Nemačka kancelarka Angela Merkel i njena politika otvorenih vrata za izbeglice nikada nisu bile u težem položaju, pošto su 18. septembra pretpele i drugi poraz na regionalnim izborima, ovog puta u Berlinu. Ti izbori su ujedno potvrdili pozicije populističke desnice na nemačkoj političkoj sceni s obzirom da je antiimigrantska Alternativa za Nemačku ostvarila uspeh i u nemačkom glavnom gradu, poznatom po otvorenosti. Dobra vest za Merkelovu je to što do kraja marta  2017. neće biti značajnijih regionalnih izbora, kao i to što u stranci koju predvodi nema ozbiljnijeg rivala za lidersku poziciju.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel doživela je 18. septembra drugi poraz na regionalnim izborima u periodu od dve nedelje.

CDU "ugrožava ogroman i trajan gubitak poverenja u srcu njenog biračkog tela", rekao je funkcioner bavarskog ogranka demohrišćana (CSU) Markus Šeder, koji zahteva oštriju politiku prema doseljavanju.

Konzervativci su na regionalnim izborima u Berlinu osvojili 17,6% glasova, što je najgori rezultat koji je CDU ostvarila u Berlinu od Drugog svetskog rata. To je za pet procentnih poena manje nego na prethodnim izborima u Berlinu održanim 2011.

Što je gubitak za CDU, dobitak je za Alternativu za Nemačku (AfD), pokret koji je protiv prijema imigranata. Taj pokret je osvojio 14,2% glasova i ušao u lokalni parlament, čime je srušio posleratni tabu - da pokret populističke desnice, koji u nekim stvarima koketira i sa gledištima ektremne desnice, ne može duže opstati na političkoj sceni.

To će biti drugi pokrajinski parlament, od ukupno 16 u Nemačkoj, u koji će ući AfD.

Uspesi na lokalnim izborima joj otvaraju put da kroz godinu dana na parlamentarnim izborima uđe i u savezni parlament.

Uspeh AfD-a u velikom gradu poput Berlina, koji je poznat kao otvoren grad, potvrdio je da ta stranka, formirana pre samo tri godine, nije uspešna samo u siromašnijim delovima nekadašnje Istočne Nemačka, gde joj je uporište.

"Mi smo od skoro etablirana stranka", rekao je jedan od lidera AfD-a Jerg Mojten.

Ni Nemačka, koja je važila za izuzetak u Evropi, nije mogla da izbegne jačanje populističkih pokreta sa nacionalističkim i konzervativnim stavovima, sa čime su se već suočile Austrija, Francuska, Poljska i Mađarska.

Prelazak u opoziciju u Berlinu

Neuspeh u Berlinu je peti po redu za CDU na regionalnim izborima. Ta stranka učestvovaće u samo šest od 16 vlada saveznih država, od čega će u dve biti manjinski partner.

CDU će verovatno morati da ode u opoziciju u Berlinu, gde je do sada vladala u koaliciji sa socijaldemokratama.

I socijaldemokrate (SPD), koji su partner konzervativaca u saveznoj vladi, oslabljeni su posle ovih izbora u Berlinu, iako su osvojili najviše glasova. SPD je sa 21,6% glasova, ostvarila najgori rezultat u glavnom gradu posle Drugog svetskog rata.

Taj rezultat bi ipak trebalo da omogući dosadašnjem graodnačelniku Mihaelu Mileru iz redova SPD da bude ponovo izabran na tu funkciju.

Socijaldemokrate bi mogle da formiraju koliciju sa Zelenima, koji su osvojila 15% glasova, i strankom radikalne levice Linke (Levica) koja je ostvarila sličan rezultat.

Strah pred parlamentarne izbore

Strah od gubitka izbora 2017. sve više zahvata u CDU i pojačava pritisak na Merkelovu da unapred objasni svoju stratešku politiku, ocenio je politikolog Gero Nojgebauer za list Handelsblat.

Merkelova je 19. septembra umesto da ode na zasedanje Generalne skupštine UN, izabrala da ostane u Berlinu i objasni svoje gledište.

Nemačka vlada inače od početka godine donosi restriktivnije odluke u pogledu prijema izbeglica i migranata.

Kancelarka se distancirala i od pozitivnog slogana "uspećemo" koji je mesecima ponavljala Nemcima kada je reč o prijemu stotina hiljada izbeglica, što joj je žestoko zamereno zbog teškoća u njihovoj integraciji. Merkelova je nedavno priznala da je taj slogan "možda suviše ponavljan" i da zvuči isprazno.

Kancelarkin položaj u stranci izgleda da nije ugrožen pošto nema ozbiljnijeg rivala. "Merkelova koristi neizvesnost CDU u vezi s tima šta će biti ako ona ode", piše dnevnik Zidojče cajtung od 19. septembra.

Merkelovoj u prilog ide i to što pre kraja marta 2017. neće više biti važnijih lokalnih izbora. "To je jedina dobra vest za nju", piše list Velt.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Merkelova na udaru kritika zbog izbornog neuspeha
  
• 

  Vesti

  : Berlin spreman za još 300.000 izbeglica
  
• 

  Vesti

  : Oživele kritike nemačke migrantske politike
  
• 

  Vesti

  : Politička fragmentacija preti Evropi