Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Slovačka za ukidanje sankcija Rusiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Da li treba ukinuti sankcije Rusiji jedno je od pitanja u razgovorima lidera Višegradske četvorke i nemačke kancelarke Angele Merkel. Slovačka ovo i zvanično traži od nemačke kancelarke, koja međutim čeka napredak u uspostavljanju mira u Ukrajini. U odnosima centralne Evrope i Rusije trenutno je aktuelan i plan proširenja ruskog gasovoda Severni tok, čemu se protive Slovačka i Poljska.
"Mislim da je vreme da se temi sankcija pristupi racionalno i da se kaže da nanose štetu kako EU, tako i Rusiji. Nisu donele apsolutno ništa u osetljivim oblastima na koje je trebalo da utiču. Ako atmosfera u Evropi bude pozitivnija, uvek smo za ukidanje sankcija", rekao je 25. avgusta u Moskvi slovački premijer Robert Fico.
On je posle radne večere sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i predstavnicima ruske energetike istakao da Slovačka po pitanju primene sankcija ipak poštuje to što je članica EU, ali da je uvek ukazivala na to da je "besmisleno" praviti spiskove ljudi koji ne smeju u Evropu.
"S jedne strane govorimo da stvari treba da se rešavaju dijalogom, ali dijalog ne možete da vodite ako taj čovek ne može da putuje", rekao je Fico.
Predsednik Češke Miloš Zeman tražio je istog dana od vlade da se Češka pridruži zemljama koje zahtevaju da Evropska unija ukine sankcije Rusiji. Zeman, kao i još neki češki zvaničnici, taj zahtev stavlja i pred nemačku kancelarku Angelu Merkel.
"Sankcije su izraz nemoći. Ako naši političari žele da pomognu poljoprivredi, Češka bi morala da kaže svoj jasan stav koji je nažalost za sada oklevajući i da se pridruži zemljama koje predlažu ukidanje sankcija", kazao je predsednik Zeman na poljoprivrednoj izložbi u Češkim Budejovicama na jugu zemlje.
On je podsetio da su ukidanje sankcija tražili Rusiji tražili javno i neki francuski i nemački ministri.
"Ali još su u EU ljudi koji se plaše da ukinu sankcije", rekao je Zeman.
Jasni uslovi za ukidanje sankcija
Premijer Češke Bohuslav Sobotka je međutim odbio zahtev predsednika Miloša Zemana da Češka stane uz članice Unije koje traže bezuslovno ukidanje sankcija Rusiji. Zeman kaže da su sankcije izraz nemoći i strategije gde gube obe strane, a niko ne dobija ništa.
"Sankcije EU Rusiji vezane su za sporazum u Minsku. Dogovorili smo se da ukidamo sankcije ako bude vidljiv izrazit opipljiv napredak. Bez njega ne može ni da se vodi rasprava o jednostranom ukidanju sankcija", rekao je
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je u Pragu da teško može da se očekuje politička odluka o ukidanju sankcija Evropske unije Rusiji ako ne bude vidljiv pomak u primeni sporazuma iz Minska o rešenju krize u Ukrajini.
"Nemačka i Francuska takođe nastoje da se postigne napredak u realizaciji sporazuma iz Minska, međutim tokom leta situacija se pogoršala. Veoma je složeno u takvim uslovima doneti neku političku odluku", kazala je Angela Merkel na konferenciji za novinare.
Izrazila nadu da će Evropski savet dobiti neke informacije koje bi vodile ukidanju sankcija, ali za sada ih nema".
Početi od tema o kojima postoji saglasnost
Merkelova je 26. avgusta u Varšavi na razgovorima o rešavanju kriza u Evropi nakon odluke Velike Britanije da istupi iz EU. Premijeri Višegradske grupe i Merkelova složili su se da se u pripremi samita u Bratislavi 16. septembra treba skoncentrisati na ono što zemlje članice spaja, kako članice ne bi podlegale iskušenju da i one izađu iz Evropske unije.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare s premijerima Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske, Merkelova je naglasila je da će ljudi verovati u EU samo ako im ona obezbedi prosperitet, a saglasila se i sa zahtevom Višegradske grupe da uz to prioritet mora da bude bezbednost i odbrana.
"Možemo više da učinimo u oblasti odbrane i bezbednosti. Lisabonski sporazum nam tu daje čitav spektar mogućnosti. Bezbednosti nije samo borba protiv terorizma. Tu je čitav niz projekata koji nisu realizovani, recimo registar ulazaka i izlazaka iz šengenskog prostora, pitanje migracije i humanitarne odgovornosti", kazala je nemačka kancelarka.
Višegradska četvorka od Nemačke zahteva da u pitanju bezbednosti i rešavanju migrantske krize pristane na kompromis, kako je precizirala poljska premijerka Beata Šidlo i da bi migrantsku krizu trebalo rešavati pomaganjem regionima iz kojih dolaze izbeglice, dakle ne u Evropi nego na Bliskom istoku i Africi.
Angela Merkel saglasila se da je put za rešavanje migrantske krize dogovor sa trećim zemljama da zadrže izbeglice kao što je postignut sa Turskom.
"Moramo da razmotrimo kako da se borimo protiv nelegalne migracije a istovremeno pomognemo osobi kojoj je pomoć potrebna", podsetila je Angela Merkel na obavezu humanitarne odgovornosti.
Premijer Češke Bohuslav Sobotka i Mađarske Viktor Orban ponovo su predložili osnivanje evropske vojske a svakako tesnu saradnju u oblasti odbrane, jer po njihovoj oceni zajednička evropska vojska bila bi efikasna u zaštiti spoljašnjih granica EU pred talasom migranata i u borbi protiv krijumčara izbeglica. Orban je to predstavio kao jedan od četiri glavna predloga koji bi vratili poverenje Evropljana u EU.
"Bregzit nije uzrok krize u EU, već je posledica. EU je u svim oblastima izgubila sposobnost da se prilagođava. Zatajila je u finansijskoj krizi, nema odgovor na migrantsku krizu, na terorizam. Problem je u tome što ne poštujemo ni naše dogovorene ustaljene principe. Ni šengen ni budžetska pravila", rekao je Orban.
Sporni gasovod
Glavni razlog kratke posete Fica Moskvi 25. avgusta bilo je pitanje proširenja ruskog baltičkog gasovoda Severni tok, protiv kojeg se Slovačka, kao i Poljska, buni, jer bi u slučaju da Rusija prebaci izvoz gasa na Zapad i na novi prošireni gasovod, obe zemlje ostale bez visokih prihoda od tranzita gasa.
Fico je u slučaju Slovačke, prihode procenio na 800 miliona evra godišnje.
"Ako proradi Severni tok 2, interesuje me kako će biti iskorišćeni slovački tranzitni kapaciteti. Mi ne možemo da gledamo nepristrasno na projekte kao što je Severni tok. Ako taj gasovod bude izgrađen, a za sada se čini da je to realnije nego da ga neće biti, moramo da se pripremimo. Da li će cevi preko Slovačke presušiti ili neće", rekao je Fico.
Slovački premijer upozorio je i da je Slovačka suviše mala zemlja da bi uticala na ogromne međunarodne projekte, ali je dodao da je dobio garancije da će se saradnja u energetici i korišćenje slovačkog gasovoda nastaviti i ocenio da je Rusija pouzdan partner.
I poljska premijerka Beata Šidlo izjasnila se protiv proširenja ruskog gasovoda na dnu Baltičkog mora.
"Gasovod Severni tok 2 je udar na privredne interese Poljske. Imamo saveznike u EU koji
zajedno s nama na evropskoj sceni ubeđuju da je to ulaganje koje će ugroziti energetsku bezbednost Evrope", kazala je danas na konferenciji za novinare u Varšavi o proširenju Severnog toka poljska premijerka Beata Šidlo.
Dok slovački premijer procenjuje da će Gasprom bez obzira na kontroverze i proteste
taj gasovod ipak proširiti, poljska premijerka kazala je da će se Poljska zajedno
sa saveznicima boriti da tog gasovoda ne bude.
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
