Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Da li će Turska opet pustiti izbeglice u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Da li će sporazum o suzbijanju migracija između EU i Turske propasti u turbulencijama nastalim nakon neuspelog prevrata u Turskoj? U EU smatraju da postoji stvaran rizik i strahuju od ponovnog masovnog priliva izbeglica na grčke obale koji je zahvaljujući ugovoru sa Turskom prekinut u vrlo kratkom roku.
Odnosi sa Turskom zategnuti su mesecima, a dodatno su pogoršani nakon neuspelog državnog udara 15. jula i čistki koje su usledile i čiji opseg je šokirao vropljane.
"Pratimo situaciju i prirodno je da smo zabrinuti", rekao je 3. avgusta grčki ministar za imigraciju Janis Muzalas u čijoj zemlji je blokirano 57.000 migranata nakon zatvaranja takozvane balkanske rute kojom su išli do bogatijih članica EU.
Nakon neuspelog vojnog udara broj migranata koji dolaze u Grčku preko Egejskog mora je blago povećan, ali i dalje se meri desetinama dnevno, što je neuporedivo manje sa 1.700 dolazaka dnevno koliko je bilo pre sporazuma sklopljenog 18. marta.
Muzalas navodi da se iz dosadašnjeg priliva na Egejsko more ne može zaključiti da se ugovor ne poštuje, i poriče da je zatražio da se osmisli "plan B" za slučaj da Turska prestane da sprečava migrante da dolaze. U 2015. na grčku obalu je došlo više od 850.000 ljudi.
"Veliki je rizik" da će ugovor propasti, rekao je ipak pre nekoliko dana predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), izražavajući zabrinutost Evropljana.
Neki se pitaju da li je moguće Tursku i dalje posmatrati kao "sigurnu treću zemlju", i skladu sa ocenom Evropske komisije. Ovaj pravni pojam daje za pravo evropskim zemljama da odbace zahteve za azil onih koji su beže od rata, na primer Sirijaca i Iraka, a prešli su preko Turske, i da ih vrate u tu zemlju što je i predviđeno dogovorom od 18. marta. Brisel "za sada" smatra da turska i dalje izbeglicama nudi dovoljnu zaštitu i da taj deo ugovora nije doveden u pitanje, navela je početkom avgusta jedna portparolka Komisije.
"Uvek sam smatrao da Turska nije sigurna zemlja, dakle da to nijebila juče, a nije ni danas", ocenio je direktor Evropskog centra za politike (European Policy Center) Iv Paskuo (Yves Pascouau), koji je zadužen za migracije.
Dodao je da je manje od dogovora sa Ankarom "manje od 500 osoba vraćeno u Tursku", jer su skoro svi odustali od traženja azila u Evropi. Ovaj stručnjak tvrdi da je u ovoj situaciji međusobnih uslovljavanja glavni rizik za sporazum pitanje izuzeće viza za putovanje Turaska u šengensku zonu. Ankara preti da će ukoliko se to ne odobri prestati da obuzdava tok miranata.
„S obzirom na to kako se stvari razvijaju u Turskoj sumnjam da sutra može da dobije“ to izuzeće, navodi Paskuo, ističući da je potrebno da dobije pritisak zemalja EU i Parlamenta koje nisu naklonjene ovoj ideji.
Prekid pristupnih pregovora bio bi greška
Evropska unija se obavezala da će ubrzati ritam procesa za odobravanje izuzeća od viza u zamenu za obaveze koje je preuzela ankara, ali da neće zanemarivati postavljene kriterijume, među kojima su i izmena turskog zakona za borbu protiv terorizma za koji je ocenjeno da narušava slobodu.
Turska vlast nije bila raspoložena da prihvati tu reformu ni pre državnog udara, a čini se da je sada dodatno učvrstila stav.
"Oni za koje smo mislili da su prijatelji staju na stranu prevratnika i terorista", optužio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan 2. avgusta.
Svađalački ton Turkse nije po volji EU, pa je austrijski kancelar Kristijan Kern rekao da Evropa neće dozvoliti da je zaplaše, a 4. avgusta je ocenio da su pristupni pregovori tek fikcija.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Jun cker) je međutim istog dana odgovorio upozorenjem da bi prekid pregovora bio "teška greška u spoljnoj politici".
Nekadašnji ambasador EU u Ankari i analitičar centra Karnedži Evropa smatra da je "najverovatnije da će EU i Turska, koje imaju ključnijih briga od vizne liberalizacije, nastaviti da sprovode osnovne aspekte sporazuma".
On posebno navodi finansijski aspekt dogovora, čiji cilj je da se poboljša prihvat na turskoj teritoriji. Nakon nedavnih zamerki turskog predsednika, koji se nada bržim isplatama, Evropska komisija je navela da je već prikupila više od dve milijarde evra od 3 milijarde koliko je predviđeno za 2016. i 2017. godinu.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
