Evropska unija je na raskršću i vreme je da se odluči između reformi i razvoda, smatra ugledni ekonomista Džozef Štiglic koji kaže da će članice, ukoliko Brisel ne sprovede promene, neizbežno zaključiti da su u zamci lošeg braka. Posebno su slabe performanse monetarne unije a stanje će se promeniti jedino ako se izmene propisi zone evra i institucije. Nobelovac za zonu evra predlaže sedam konkretnih promena upozoravajući da će evropski birači, ako lideri to nisu u stanju, početi da donose teške odluke, kao Britanci na referendumu o Bregzitu u junu.

Štiglic u autorskom tekstu za britanski Gardijan ocenjuje da je malo reći da performanse zone evra nisu dobre od krize 2008. jer je stanje u njenim članicama gore nego u zemljama EU koje nisu u zoni evra i mnogo gore nego u SAD, koje su bile u epicentru krize.

Članice zone evra sa najslabijim performansama tavore u depresiji ili dubokoj recesiji. Stanje njihovih ekonomija, a prvenstveno se misli na Grčku, gore je na mnogo načina nego u vreme Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, navodi američki ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade 2001. godine.

Istovremeno stanje u članicama zone sa najboljim performansama, poput Nemačke, izgleda dobro, ali samo u poređenju sa onima kojima ide loše, i njihov uspeh uglavnom ide na štetu nekadašnjih "partnera".

Štiglic, koji je danas vodeći ekonomista Instituta Ruzvelt, kaže da postoje četiri tipa objašnjenja za takvo stanje stvari. Tako Nemačka krivi žrtvu i ukazuje na rasipnost Grčke i dugove i deficite u drugim zemljama. Međutim, kaže Štiglic, Španija i Irska su imale suficite i mali koeficijent duga prema BDP pre krize u zoni evra. Znači, kriza je prouzrokovala deficite i dugove a ne obrnuto.

Neki zagovornici politike "okrivi žrtvu" smatraju da su socijalni sistem i preterana zaštita tržišta rada uzrok slabosti u zoni evra. Da ni to nije puna istina, dokazuje činjenica da neke od evropskih zemalja koje beleže najbolje performanse, poput Švedske i Norveške, imaju najsnažnije socijalne sisteme i zaštitu tržišta rada.

Mnoge od zemalja kojima sada ne ide dobro bile su u boljem stanju od evropskog proseka pre nego što je uveden evro. Njihovo posrnuće, navodi Štglic, nije posledica iznenadnih promena propisa na tržištu rata ili epidemije lenjosti, već valutnog aranžmana.

Drugi smatraju da su Evropi potrebni bolji lideri koji se više razumeju u ekonomiju i sprovode bolje politike. Politike poput štednje i pogrešnih strukturnih reformi, kojima se povećava nejednakost i time dodatno slabe ukupna tražnja i potencijalni rast, samo su pogoršale stvari, piše nekadašnji potpredsednik i vodeći ekonomista Svetske banke.

Međutim, zona evra je politički aranžman u kojem se neizbežno najviše čuje glas Nemačke. Naime, svako ko je imao posla sa nemačkim kreatorima politike u poslednjih 30 godina znao je unapred verovatni rezultat. Što je još važnije, ni najbolji ekonomisti nisu mogli da učine da zona evra prosperira.

Treći, koji dolaze iz desničarskih krugova EU, razloge za loše performanse zone evra vide u sklonosti evrokrata da donose propise koji guše inovacije. Međutim, i oni su, smatra Štiglic, "promašili temu". Naime, zakoni poput onih na tržistu rada ili o socijalnom obezbeđenju, nisu se značajnije promenili 1999. sa uspostavljanjem sistema fiksnog kursa, niti 2008, kada je počela kriza.

To ostavlja prostor za četvrto objašnjenje - više treba kriviti evro nego politike i strukture pojedinačnih zemalja. Kako piše Štiglic, evro je imao slabosti još na "rođenju" a jedinstvena valuta oduzela je članicama zone najvažniji mehanizam za prilagođavanje - devizni kurs, i zona evra je ograničila monetarnu i fiskalnu politku.

Kao odgovor na asimetrične šokove i razlike u produktivnosti, potrebno je prilagođavanje realnog kursa, što znači da bi cene na periferiji zone evra mogle relativno da opadnu u poređenju sa Nemačkom i severnom Evropom. Međutim, s obzirom da cene u Nemačkoj stagniraju, to prilagođavanje bilo bi moguće jedino nabijanjem deflacije u drugim zemljama i njenim posledicama. Tako i taj plan propada a dispariteti među i unutar članica zone evra rastu.

Takav sistem ne može i neće funkcionisati na dugi rok a njegovu propast osiguraće demokratske politike. Štiglic ističe da jedino izmena propisa zone evra i institucija može da osigura da evro funkcioniše a to zahteva sedam promena:

- odustajanje od kriterijuma konvergencije kojima se zahteva deficit manji od 3% BDP;

- zamenu politike štednje strategijom rasta uz podršku solidarnog fonda za stabilizaciju;

- napuštanje sistema po kojem zemlje moraju da se zadužuju u valuti koja nije pod njihovom kontrolom i umesto toga oslanjanje na evroobveznice ili neki slični mehanizam;

- bolju podelu tereta tokom prilagođavanja pri čemu zemlje koje beleže suficite treba da se obavežu da podižu zarade i povećavaju fiskalnu potrošnju i time obezbede da njihove cene rastu brže nego u zemljama sa deficitima tekućih plaćanja;

- izmenu mandata Evropske centralne banke koja se fokusira samo na inflaciju, za razliku od američke Uprave za federalne rezerve koja gleda i na zaposlenost, rast i stabilnost uopšte;

- uspostavljanje zajedničkog osiguranja depozita i drugih elemenata "bankarske unije" i

- ohrabrivanje umesto zanemarivanja industrijskih politika kreiranih da osiguraju da oni koji zaostaju u zoni evra "uhvate korak" sa onima koji predvode.

Te promene male su iz ekonomske perspektive ali današnjim evropskim liderima nedostaje politička volja da ih sprovedu. Oni su zastali na pola puta i sistem koji treba da podstiče prosperitet i dalju integraciju ima upravo suprotne efekte. "Sporazumni razvod je bolji od sadašnjeg zastoja", slikovito kaže Štiglic koji je bio predsedavajući tima ekonomskih savetnika bivšeg američkog predsednika Bila Klintona.

Naravno, svaki razvod je skup ali prolazak kroz razvod može da bude još skuplji. Kao što smo u junu videli u Velikoj Britaniji, ako evropski lideri ne mogu ili neće da donesu teške odluke, evropski birači će odlučiti umesto njih i lideri možda neće biti zadovoljni rezultatom, upozorio je ugledni ekonomista.

Izvor: Gardijan

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Španija i Portugalija izbegle kazne zbog deficita
  
• 

  Vesti

  : Nemci dali svetlo za program ECB
  
• 

  Vesti

  : Nikog u redu za ulazak u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : ECB odlučuje o stimulansima za zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Renci napada politiku štednje EU