Bugarski premijer Bojko Borisov iskoristio je posetu Evropskoj komisiji da ukaže na velike probleme njegove zemlje sa energijom nakon obustavljanja projekta Južni tok. Borisov je upozorio da će, ako Rusija odustane od obnove dva nuklearna reaktora u Bugarskoj, to biti katastrofa za zemlju. Istovremeno je premijer predstavio ideju da Bugarska postane centar distribucije gasa za članice EU u regionu, kao i zemlje Energetske zajednice. Pre nego što je zaustavljen Južni tok, Bugarska je ostala bez još dva velika energetska projekta od kojih je odustala, kako se pretpostavlja, pod pritiscima sa Zapada.

Na konferenciji za štampu 12. januara, nakon susreta sa potpredsednikom Evropske komisije zaduženim za energetsku uniju Marošem Šefčovičem i komesarom za klimu i energetiku Miguelom Arijasom Kanjetom, Borisov je rekao da je na sastanku izložio sve energetske probleme koje Bugarska ima sa Rusijom.

Među problemima je obnova dva reaktora u nuklearnoj elektrani Kozloduj koju su izgradili Rusi. Reaktori 1 i 4 isključeni u sklopu pregovora Bugarske o ulasku u Evropsku uniju ali su moderniji reaktori 5 i 6 nastavili da rade godinama i potrebna im je obnova od strane kompanije koja ih je izgradila.

Inače, Bugarska je kod benzina zavisna od Rusije 89%, kod gasa 100% i isto toliko kod nuklearnog goriva za Kozloduj koji ima dva reaktora u funkciji.

"Uveren sam da su reaktori 5 i 6 bezbedni ali je činjenica da će njihova obnova koštati previše i da će trajati predugo. Nadamo se da to neće biti 'pion' u odnosima EU i Rusije koji nisu dobri ... Zaustavljanje jednog reaktora bila bi katastrofa za Bugarsku, njenu ekonomiju i njene građane koji ne bi mogli da plaćaju račune (za struju)", upozorio je Borisov, preneo je EurActiv.com.

Podsećanja radi, prethodna vlada koju je vodio Borisov bila je prinuđena na povlačenje zbog protesta izazvanih podizanjem cene električne energije.

Bugarski premijer rekao je i da je njegova zemlja nepravedno optužena da je bila glavna prepreka za izgradnju Gaspromovog projekta Južni tok. On je istakao da je Bugarska želela da se gasovod Južni tok gradi i zato ta zemlja sada zastupa ili nastavljanje projekta ili izgradnju čvorišta u blizini Varne, pod uslovom da podvodni gasovod iz Rusije stigne do bugarske luke na Crnom moru.

Kao i u prethodnim prilikama, Borisov je rekao da bi gasno čvorište u Varni moglo da postane jedan od infrastrukturnih projekata u sklopu investicionog plana predsednika Komisije Žan-Kloda Junkera.

Jedna od ideja koju zastupa Borisov je i gasovod Nabuko-Zapad, skraćena verzija projekta Nabuko, koji bi zapadne kompanije mogle da izgrade od Varne do Austrije.

Duga lista gubitaka

Premijer Bugarske predstavio je listu gubitaka njegove zemlje zbog stopiranja projekata.

On je pomenuo naftovod Burgas-Aleksandropolis, ruski projekat kojim je trebalo da ruska nafta ide od bugarske do grčke luke, čime bi se zaobišao Bosfor. Taj projekat bugarska vlada je odložila 2011. zbog ekoloških bojazni ali se ocenjuje da su pritisci sa Zapada doprineli takvoj odluci. Borisov je rekao da je njegova zemlja izgubila milione zbog odlaganja tog projekta.

Još jedan energetski projekat bez koga je Bugarska ostala je nuklearna elektrana Belene, rekao je Borisov ali nije precizirao da je njegova vlada odlučila da se odustane od izgradnje druge nuklearne elektrane sa ruskom tehnologijom.

Odustajanjem od tog projekta Bugarska je do sada izgubila 1,8 milijardi leva (900 miliona evra). Pored toga, Bugarska bi mogla da plati nadoknadu u visini do milijardu evra pošto je ruski partner izneo stvar na sud.

Smatra se da su i odustajanju od projekta Belene doprineli pritisci sa Zapada.

"Bugarska je teško oštećena zaustavljanjem tih projekta a sada nam preti opasnost da idemo na sud zbog Južnog toka", istakao je bugarski premijer.

Borisov je kazao da veruje da će Šefčovič, koji 13. januara putuje u Rusiju, imati na umu bugarske brige i osigurati da Bugarska umesto sudskog procesa sa Gaspromom dobije novo gasno čvorište.

Šefčovič se zahvalio Borisovu na informacijama koje je dobio pravovremeno, pre posete Moskvi.

Potpredsednik Komisije rekao je da podržava izgradnju gasnog čvorišta koje bi imalo važnu ulogu u razvoju regionalnog tržišta gasa dodajući da su preduslovi za funkcionisanje čvorišta odgovarajuća infrastruktura, transparentnost, likvidnost i nediskriminatoran pristup i za isporučioce i za potrosasače.

U zajedničkom saopštenju navodi se da su se dve strane složile da se "grupa na visokom nivou" koja se bavi važnim energetskim projektima u Jugoistocncoj Evropi najpre sastane u Sofiji i "analizira energetsku situaciju u regionu i, pored ostalog, kako i u kojoj meri bi se gradnjom gasnog čvorišta u Bugarskoj otklonili problemi".

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Prepreke za ulaganja blokiraju energetsku uniju
  
• 

  Vesti

  : Odustajanje od Južnog toka ima ekonomskog smisla
  
• 

  Vesti

  : I EU i Rusija imaju alternative za Južni tok
  
• 

  Vesti

  : Bugarska uvodi red u energetiku
  
• 

  Vesti

  : Bugarska će sačekati zeleno svetlo EU za Južni tok