Ovog leta u Francuskoj burkini je ključna tema, i to ne samo na plažama na Azurnoj obali već i u visokoj politici. Odluka najviše sudske instance da suspenduje zabranu ovog kostima koji prekriva telo i glavu, nije stavila tačku na polemiku o tome. Čuju se i zahtevi da se burkini zabrani zakonom, što vlada, prema rečima ministra unutrašnjih poslova, ne namerava da uradi. Burkini je postao značajna tema i za pretendente za predsedničke kandidate na izborima u 2017, a francuska vlada je rešila da pokrene raspravu o islamu u Francuskoj sa namerom da ga bolje uklopi u "vrednosti Republike".

Francuski vrhovni upravni sud, Državni savet, 26. avgusta je poništio zabranu nošenja burkinija, posle talasa kritika koje su usledile pošto je nekim muslimankama na plažama naređeno da ga skinu.

Odluka suda se odnosi konkretno na zabranu nošenja burkinija u mestu Vilnev-Lube, ali je kao obavezujuća odluka postala pravni presedan za svih tridesetak francuskih letovališta za koje su izdate slične zabrane.

Gradonačelnici više mesta na Azurnoj obali su kao razlog za zabranu naveli zabrinutost za javni red posle islamističkih napada ovog leta, a mnogi zvaničnici su iznosili argument da je burkini znak ugnjetavanja žena.

Viši upravni sud je, međutim, ustanovio da se ograničnje pristupa plaži može opravdati samo očiglednim rizikom za javni red, a ne na osnovu "emocija i zabrinutosti", čak i u opštinama koje se nalaze u blizini Nice, gde je u napadu džihadista 14. jula poginulo 86 osoba.

Sud je konstatovao da bi, pošto nema očiglednog rizika, zabrana nošenja te vrste kupaćeg kostima predstavljala "ozbiljno i nezakonito ugrožavanje osnovnih sloboda".

Niži upravni sud u Nici je prethodno, 22. avgusta, potvrdio zabranu burkinija ocenivši da je zabrana "nužna, odgovarajuća i proporcionalna" kako bi se sprečilo ugrožavanje javnog reda posle niza terorističkih napada u Francuskoj.

Taj sud je naveo i da se nošenjem burkinija mogu povrediti "verska uverenja ili odsustvo istih kod drugih korsnika plaže" i da se može doživeti kao znak prkosa ili provokacija.

Odluku višeg suda da suspenduje zabranu burkinija pozdravili su predstavnici muslimanske zajednice, ali je više gradonačelnika priobalnih mesta reklo da to "ne dolazi u obzir", da će zabrana ostati na snazi i zatražili da se zakonom zabrana uvede u celoj zemlji.

Burkini su vrlo retki na francuskim plažama, a na plažama na Sredozmenom moru manji broj muslimanki je pokriven. Burkini, reč nastala spajanjem reči burka i bikini, pojavilo se pre nekoliko godina, a njen nastanak pripisuje se Australijanki Ahedi Zameti koja je lansirala "verski podobnu" kolekciju sportske odeće 2003.

Vruće političko pitanje

Odluka višeg suda nije, međutim, stavila tačku na polemiku koja potresa francusku političku scenu i društvo, u trenutku kada je više političara desne orijentacije krenulo u kampanju za izbor za predsedničkog kandidata u novembru.

Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi podržao je zabranu burkinija u ime očuvanja "francuskog načina života".

Njegov rival, bivši premijer Alen Žipe koji vodi u istraživanjima javnog mnjenja, izjasnio se protiv "nasumičnog" zakona protiv burkinija. "Gde će se završiti ova histerija koja pogađa frnacusko društvo? Da li ćemo sutra zabraniti duge suknje u školi?", upitao je on.

Čini se i da je vlada socijalista podeljena: ministrke obrazvovanja i zdravlja izrazile su zabrinutost zbog posledica odluke o zabrani burkinija, dok je premijer Manuel Vals pokazao razumevanje za takvi odluku pojedinih opšitna.

Vlada neće zakonom zabraniti burkini

Francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev rekao je da bi zakon kojim bi se zabranilo nošenje burkinija bio "neustavan i neefikasan" i da bi stvorio "nepremostive tenzije".

On je za dnevnik Kroa od 28. avgusta rekao da socijalistička vlada, iako su mnogi predstavnici desnice pozvali na zabranu burkinija, "odbija da donese takav zakon".

Umesto toga, francuska vlada je 29. avgusta pokrenula raspravu o islamu u nadi da će moći da ga bolje uklopi u "vrednosti Republike".

Predstavnici muslimanske zajednice nadaju se da će ove konsultacije koje će predvoditi Kaznev omogućiti da su debata smiri. "Ovaj pozitivan korak okončaće ružnu epizodu sa burkinijem", rekao je predsednik Francuskog saveta muslimanske zajednice (CFCM) Anuar Kbibeh.

I drugi incidenti su nedavno izneli na videlo tenzije u vezi sa islamom. Vlasnik restorana u pariskom predgrađu je 27. avgusta odbio da posluži dve žene koje su nosile verske marame.

Kaznev je rekao da je cilj da se "na dobrovoljnoj osnovi, uz poštovanje svetovnosti, kroz dijalog i uz međusovno poštovanje islam bolje uklopi u vrednosti Republike".

Ideja je da se uspostavi "fondacija za islam u Francuskoj", a tome će prethoditi sastanci sa kulturnim radnicima, predstavnicima civilnog društva i poslanicima.

Na toj ideji se radi već mesecima, a pripreme su ubrzane posle napada u Nici i ubistva sveštenika u Ruana 26. jula koje su počinli džihadisti.

Ta fondacije biće svetovnog karaktera a uz nju će biti formirano i kulturno društvo. Ta dva tela treba da omoguće finansiranje aktivnosti francuskim sredstvima, pošto finansiranje iz inostranstva nije dovoljno transparentno.

Fondacijom će predsedavati bivši ministar iz redova socijalista Žan-Pjer Ševenman (77), vatreni zagovornih svetovnosti. Međutim, njegov izbor kao osobe koja nije muslimanske veroispovesti naišla je na nerazumevanje u muslimanskoj zajednici i među njenim političkim predstavnicima.

Kaznev je pak rekao da to što će na čelu fondacije biti veliki pristalica Republike, a u radu organizacije učestvovati mnogi muslimani, imati simboličan značaj, pošto će to telo biti most između Republike i muslimana u Francuskoj.

U upravnom odobru fondacije biće četvorica muslimana, uključujući marokanskog pisca Tahara Ben Želuna i muftiju velike džamije u Lionu Kamel Kabtana.

Pošto je u francuskoj država jasno odvojena od vere fondacija će se, u skladu sa zakonom iz 1905, baviti samo svetovnim pitanjima, poput obrazovanja i istaživanja. Verskim pitanjima poput verskog obrazovanja imama ili izgradnje džamija baviće se kulturno društvo kojim će upravljati muslimani i u kome država neće imati predstavnika.

Ove organizacije neće moći da se finansiraju iz inostranstva, ali mogu primati doprinose od vernika i halal preduzeća.

Kbibeh je rekao da će finansiranje muslimanskih institucija doprinosti jačanju njihove uloge u prevenciji radikalizacije i to posebno kroz obrazovanje imama.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Berlin: Novi plan civilne zaštite nije povezan sa konkretnom pretnjom
  
• 

  Vesti

  : Đaci u Francuskoj će učiti kako da se zaštite od napada
  
• 

  Vesti

  : Poziv da EU reguliše šifrovane poruke
  
• 

  Vesti

  : Zabraniti burku ili ne – Evropa u dilemi
  
• 

  Vesti

  : Napad u Nici - dugoročne posledice za turizam