Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU će verovatno probiti rok za raspodelu izbeglica po kvotama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je 28. septembra predstavila izveštaje o sprovođenju plana za raspodelu izbeglica unutar EU i sporazuma sa Turskom o upravljanju migracijama, nastojeći da u pozitivnom svetlu sagleda dosadašnje napore. Međutim, prema iznetim podacima, EU će verovatno probiti rok za preseljenje 160.000 izbeglica iz Grčke i Italije u druge članice do septembra 2017, pošto najnoviji podaci pokazuju da je za godinu dana samo 5.651 tražilac azila preuzet od drugih članica.
Iako su se oba plana pokazala kao dosta krhka, Evropska komisija je ocenila da raspodela tražilaca azila unutar EU "napreduje" a da sporazum sa Turskom deluje.
Članice EU su za godinu dana iz Grčke preuzele 4.455 izbeglica, uglavnom Sirijaca, a iz Italije 1.196. Da bi olakšale teret Grčkoj i Italiji i ispunile svoje deo dogovora iz septembra prošle godine, članica EU će morati da za godinu dana presele još 154.349 osoba.
Francuska je imala najveći udeo u preraspodeli izbeglica, preuzevši 1.721 izbeglica iz Grčke a od Italije 231. Holandija je preuzela od dve južne članice ukupno 726 izbeglica, a Finska 690, piše EurActiv.com.
Austrija, Danska, Mađarska i Posljka nisu primile nijednog izbeglicu od pokretanja plana u septembru prošle godine.
Evropska komisija je istakla da su u septembru članice EU preuzele 1.200 izbeglica.
"Pojačani napori članica u proteklim mesecima na preseljenju pokazuju da se preraspodela može ubrzati ako ima političke volje i odgovornosti", rekao je evropski komesar za pitanja migracija Dimitris Avramopulos.
Komisija je navela da će, ako se osnaže kapaciteti grčke službe za azil i članice pojačaju napore, biti moguće da se preostalih oko 30.000 izbeglica presele iz Grčke u druge članice tokom naredne godine.
Avramopulos je rekao da je uspeh zajedničkog pristupa ključan i za ponovno uspostavljanje Dabilnskog sistema i normalno funkconisanja šegnenskog prostora. "Preseljenje mora uspeti", istakao je on.
Prema Dablinskom sistemu, tražilac azila zahtev za azil podnosi u prvoj članici EU u koju je došao. U jeku izbegličke krize taj propis se nije primenjivao, a oko milion izbeglica je u Nemačkoj tražilo azil, iako su ušli u EU preko drugih članica.
Background Plan o preseljenju izbeglica iz Grčke i Italije u druge članice, koji je usvojen u septembru 2015, nije se pokazao kao preterano uspešan. Plan se do sada sporo primenjivao, a neke članice su se otvoreno izjasnile protiv raspodele izbeglica u skladu s kvotama.
Prema planu, druge članice treba da preuzmu od Grčke i Italije tražioce azila koji imaju velike šanse za dobijanje zaštite, i obrađuju te zahteve. Te zemlje će za to dobiti sredstva iz budžeta EU.
Slovačka i Mađarska su osporile tu meru pred sudom, a mađarska konzervativna vlada premijera Viktora Orbana koja je protiv kvota, organizuje 2. oktobra referendum o tome.
Prema dogovoru sa Turskom, EU će preuzimati izbeglice, pre svega Sirijce, iz kampova u Turskoj. Prema dogovoru od 18. marta ove godine, članice će primati za svakog vraćenog migranta koji je ilegalno došao do Grčke, jednog sirijskog izbeglicu iz Turske.
Pristalice plana tvrde da će to obeshrabriti migrante u pokušajima da morem preko Grčke stignu do EU i pomoći da se uspostave legalni putevi za migracije. Protivnici plana smatraju da je takav da je na ivici da prekši međunarodne propise.
Migrantska kriza je izazvala duboke podele u EU i dovela da ponovnog uvođenja kontrola na granicama pojedinih članica šengenskog prostora kako bi se zaustavio ili usporio priliv izbeglica i migranata u Evropu, pre svega u Nemačku.
Kada je reč o obnavljanju slobode kretanja, Komisija je navela da pet zemalja kojima je u maju izuzetno odobreno da produže kontrole na granici zbog priliva migranata, poštuju ulove za to. Reč je o Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Švedskoj i Norveškoj.
Međuti, Komisija je navela da se time ne prejudicira odluka o tome da li će biti produžene ove kontrole. Odluka o tome treba da bude doneta 12. novembra, po isteku perioda od šest meseci.
Komisija je prvobitno postavila za cilj da se u decembru 2016. ponovo obnovi sloboda kretanja u šengenkom prostoru. "Moguće je da će taj cilj biti pomeren", rekli su za AFP izvori u EU.
AFP navodi da je cilj o preuzimanju 160.000 izbeglica već revidiran, pošto je Komisija ranije predložila da se od te kvote 50.000 mesta preusmeri na ispunjavanje dogovora sa Ankarom u delu koji se odnosi na direktno preseljenje sirijskih izbeglica iz Turske u EU.
Time je znatno smanjen broj potencijalnih kandidata za preseljenje tražilaca azila iz južnih članica.
U Italiji, oko 5.000 izbeglica iz Eritreje koji sa Sirijcima imaju najviše izgleda za dobijanje zaštite, čekaju na preseljenje, navodi se u izveštaju Komisije.
EK: Sporazum sa Turskom deluje
Komisija je 28. septembra objavila podatke o rezultatima takozvane evropske šeme za preseljenje izbeglica iz zemalja van EU, poput Libana i Turske, koja je usvojena u julu 2015.
Ta šema predviđa da se za dve godine preseli u EU 22.000 ljudi. Do sada je preseljena 10.695 osoba, od čega je Velika Britanija najviše primila, ukupno 2.200 izbeglica.
Taj broj uključuje i izbeglice koje su preseljene iz kampova u Turskoj u skladu sa dogovorom koji je EU postigla u martu sa tom zemljom u oblasti migracija. Iz Turske je do sada u skladu sa tim dogovorom preuzeto ukupno 1.614 izbeglica.
Sprovođenje sporazuma sa Turskom se nastavlja i pored bojazni koje je izazvao neuspeli puč u Turskoj, rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans i pozdravio smanjenje broja migranta koji iz Turske preko mora stižu u Grčku.
Evropska komisija je navela da se njihov broj smanjio sa 1.700 dnevno pre postizanja sporazuma u martu ove godine, na od juna u proseku 85 osoba dnevno".
Međutim, nad sporazumom se i dalje nadvijaju oblaci. Ankara uslovljava nastavak primene sporazuma ukidanjem viza za građane Turske koji putuju u EU. Turska preti da bi mogla da prestane da sprovodi dogovor o migracijama sa EU, ako se uskoro ne ukinu vize.
Komisija je navela da Turska i dalje mora da za viznu liberalizaciju ispuni sedam kriterijuma, uključujući promenu zakona o borbi protiv terorizma. EU smatra da se tim zakonom krše slobode, a Ankara odbija da ga izmeni.
Izvor: EuActiv.rs, AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
