Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Referendum u Mađarskoj - migrantska politika EU na probi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mađari će se 2. oktobra na referendumu izjašnjavati o evropskom sistemu prebacivanja migranata. Prema istraživanju javnog mnjenja većina podržava stav premijera Viktora Orbana koji se protivi prihvatu migranata, mada nije izvesno da će izaći dovoljan broj glasača. Vol strit žurnal ocenjuje da je evropska politika prema migrantima na ispitu. Migranti pogoduju usponu populista širom Evrope, pa i Orbana kojeg jedan politikolog opisuje kao najtalentovanijeg i najopasnijeg političara od pada komunizma.
Evropski posmatrači budnim okom prate referendum 2. oktobra, na kojem će se osam miliona mađarskih birača izjasniti o politici raspodele migranata u EU. Mađarska je značajna zemlja na takozvanoj balkanskoj migrantskoj ruti, i već je bila na meti kritika zbog izgradnje zida na granici sa Srbijom i Hrvatskom kako bi sprečila priliv.
Kako ističe Vol strit žurnal, Orban sada pušta oko 30 migranata dnevno iz Srbije u Mađarsku, ali većina njih ide dalje na Zapad.
Orban se žestoko protivi nametanju kvota za prihvat izbeglica, a čini se da stanovništvo deli stav svog lidera, prenosi francuski Mond, pozivajuči se na istraživanje istraživačkog centra Pju (Pew) iz jula ove godine, koje je pokazalo da 76% stanovnika smatra da izbeglice povećavaju verovatnoću terorističkog napada, dok 82% smatra da predstavljaju teret za zemlju i od lokalnog stanovništva uzimaju zaposlenje i novac za socijalne usluge.
Da bi referendum uspeo potrebno je da glasa najmanje 50% plus jedan birač, a uprkos intenzivnoj kampanji vlade kroz bilborde, reklame i pojavljivanja zvaničnika u javnosti, istraživanja pokazuju da nije ni izdaleka izvesno da će odziv biti dovoljan, preneo je AP.
Sa druge strane, verovatno je da će većina izašlih stati uz lidera Viktora Orbana i glasati protiv sistema kvota.
Vol strit žurnal (WSJ) ovu netrpeljivost stavlja u kontekst ekonomske i socijalne situacije u Mađarskoj, navodeći da je nezaposlenost u padu, emigracija velika, da nema dovoljno radnika za neke poslove ali da, uprkos tome, Mađari nisu raspoloženi da zapošljavaju strance.
Kako se navodi, ovu zemlju od 10 miliona stanovnika je od 2004, kada je pristupila EU, napustilo oko 350.000 obučenih i obrazovanih radnika, od čega je 90.000 otišlo u Veliku Britaniju. U kombinaciji sa niskom stopom rađanja i starenjem stanovništva to rezultira upornom nestašicom radnika u uslužnim industrijama, ali i u fabrikama i imanjima.
Ni za poslove s nižim kvalifikacijama više nema kandidata – studenti, koji su u komunističko doba bili jeftina radna snaga za branje jabuka, više ne dolaze na polja, dok neki koji su obavljali mnoge poslove u poljoprivedi sada odlaze na Zapad.
Privredni rast trebalo bi ove godine da iznosi 2%, a najveće Udruženje preduzetnika i zaposlenih Mđos (Mgyosz) upozorava da nestašica radne snage može da ugrozi rast. Ipak, i ovo udruženje deli stav premijera Orbana da su zemlji potrebni samo visokokvalifikovani migranti koji mogu i kulturološki da se uklope.
Antimigrantska retorika dodatno se zaoštrava bujanjem desnice. Premijer Orban i predsednik konzervativnog Fidesa (Fidesz) suočava se sa jakom konkurencijom ekstremno desničarskog Jobika (Jobbik), kojem je vetar u leđa dala baš Orbanova retorika. Jobik, na čelu sa Gaborom Vonom, neguje evroskeptičnu, antisemitsku i ksenofobnu retoriku, i sada pretenduje da 2018. na izborima pobedi Fides.
Od borca za slobodu do pobornika neliberalne demokratije
Neki analitičari smatraju da je u stavu prema migrantima Orban pragmatičan.
"Kada je tema izbeglica u vrhu političkog programa, popularnost Viktora Orbana raste ili ostaje stabilna, kada je nema, popularnost pada", rekao je Andraš Biro-Nađ (Andras Biro-Nagy) iz Instituta za politička rešenja.
Orban je nekadašnji liberal i antikomunistički disident, a kao autoritarni i ksenofobni lider nastupa od 2010. Sadašnji vladajući Fides osnovao je 1988. godine i postao simbol težnji Mađara da se oslobode od totalitarizma i usvoje zapadne vrednosti. Na vlast je prvi put došao 1998, ali je morao da napusti poziciju premijera 2002. nakon teškog poraza i prepusti je Socijalističkoj partiji. Ovo poniženje niikada neće zaboraviti.
Na vlast se vratio 2010, u doba ekonomskih potresa. Tada je počeo učvršćivanje kontrole nad svim institucijama u zemlji u ime spasa mađarskog naroda. Izmenio je i ustav i u njega upisao vrednosti hrišćanstva i tradicionalne porodice, a osigurao je i kontrolu nad pravosudnim sistemom, centralnom bankom i većinom medija. Povećao je uticaj i u ekonomiji i kulturi.
Reizabran je 2014, i zvanično teži neliberalnoj demokratiji i divi se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Imigraciju je počeo da intezivno koristi u promotivne svrhe 2015, kada je izgradio i ogradu na granici sa Srbijom.
Njegovoj popularnosti u prilog ide ekonomski rast i niska stopa nezaposlensosti od 4,9%, kao i simpatije konzervativaca u Evropi, posebno u Poljskoj, ali i u okviru bavarske Hrišćansko-socijalne unije. Orban je uspeo da levicu u potpunosti skrajne.
Zanimljiv podatak je da je Orban studirao na Oksfordu zahvaljujući stipendiji Džordža Sorosa, koga danas oštro kritikuje i optužuje, kako prenose mediji, između ostalog da podriva Evropu podrškom migrantima s Bliskog istoka.
Iako često u svađi sa EU, veoma je pragmatičan i zato pazi da ne pređe prave crvene linije u EU, od čijih fondova zavise gotovo sva strukturna ulaganja u zemlji.
Rođen je 1963. godine, zaljubljenik je u fudbal i odrastao je blizu Budimpešte.
Politiikolog Paul Lendvai, koji je napisao i Orbanovu biografiju, ističe njegov talenat i pragmatizam.
"Smatram da je on najtalentovaniji i najopasniji političar od pada gvozdene zavese 1989. godine", navodi Lendvai.
On smatra da se ceo njegov put karakteriše pragmatizmom.
Narastajući populizam u EU
Orban i širom EU ima jako desničarsko društvo koje buja u kontekstu migrantske krize, počev od Nemačke koja je najveći promoter politike velikodušnog prihvata izbeglica.
U Nemačkoj je moguće da će naredne godine, po prvi put od Drugog svetskog rata, u parlamentu da se nađe populistička desnica. Reč je o ksenofobnoj Alternativi za Nemačku (AfD), koja je već prisutna u 10 od 16 regionalnih parlamenata. Ona koristi zabrinutost stanovništva zbog 1,1 miliona izbeglica koliko je ušlo u Nemačku 2015-
U Austriji je desničarska Slobodarska partija (FPO) za dlaku izgubila predsedničke izbore 22 maja, a da je pobedila to bi bio prvi ekstremno desničarski predsednik u EU. Dve velike partije koje su n a vlasti od 1945. su bile u startu eliminisane.
Premijer Slovačke Robert Fico reizabran je pre svega zahvaljujući antiimigrantskom diskursu, a u ovoj zemlji jaka je i ekstremna desnica - Naša Slovačka (LSNS), pokrenuta 2012, koja je u parlament ušla u martu ove godine i ima 14 od 150 poslanika.
U Poljskoj se evroskeptično Pravo i pravda PiS vratilo na vlasti krajem 2015, a šef stranke Jaroskav Kačinjski smatra izbeglice "parazitima".
U Francuskoj jača Nacionalni front Marine Le Pen koja priliv migranata poredi sa "invazijom"
Populizam je stigao i na sever Evrope, pa antiimigrantska i evropskeptična stranka Pravih Finaca učestvuje u koalicionoj vladi nakon što je 2015. dobila 17,65% na izborima, odnosno 38 od 200 poslanika.
U Norveškoj je partija Napretka prvi put za četiri decenije postojanja u oktobru 2013. ušla u vladajuću koaliciju, a od decembra 2015. njena zvaničnica Silvi Listhaug vodi ministarstvo imigracije i integracije.
U Danskoj je Narodna partija Danaca nezaobilazni partner za liberalne vlade. Ova stranka je progurala da se propiše da se migrantima oduzimaju vrednosti kako bi se finansirao njihov prijem, što se primenjuje od februara. Ova stranka je na izborima 2015. dobila 21,1% glasova.
U Holandiji je Partija za slobodu PVV, poznata po tome što želi da zabrani džamije i Kuran i da organizuje referendum o istupanju EU, dugo bila na čelu u istraživanjima javnog mnjenja, ali je podrška smanjena sa približavanjem narednih izbora zakazanih za mart 2016.
Istorijski izbor Britanaca 23. juna da izađu iz EU je najočiglenije otelovljenje uspeha populizma, a nova predsednica antiimigrantske i antievropske Ukip Dajana Džejms (Diana James) želi da postane najjača opoziciona partija, umesto laburista.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
