Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zabraniti burku ili ne – Evropa u dilemi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka se 19. avgusta zvanično priključila zemljama u kojima se s vrha države predlaže zabrana burke na javnom mestu, a ovakav stav obrazlaže se borbom protiv radikalizacije i nastojanjem da se muslimanke bolje integrišu. S obzirom na malu rasprostranjenost burki, najzatvorenijeg oblika islamske marame koji prekriva i lice i oči, argument integracije skoro da pada u vodu.
Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer pozvao je 19. avgusta na delimičnu zabranu burke. On je nakon sastanka sa ministrima unutrašnjih poslova federalnih pokrajina iz svoje konzervativne stranke rekao da burke nisu u skladu sa nemačkom otvorenošću prema svetu i da je pitanje kako to pravno regulisati.
"Saglasni smo da odbacimo burku, saglasni smo da želimo da pravno uvedemo načelo da se lice pokazuje tamo gde je neophodno u društvu: za volanom, tokom administrativnih procedura, u matičnim službama, u školama i univerzitetima, u javnoj službi, pred sudovima", rekao je de Mezijer za TV stanicu ZDF. On je još prethodne sedmice oenio da ne treba zabranjivati marame koje pokrivaju glavu i telo i takav predlog ocenio kao neustavan.
De Mezijer nije naveo nikakve rokove za uvođenje zabrane, koja ne uživa podršku koalicionih partnera konzervatnivne CDU u vladi, Socijaldemokratske partije (SPD).
Zabrana burki bila je tek jedna od tema sastanka ministra de Mezjiera sa kolegama iz saveznih pokrajina, a razmatran je niz bezbednosnih mera čije uvođenje se planira kako bi se smanjila izloženost Nemačke terorističkim napadima.
Da li je burka prepreka za integraciju
Background Može se izdvojiti sedam tipova muslimanskih verskih marama.
 Najzatvoreniji oblik je burka, koja pokriva i lice i telo, uključujući i oči, ispred kojih je mrežica da bi žene koje je nose mogle da vide.
Nikab je marama za lice, koja ne pokriva oči, a nosi se uz dodatnu maramu za glavu. Moguće je dodati i mrežicu za oči.
 Pod hidžabom se podrazumeva marama koja ostavlja otvoreno lice, ali je vrat pokriven. Hidžab se dosta nosi u zapadnim zemljama i nosi se u raznim bojama.
 Al-amira se sastoji iz dva dela - iz neke vrste kape pripijene uz glavu, preko koje se stavlja marama koja pokriva glavu i vrat.
 Šajla je dugačka četvorougaona marama koja se dosta nosi u zemljama Persijskog zaliva. Ona se obavija oko glave i ramena, a može se i prikačiti. Vrat međutim nije u potpunosti pokriven.
 Kimar pokriva glavu, vrat i ramena i proteže se niz leđa, a lice ostaje otkriveno.
 Čador pokriva ne samo glavu nego i telo, pri čemu je lice otkriveno.
Kancelarka Angela Merkel istakla je da je marama koja prekriva celo telo problem za integraciju, a ne za bezbednost.
"Potpuno pokrivena žena nema gotovo nikakve šanse da se integriše", istakla je Merkelova u razgovoru objavljenom 19. avgusta.
Ovaj argument se često osporava, a jedan od glavnih argumenata je mali broj žena koje nose najzatvoreniji tip vela, koji prekriva i oči. Francuski internet portal Opinion navodi da se čini da "niko nikad nije video burku u Nemačkoj", dok nikab, veo koji pokriva i lice i telo ali sa prorezom za oči, nosi tek 300 žena.
Ostali tipovi velova i marama su znatno otvoreniji, s tim što neki pokrivaju samo glavu i vrat, a neki celo telo, ali je lice otkriveno.
Nemački dnevnik Špigel kao kontraargument navodi i slabe rezultate zabrane u Francuskoj.
"U Francuskoj je burka zabranjena godinama, bez ikakvog rezultata. Niti je zemlja bezbednija niti su muslimani bolje integrisani", navodi se u tekstu.
Sličan argument navodi i predstavnica nemačke Socijaldemokratske partije Bilkaj Enej, koja se bavi integracijom. Navela je da zabrana burke u Francuskoj nije ni sprečila atentate ni rešila pitanje imigracije. Ona je za list Velt (Welt) navela da je potrebno da se muslimani imigranti emancipuju, ali da je za to potrebno vreme.
Slučaj burkini
Primer Francuske često se navodi jer je ona još zakonom iz oktobra 2010. zabranila prekrivanje lica na javnom mestu. Prema izveštajima francuskih medija, godišnje se opomene između 350 i 400 žena, koje su izložene i kaznama od 150 evra ukoliko ne žele da otkriju lice, pri čemu se često dešava da je jedna žena kažnjena ili opomenuta više puta tokom godine.
Evropski sud za ljudska prava je 2014. godine podržao zabranu u Francuskoj, s tim što je pomoglo to što se ona odnosi ne samo na muslimanski veo, već na sve vidove prekrivanja lica u javnosti.
Francuska ima najveću muslimansku zajednicu u Zapadnoj Evropi od oko pet miliona ljudi, ali se prema navodima Bi-Bi-Sija smatra da oko 2.000 ljudi nosi veo koji u potpunosti prekriva lice i telo.
U međuvremenu, Belgija je uvela zabranu u julu 2011. godine, dok su u drugim zemljama EU poput Holandije, Italije, Španije i Velike Britanije vođene rasprave o zabrani, i omogućavane parcijalne zabrane na primer u školama ili gradovima.
Neki primorski delovi Francuske otišli su i korak dalje i zabranili i boravak na plaži u kupaćem kostimu koji prekriva telo i glavu, ali ne i lice, takozvanom burkiniju, od reči burka i bikini.
Nemački Špigel se posprdno odnosi prema toj zabrani, navodeći da je nekada na francuskim plažama bilo zabranjeno skinuti se, dok je sada zabranjeno biti obučen.
Kreatorka burkinija Aheda Zaneti, Australijanka libanskog porekla, tvrdi da je i osmislila burkini pre 10 godina u cilju integracije, da ne bi uživanje na plaži bilo zabranjeno delu žena iz moralnih razloga.
Izvor: AFP i S.V.
Ilustracija: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
