Stranka desnog centra GERB bivšeg bugarskog premijer Bojka Borisova pobedila je na parlamentarnim izborima u Bugarskoj, održanim 5. oktobra, ali neće imati dovoljan broj poslanika za većinu u parlamentu. To bi moglo da dovede do stvaranja nove nestabilne koalicije koja bi morala da rešava bankarsku krizu, sprovede reforme i oživi rast u Bugarskoj. Borisov se vraća na vlast pošto je pre oko godinu i po dana njegova vlada pala zbog nezadovoljstva građana siromaštvom i sveprisutnom korupcijom. Ovo su drugi opšti izbori u Bugarskoj za godinu i po dana, a buduća vlada će biti peta po redu u protekle dve godine.

Ako uspe da formira vladu, Borisov, bivši vatrogasac i stručnjak za karate koji neguje "mačo" imidž, biće prvi premijer u novijoj istoriji Bugarske, posle pada komunizma, koji je izabran na drugi mandat.

Njegov uspeh na izborima, međutim, nije potpun pošto su poslanička mesta u parlamentu "rasparčana", GERB-u nedostaje nešto više od 30 poslaničkih mesta da bi imao većinu.

Na osnovu prebrojanih 97% glasova, stranka Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) je osvojila 32,6% glasova, daleko ispred ostalih stranaka koje će ući u parlament, saopštila je 6. oktobra izborna komisija. Ta stranka će moći da računa na 85 poslanika, dok je za apsolutnu većinu potrebno 121 poslaničko mesto.

Socijalistička partija koja je podržavala nepopularnu odlazeću vladu tehnokrate Plamena Orešarskog, osvojila je 15,43% glasova odnosno oko 40 poslaničkih mesta, a stranka turske manjine, Pokret za prava i slobode (DPS), dobila je takođe oko 15% glasova ili 39 poslaničkih mesta.

Neizvesna koalicija

Ulazak GERB-a u koaliciju sa jednom od te dve stranke koje su do sada bile na vlasti, malo je verovatna pošto su socijalisti najavili da će ostati u opoziciji a Borisov je nagovestio da ne želi da deli vlast sa DPS-om.

Borisov će zbog toga morati da pokuša da formira koaliciju sa pet manjih stranaka koje su prešle cenzus od 4%, a među kojima je i ultranacionalistička stranka Ataka.

Borisov je u svom stilu poručio drugim strankama da će biti "ili on ili haos". "Želim da vladam, ja lično... Spreman sam da učinim sve kako bismo izbegli najgori scenario" koji bi predstavljao neuspeh u formiranju vlade, rekao je on novinarima u Sofiji.

Alternativa bi bili "novi izbori" što je isto što i bankrot za Bugarsku, najsiromašniju članca EU koja se suočava sa mnogim problemima, poput usporavanja privrede, raširenog siromaštva i sveprisutne korpucije.

Analitičari, međutim, ocenjuju da bi Borisov mogao i da prihvati formiranje vlade stručnjaka koju ne bi vodio, ali bu mi to sačuvalo popularnost jer zemlji predstoje nepopularne reforme.

Neki analitičari ocenjuju da je moguće i da se formira velika koalicija bez Borisova, ali da je pitanje da li bi takva vlada imala snage da sprovede reforme i uopšte da ostane duže na vlasti.

Povratak Borisova u političku žižu

Povratak u središte političkog života u Bugarskoj neočekivan je za nekoga čiji se mandat nakon tri i po godine okončao u februaru 2013. zbog protesta građana. Borisova nakon toga, dok je bio u opoziciji, praktično nije bilo u medijima, a ponovo se pojavio nakon pada u junu "tehnokratske" vlade, koju su podržavali socijalisti i liberali a bila je još nepopularnija od njegove.

Optuživši stranke na vlasti da su "uništile zemlju", Borisov je u kampanji upozoravao da dolazi teška zima i obećao stabilnost koja je Bugarskoj preko potebna kako bi se reformisala.

Narednu vladu, ma ko da je formira očekuju nepopularne reforme u zdravstvu, obrazovanja i penzionom sistemu. Bugarsku, koja je zavisna od ruskog gasa, ove zime brine i mogućnost problema u snabdevanju tim energentom zbog ukrajinske krize.

EU je suspendovala isplatu više stotina miliona evra iz evropskih fondova Bugarskoj zbog nepravilnosti u javnim nabavkama.

Takođe, Centralna kooperativna banka (ČB), četvrta po veličini u Bugarskoj, praktično je bankrotirala.

Bugarska se suočava i sa prilivom izbeglica iz Sirije koje u nju stižu preko Turske.

Mačo imidž

Borisov (55) voli da bude direktan i neguje imidž energičnog političara koji ume da odlučuje.

"Njegova popularnost objašnjava se njegovom mačo stranom - 'ja sam taj ko odlučuje', aluzijama na sport i sposobnosti da da se prilagodi javnom mišljenju", rekao je za AFP analitičar Ivajlo Dičev sa Univerziteta u Sofiji.

Ponosan na svoje kontakte sa evropskim i američkim zvaničnicima, Borisov se hvali da je posebno blizak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom.

Ipak, obećava da će posle izbora posetiti i ruskog predsednika Vladimira Putina kako bi razgovarao o izgranđi gasovoda Južni tok.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bugarska uvodi red u energetiku
  
• 

  Vesti

  : Grčka traži rezervni plan za gas za Balkan
  
• 

  Vesti

  : U Bugarskoj cveta autsorsing
  
• 

  Vesti

  : Bugarska vlada pada zbog Južnog toka
  
• 

  Vesti

  : Bugarska gradnjom Južnog toka krši pravila EU
  
• 

  Vesti

  : Za rusku evroazijsku uniju 22% Bugara
  
• 

  Vesti

  : Bugarskoj prete dva postupka zbog energetike