Strah od ekonomske propasti bio je najjače oružje u kampanji protivnika napuštanja EU u Velikoj Britaniji. Ekonomski i finansijski eksperti iz londonskog Sitija, koji su imali šta da izgube od izlaska Britanije iz EU, upozoravali su da će odluka o napuštanju pogoditi biznis toliko snažno da će zemlja ove godine skliznuti u recesiju ili barem na ivicu recesije. Od referenduma je prošlo deset nedelja i neki kažu da su zastrašivanja posledicama Bregzita bila preterana. Iako je funta pala na minimum za 30 godina, kao što je predviđano, ljudi su nastavili da troše, u prerađivačkoj industriji i uslugama u avgustu je zabeležen oporavak posle velikog pada u julu a cene nekretnina se drže.

Kako piše agencija AP, pitanje je da li je reč o zatišju pred buru - pre nego što Britanija formalno pokrene pitanje izlaska iz EU i počne pregovore o novim odnosima sa blokom, ili je ta zemlja tako dobro mesto za poslovanje da može da prebrodi i Bregzit.

"Siti je to nazvao pogrešnim (odluku o Bregzitu)", rekao je za BBC Najdžel Vilson (Nigel Wilson), direktor osiguravajuće i penzione kompanije Ligal i dženeral (Legal & General) koja upravlja imovinom vrednom 746 milijardi funti. "Svi su prirodno bili za ostanak u EU i kada se to nije desilo psihologija je učinila svoje i dobili smo neke čudne rezultate koji se ubrzano samokoriguju", dodao je Vilson.

Međutim, Svati Dingra (Swati Dhingra), jedna od onih koji su predviđali veliku štetu u ekonomiji, ističe da opasnost još nije prošla. Upzorenja na posledice Bregzita bila su fokusirana na ono što može da se desi kada Britanije napusti EU i što se neće desiti još najmanje dve godine. Do tada niko neće znati kako će izgledati britanski odnosi sa EU i kakvi će biti uticaji na trgovinu, ponudu radne snage i investicije, upozorila je ta ekspertkinja za trgovinu i međunarodnu ekonomiju u Londonskoj školi ekonomije.

Jedno od najvažnijih pitanja je da li će Britanija i dalje imati pristup jedinstvenom tržištu EU sa više od 500 miliona ljudi i pod kojim uslovima.

U industriji finansijskih usluga posebno su zabrinuti oko očuvanja sadašnjeg sistema "pasportinga" (passporting) koji omogućava profesionalcima registrovanim u jednoj članici da rade bilo gde u EU.

Detalji budućih odnosa Britanije sa EU biće utvrđeni u pregovorima koji će trajati najmanje dve godine i neće početi dok britanska vlada zvanično ne obavesti evropske vlasti da namerava da ide iz EU. Premijerka Tereza Mej nagovestila je da ne želi to da uradi pre 2017.

Direktor Lojdsa (Lloyd's) Džon Nelson (John Nelson) u govoru pre nekoliko dana rekao je da veliki biznis čeka da vidi koju vrstu sporazuma će vlada postići.

"Ako ostanemo bez pristupa jedinstvenom tržištu, bilo kroz prava na 'pasporting' ili na drugi način, neizbežna posledica za Lojds, kao i za druge osiguravajuće organizacije, biće da ćemo obavljati posao na kopnu u EU. A to će svakako uticati na London", rekao je Nelson.

Jedno od objašnjenja za stabilizaciju ekonomskih indikatora je da su konzervativci izabrali novog premijera dva meseca pre nego što se očekivalo kada je Dejvid Kameron posle refrenduma najavio povlačenje. Od kako je sela u premijersku fotelju, Tereza Mej odbacuje pozive za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora i ističe da ne želi da odmah aktivira član 50 Ugovora EU koji reguliše izlazak iz Unije.

Time su, kako se navodi u analizi agencije AP, uklonjene političke neizvesnosti koje su potpirivale neizvesnost posle glasanja i zemlji je kupljeno vreme.

Ni Banka Engleske nije sedela skrštenih ruku i preduzela je niz stimulativnih mera da podstakne poverenje u ekonomiji.

Takav pristup na više frontova olakšao je i pojevtinio zaduživanje. Centralna banka je smanjila ključnu kamatu na 0,25% sa prethodnog minimuma od 0,5% i pristala da umpumpa još 60 milijardi funti svežeg novca u ekonomiju kroz kupovinu vladinih obveznica.

Banka Engleske takođe je saopštila da će kupiti do deset milijardi funti vredne korporacijske obveznice kako bi olakšala zaduživanje kompanija i obezbedila je jevtine zajmove bankama da bi osigurala da mogu da pozajmljuju građanima i biznisu uz niske kamate.

Mere su bile odvažnije nego što su investitori očekivali i podstakle su rast cena akcija i pad funte. Stručnjaci kažu da će te mere pomoći da se održi poverenje u vreme neizvesnosti jer one pokazuju da vlasti delaju. Ipak, one neće sprečiti poslanike da traže odgovore.

Poslanik Džejkob Ris-Mog (Jacob Rees-Mogg), koji se zalagao za izlazak iz EU, pitao je guvernera Banke Engelske Marka Karnija (Mark Carney) koji se obraćao u parlamentu oko često teških predviđanja uticaja glasanja o Bregzitu iz centralne banke.

Karni je odgovorio da su mere banke pomogle da se "smire živci" i rekao da je "spokojan" oko tih mera.

"Finansijski sistem, pod nadzorom Banke Engleske, prošao je dobro kroz ono što je bilo iznenađenje za većinu učesnika na finansijskom tržištu", istakao je Karni.

U nedeljama posle referenduma 23. juna aktivnosti biznisa i potrošača, pokazuju podaci, pale su najviše od finansijske krize 2008. Indeks nabavki za potrebe privrede pao je u julu na rekordni minimum od 47,4 poena ali se u avgustu oporavio na 53,2 i to je unelo dozu optimizma u debatu o tome kako Britaniji ide nakon odluke o izlasku iz EU.

Indeks FTSE 100 na Londonskoj berzi 6. septembra je završio poslovanje na 6.826,05 poena, što je za 7,7% više nego 23. juna. Rastu indeksa doprinelo je međutim i slabljenje funte jer su mnoge od listiranih kompanija iz sektora energetike i rudarstva, koje zarađuju u dolarima, ili izvoznici, koji su se okoristili od pada vrednosti funte.

Funta se 7. septembra menjala po 1,3338 dolara, što je malo iznad minimuma za 31 godinu ispod 1,2900 zabeleženog posle referenduma ali i daleko ispod 1,4484 dolara za koliko se funta menjala mesec dana pre referenduma.

Ekonomisti sada čekaju na nove podatke da pokažu kako ekonomija ide i, na duži rok, gde ide.

"Oslanjamo se na mrvice", kaže ekonomista Konfederacije britanske industrije Alpeš Paleja (Alpesh) misleći na nedovoljne podatke. "Teško je reći kakva će oluja biti jer mnogo toga zavisi od kompetencije onih u vladi koji će voditi Bregzit", dodao je taj ekonomista.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bregzit – šta to uopšte znači?
  
• 

  Vesti

  : Kontinentalno partnerstvo kao rešenje za Bregzit
  
• 

  Vesti

  : Bregzit: Frankfurt mami londonske banke
  
• 

  Vesti

  : Britanija možda odloži izlazak iz EU za kraj 2019.