U EU od 6. oktobra počinje da radi novo telo za zaštitu granica, koje će zameniti sadašnji Fronteks, imati na raspolaganju više ljudstva i opreme, kao i mogućnost za bržu intervenciju. Evropski lideri su simbolično odlučili da ovu novu graničnu službu inaugurišu na granici Bugarske i Turske, što je glavna tačka za ulazak migranata koji odluče da idu kopnenim putem, i tako izbegnu opasan prelazak Mediterana.

Uspostavljanje nove agencije je sprovedeno brzo, čime su u EU želeli da ublaže kritike o sporosti odlučivanja u EU koja u 2015, pod pritiskom ogromnog priliva migranata, nije uspela da brzo donese odluke kojima bi poboljšala situaciju, a i plan o preraspodeli migranata se veoma sporo sprovodi.

Zemlje članice u pokretanju Agencije vide i priliku da pruže poruku da su jedinstvene u pogledu migrantske politike koja je produbila podele između zemalja članica, posebno nesuglasice nekih zemalja istočne i centralne Evrope sa jedne strane i sa druge strane Nemačke koja se zalagala za politiku "otvorenih vrata".

Nova Agencija za zaštitu granica i obale trebalo bi da bude u stanju da prepozna slabe tačke i ispravi ih na vreme, a ne kada bude prekasno, najavio je u junu predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker).

Evropski komesar Dimitris Avramopulos, koji prisustvuje pokretanju nove granične službe na graničnom prelazu Kapitan-Andreevo, smatra da je to "istorijski trenutak".

Jedan evropski poslanik, koji je učestvovao u pregovorima o ovom pitanju, ocenio je da agencija nije "čarobni lek za migrantsku krizu", ali da je prvi neophodni korak.

Znatno veći kapaciteti

Osnovni zadatak ovog novog tela EU je da pomogne zemljama koje su pod najvećim pritiskom u slučajevima masovnog priliva.

Nova agencija neće imati sopstvene snage za zaštitu granica, ali će moći brzo da pozove 1.500 ljudi koje odrede zemlje članice, što je njihova obaveza od decembra 2016.

Novi Fronteks će kada dostigne pun kapacitet imati 1.000 zaposlenih, što je dva puta više nego sada.

Nova agencija takođe će imati sopstvenu opremu, dok je Fronteks stalno morao da traži doprinose od država članica, kojima se često nije žurilo da na pozive odgovore.

Zadatak nove agencije biće da stalno vodi računa o situaciji na spoljnim granicama EU, pa će imati agente za vezu u zemljama članicama ili na granicama pod pritiskom, a mandat agencije biće i da pošalju oficire za vezu u treže zemlje i da sa njima zajedno izvode operacije.

Agencija za zaštitu granica i obale imaće i povećanu ulogu u koordinaciji operacija vraćanja nepropisnih migranata u zemlje porekla.

Zadatak agencije biće i da sprečava prekogranični kriminal, uz mogućnost da prikuplja i obrađuje podatke o osobama za koje se sumnja da su počinile krivična dela ili da nemaju ispravna dokumenta, i te podatke će razmenjivati sa zemljama članicama i Europolom.

Moguća i prinudna intervencija

Inicijalni plan Evropske komisije iz decembra 2015. predviđao je mogućnost da ova nova agencija ima mogućnost da interveniše u zemlji koja ne može da se izbori sa prilivom migranata, čak i ako ta zemlja ne želi da je pozove u pomoć.

Ova odredba je izazvala zabrinutost u više zemalja koje su se plašile da će time njhov suverenitet biti doveden u pitanje, pa je promenjena i usvojeni tekst predviđa da odluku o intervenciji u zemlji koja ne traži pomoć ne donosi Komisija, kako je inicijalno predviđeno, već savet EU, odnosno države članice, i to kvalifikovanom većinom.

Takođe, ukoliko zemlja odbije pomoć neće se slati čuvari granica protiv njene volje, već će druge zemlje, pre svega susedne, moći ponovo da uvedu kontrole na granicama unutar Šengena.

Nemačka poslanica Zelenih Ska Keler (Keller) smatra da je tu zapravo reč o "pretnji isključivanjem iz Šengenske zone", iako takav potez u teorij nije moguć.

Bugarska: Najveća žrtva zatvaranja granica

Bugarski premijer Bojko Borisov smatra da pokretanje ove nove agencije u Bugarskoj predstavlja podsticaj da se nastavi sa obezbeđivanjem granica u najsiromašnijoj članici EU. Bugarska trenutno produžava ogradu koja bi trebalo da prekrije najveći deo od 259 kilometara granice sa Turskom.

Migrantski tokomi su u padu za 20 do 30% u odnosu na 2015, procenjuje Međunarodna organizacija za migracije.

Priliv u Evropu smanjen je delimično zahvaljujući dogovoru EU i Turske u martu i zatvaranju granica zemalja na takozvanoj balkanskoj ruti.

Sada najveća zabrinutost vlada u pogledu Italije, koja je pod velikim pritiskom mogućih azilanata koji dolaze sa libijskih obala. Ove godine je preko Mediterana u Italiju prešlo 140.000 migranata.

Više zemalja, uključujući Nemačku, Austriju i Švedsku, privremeno je uspostavilo kontrole na granicama unutar EU. Posledice u najvećoj  meri oseća Bugarska, gde je blokirano oko oko 10.000 migranata, dok ih je u Grčkoj 60.000.

Izvor: AFP

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Orban ne odustaje od borbe protiv migrantskih kvota
  
• 

  Vesti

  : Referendum u Mađarskoj - migrantska politika EU na probi
  
• 

  Vesti

  : EU će verovatno probiti rok za raspodelu izbeglica po kvotama
  
• 

  Vesti

  : Šoder: Ne očekujemo veći priliv migranata ali treba biti spreman