Kakav je plan za istupanje iz EU pitanje je na koje britanska premijerka Tereza Mej još ne daje odgovor, ali se na samitu Grupe 20 koji je zatvoren 5. septembra u Kini našla pod pritiskom ekonomskih partnera da se situacija što pre razjasni. Brisel upozorava Britaniju i da dok je još članica ne sme da sklapa trgovinske sporazume.

Na samitu Grupe 20 konzervativna premijerka Tereza Mej je naišla na veoma podeljeno mišljenje o Bregzitu pa je pokušala da uz puno optimizma oslika vedro nebo koje će se nadviti nad Britanijom nakon istupanja iz EU. U isto vreme, opozicija je u britanskom parlamentu u Londonu "rešetala" njenog ministra za Bregzit.

Jedan od ključnih problema je opšti utisak da je britanska vlada u Bregzit ušla bez ikakve pripreme, a glavni dopisnik Bi-Bi-Sija iz SAD Gejvin Hjuit ovu situaciju opisuje kao dosta neverovatnu.

"Britanija se upustila u najveću ustavnu promenu za gotovo 50 godina – ali to nikada ne biste pogodili. Informisani ali skeptični Amerikanci pitaju ‘zaista niste imali nikakav plan’".

Izuzev opštih najava o tome da birtansku ekonomiju čekaju "teški momenti" i izjašnjavanja o tome šta Britanija neće, plana za sada nema.

"Bregzit znači Bregzit", rečenica kojom britanski političari na prvi pogled odlučno najavljuju da se od istupanja neće odustati ne pruža nikakve odgovore.

London: Nećemo migrante, norveški model, kanadski model...

Tereza Mej je jasno istakla da Britanija neće da se opredeli za neki od postojećih modela odnosa EU sa drugim zemljama, što isključuje norveški model koji omogućava pristup jedinstvenom tržištu uz plaćanje u evropski budžet i prihvatanje slobode kretanja. Ovo je tim jasnije što je istakla i da se ne može očekivati u potpunosti slobodan protok migranata, a Brisel baš za slobodu kretanja vezuje pristup jedinstvenom tržištu.

Kanadski model, koji podrazumeva slobodan protok robe, ali ne i usluga, koje ionako čine četiri petine britanskog BDP-a.

Ono što je za sada jasno je da Britanija ne može očekivati pun pristup evropskom tržištu ukoliko u značajnoj meri smanji slobodan protok ljudi u Evropi, i to su evropski lideri jasno stavili do znanja. Bi-Bi-Si zato prenosi da će oko toga biti velika politička borba u Britaniji, koja je rizična i za samu Konzervativnu partiju, što delimično objašnjava oprez Mejove.

Mišljenja idu iz krajnosti u krajnost - dok je četiri miliona građana Britanije zatražilo ponavljanje referenduma, što nije realno očekivati, deo političara i stručnjaka smatra da Britancima nisu mnogo važne tesne veze sa EU.

Nekadašnji ministar finansija i konzervativac Najdžel Loson dovodi u pitanje koristi za Britaniju od jedinstvenog tržišta, i smatra da bi Britanija trebalo da ga se odrekne u slučaju da se zauzvrat traži prihvatanje slobodnog kretanja. Po njegovom mišljenju položaj Londonskog sitija kao finansijskog centra ne bi tie bio ugrožen.

Neki u vladi smatraju da bi i Siti trebalo pustiti niz vodu da se snalazi ukoliko bude neophodno kao žrtva za potpuni razlaz sa EU.

Sa druge strane, jasno je da bi zvanični London želeo da zadrži jedinstveno tržište.

Hoću-neću nije dobra taktika

Ova neizvesnost mogla bi se Britaniji "obiti o glavu", što je postalo jasno na sastanku G20, gde je Britanija, uprkos upozorenjima Evropske komisije da to ne može činiti dok je još članica EU, krenula u razgovore o novim trgovinskim sporazumima za period nakon istupanja iz EU.

Australija, članica G20 i komonvelta i nekadašnja britanska kolonija, pozitivno je odgovorila, pa je premijer australije Malkolm Tarnbal potvrdio da su vođeni razgovori u cilju sporazuma o slobodnoj trgovini, a ministar trgovine te zemlje ovih dana je u poseti Londonu. Neke druge zemlje pošle su ovim stopama. Mej je rekla da su za razgovore o ukidanju trgovinskih barijera spremni i Indija, Meksiko, Južna Koreja i Singapur.

Ovakve najave iritiraju Brisel, odakle je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poručio da je Britanija nema ovlašćenja za pregovore o slobodnoj trgovini dok je članica EU.

Ako se u Londonu i ne uzbude zbog Junkerove reakcije, i predsednik SAD Barak Obama zauzeo je stav da se sa Britanijom ne može samostalno razgovarati do okončanja pregovora o trgovinsko-investicionom sporazumu EU i SAD, TTIP-u.

Neizvesnost koju diktira London u pogledu tempa i procesa istupanja takođe je na meti kritika i u EU.

Francuski predsednik Fransoa Oland rekao da je za podnošenje zvaničnog zahteva za istupanje iz EU kraj godine "razumno rešenje" i da bi svako odlaganje imalo štetne posledice kako na britansku privredu tako i na privredu uopšte, ne samo u Evropi. Od podnošenja zahteva počinje da teče rok od dve godine za pregovore o uslovima istupanja, dok bi naknadno trebalo sklopiti trgovinske sporazume.

Na ovu neizvenost je ukazala japanska spoljnopolitička služba u izveštaju početkom septembra navodeći da se od Britanije očekuje da ozbiljno uzme u obzir prisustvo japanskih firmi i pokuša da umanji negativne efekte za njih. U Velikoj Britaniji radi oko 1.000 japanskih firmi sa oko 140.000 zaposlenih, a neke od njih poput Tojote, Hitačija i banke Nomura već su počele da preispituju svoje aktivnosti.

Prema jednom evropskom diplomatskom izvoru, na razgovorima G20 u Kini najzabrinutija zbog Bregzita bila je Južna Koreja.

Prema pisanju Bi-Bi-Sija, problem predstavlja i stav dela aktera u EU koji smatraju da Britanija ne sme da se izvuče bez posledica iz istupanja iz EU kako ne bi Unija bila oslabljena. Fokus bi, kako piše Hjuit, trebalo da bude da i Unija i Britanija budušto uspešnije.

Izvor: AFP i BBC

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kontinentalno partnerstvo kao rešenje za Bregzit
  
• 

  Vesti

  : Bregzit: Frankfurt mami londonske banke
  
• 

  Vesti

  : Štiglic predlaže promene za spas EU i zone evra