Kandidat opozicione Socijalističke partije u Bugarskoj Rumen Radev osvojio je 6. novembra najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. To što je kandidatkinja vladajuće većine Cecka Cačeva zauzela drugo mesto predstavlja udarac za premijera Bojka Borisova koji je najavio ostakvu, ako Cačeva ne pobedi u drugom krugu izbora. Vanredni parlamentarni izbori bi mogli da uvedu Bugarsku u period neizvesnosti, upozoravaju analitičari. Na ovim predsedničkim izborima prvi put je primenjen sistem obaveznog glasanja koji ne predviđa ozbiljnije kazne, već treba da podstakne birače da izađu na izbore.

General Radev, bivši komandant vazduhoplovnih snaga koji se zalaže za bolje odnose s Rusijom, osvojio je 25,6% glasova, dok je njegov glavni protivnik, predsednica parlamenta Cecka Cačeva dobila 22,02% glasova, saopštila je 7. novembra izborna komisija na osnovu preborjane dve trećine biračkih listića.

Bugarski premijer koji je podržao Cačevu, izjavio je da ce podneti ostavku ako ona ne pobedi u drugom krugu izbora zakazanom za 13. novembar.

"Imamo još nedelju dana i, s obzirom na malu razliku (u osvojenim glasovima Cačeve i Radeva), imamo realne šanse da pobedimo. Naučili smo lekciju na mestima na kojima smo imali drugačija očekivanja. Sledećeg ponedeljka, ako budemo izgubili, podnosim ostavku", rekao je Borisov.

On je upozorio da bi u slučaju raspisivanja vanrednih izbora alternativa njegovoj vladi mogla biti koalicija socijalista i stranke turske manjine, Pokreta za prava i slobode. Takva koalicija bi izolovala zemlju na međunarodnom planu i dovela do zamrzavanja fondova EU za Bugarsku, upozorio je premijer.

Dok Cačeva obećava da će "očuvati evropsko i evroatlantsko opredeljenje" Bugarske, Radev ima nešto složeniji stav. On smatra da je "poboljšanje odnosa sa Rusijom ne predstavlja odustajanje od evroatlantskih vrednosti". Mnogi građani smatraju da ne treba prekidati posebne, istorijske odnose sa Rusijom.

Radev (53) pozivao je na ukidanje sankcija Rusiji, ali je rekao da bi poštovao obaveze Bugarske prema EU. On odbacuje tvrdnje da će promeniti geostrateško opredeljenje Bugaske. Upitan o svom stavu o NATO, on je rekao da je kao vojni pilot do pre meseca dana "svakog dana rizikovao život za NATO".

Analitičari smatraju da je Cačeva bila loš izbor kandidata, da nije harizmatična i da nije uspela da privuče druge birače.

Cačeva (58), advokat i član vladajuće partije, postala bi prva žena na čelu Bugarske ako bi pobedila na izborima.

Vanredni izbori donose rizik nestabilnosti

Analitičari su ocenili da bi ostavka Borisova u slučaju poraza njegove kandidatkinje dovela do političke nestabilnosti. Ishod vanrednih izbora bi bio takav da će biti teško formirati vladu, iako premijerova stranka Gerb ima izgleda da osvoji najviše glasova na tim izborima, rekla je direktorka instituta Alfa riserč Borijana Dimitrova.

Radev nije pozvao premijera da podnese ostavku jer bi to, po njegovom mišljenju, povećalo neizvesnost u zemlji.

Predsednički kandidat socijalista je rekao da Bugari žele promene i da on neće praviti političke dogovore sa strankama pred drugi krug izbora.

Istraživanja javnog mnjenja daju prednost Radevu u drugom krugu, a očekuje se da bi mogao da dobije podršku birača više kandidata koji su ispali u drugom krugu.

Na predsedničkim izborima učestvovao je 21 kandidat, a kandidat nacionalista Krasimir Karakačanov je zauzeo treće mesto sa osvojenih 15,1% glasova. On nije pozvao svoje birače da podrže nekog od dva kandidata u drugom krugu.

Na ovim izborima prvi put je primenjivan sistem obaveznog glasanja koji ne predviđa ozbiljnije kazne, već treba da podstakne birače da izađu na izbore. Ovakav sistem treba da zaustaci manipulaciju glasovima i kupovinu glasova, što je raširena pojava.

Sistem obaveznog glasanja bi mogao da ide u prilog kandidatu socijalista jer su u manjim mestima koje su tradicionalno naklonjenje socijalistima, ljudi masovno glasali u strahu od nepostojećih kazni, rekao je za AFP profesor političkih nauka Antonij Galabov.

Predsednik se bira na mandat od pet godina i ima uglavnom protokolarnu ulogu, ali kao autoritet može imati bitnu ulogu u trenucima kriza, kao što je to bio slučaj tokom demonstracija nezadovoljnih građana zbog korupcije i siromaštva 2013.

Zbog nezadovoljstva građana prva vlada Borisova je početkom 2013. podnela ostavku. Posle toga je uspostavljena stabilnost u određenoj meri, ali bi birači mogli da kazne vlasti zbbog sporog sprovođenja reofrmi, kažu analitičari.

Prosečna plata u Bugarskoj je 480 evra i mnogi građani odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom.

Izvor: AFP, EurActiv.com

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Borisov upozorio na tešku energetsku situaciju Bugarske
  
• 

  Vesti

  : Pred budućom bugarskom vladom nepopularne reforme
  
• 

  Vesti

  : Svako treće prisluškivanje razgovora u Bugarskoj ilegalno
  
• 

  Vesti

  : Afera sa prisluškivanjem premijera i ministara Bugarske