Florian Otto).
Priliv migranata znatno je smanjen nakon što su Evropska unija i Turska u martu postigle sporazum sa ciljem da se zaustave ljudi koji do starog kontinenta stižu morem.
Iako je još rano reći da li će napadi umanjiti šanse Angele Merkel da ostane na vlasti posle izbora na saveznom nivou 2017, "ona će biti pod većim pritiskom i pažnjom zbog svoje imigracione politike", smatra Oto.
"Motivi napada razlikuju se u velikoj meri, oni nisu povezani. Međutim, to neće biti tema u javnosti već će ona biti fokusirana na posledice", istakao je taj analitičar.
Seksualni napadi u Kelnu koje su, kako je pokazala istraga, počinili uglavnom stranci podstakli su antiimigrantsko osećanje i pomogli jačanju podrške populistima - antiislamskoj partiji Alternativa za Nemačku (AfD), na izborima u tri regiona.
Bojazni su opale sa ponovnim uvođenjem granične kontrole koja je bila uklonjena u jesen 2015. kako bi se upravljalo velikim prilivom izbeglica i pošto se upozorenja na rast kriminala nisu obistinila. Međutim, s ozbirom da će regionalni izbori biti na jesen, ovomesečni napadi mogli bi da daju novu podršku AfD.
AfD je posle napada kritikovala administraciju nemačke kancelarke istakavši da "sadašnja ideologija opasnog 'multikulturalizma' uništava bezbednost zemlje i poredak u Nemačkoj".
Posebno oštre kritike Angele Merkel bile su na društvenim mrežama i neki ljudi osuđuju kancelarku što je 2015. prihvatila stotine hiljada migranata.
Merkel je nastojeći da "smiri situaciju" rekla da će službe bezbednosti "uraditi sve što mogu da zaštite bezbednost i slobodu svih ljudi u Nemačkoj".
Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (Thomas de Maiziere) kazao je da je većina tražilaca azila došla u Nemačku da izbegne progon i da je važno imati na umu da je samo neznatna manjina povezana sa terorizmom. Kako je de Mezijer rekao za novinsku grupu Funke, bilo bi pogrešno "generalno sumnjati" u njih, "čak i kada se rade istrage pojedinačnih slučajeva".
"Sada govorimo o 59 istraga moguće povezanosti sa terorističkim strukturama i to sa stotinama hiljada novoprispelih ljudi", rekao je de Mezijer. U većini slučajeva se ispostavi da razloga za zabrinutost nema.
De Mezijer smatra da će nemačke granice biti bolje zaštićene ako se ljudi ne sprečavaju da dolaze "u razumnom broju" na legalan i siguran način.
Kada je reč o napadu u Minhenu, ministar unutrašnjih poslova kaže da nema indicija da se mladić iz iranske porodice koji je rođen u Nemačkoj nije integrisao u nemačko društvo.
Ipak, "ljudi u Nemačkoj su uplašeni", kaže direktor policijskog sindikata DPolG Rajner Vent (Rainer Wendt).
"Prošle godine odustali smo od kontrole na svojim granicama i naložili policiji da ne proverava sve što bi trebalo proveriti", kazao je Vent u intervjuu za n-tv. "Tu je i ta kultura dobrodošlice koja nas je sprečavala da jasno vidimo da neki ljudi koji su došli nisu dobri ili da su neki psihički nestabilni i da predstavljaju ozbiljnu pretnju", dodao je Vent.
Socilog sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu Armin Nasehi kaže da je među milion tražilaca azila koji su 2015. registrovani u Nemačkoj "veliki broj traumatizovanih ljudi koji ne znaju za ništa drugo osim za nasilje - to je činjenica koju ne treba zanemariti".
On ukazuje da su "mnogi koji su počinili islamstičke terorističke napade takođe bili psihički nestabilni".
Na pitanje zašto se za tako kratko vreme desilo toliko napada, Nasehi je odgovorio da su neki od napadača možda "kopirali" druge dodajući da "slike nasilja proizvode novo nasilje".
De Mazijer je na pitanje kako slični napadi mogu da budu sprečeni odgovorio da je važno obezbediti da se novoprispeli što brže dobro integrišu u nemačko društvo.
"Dobra integraciona politika uvek je najbolja preventivna bezbednosna politika", zaključio je nemački ministar unutrašnjih poslova.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|