Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bugarska dobila novog predsednika i političku krizu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bugarski premijer Bojko Borisov saopštio je 14. novembra da se povlači nakon pobede Rumena Radeva, kandidata koga su podržavali socijalisti na predsedničkim izborima. Odlazak Borisova verovatno znači i prevremene izbore i nakon toga mesece teških pregovora o koalicijama. Po ustavu, predsednik mora da poveri mandat Borisovu, jer je lider stranke pobednice na poslednjim izborima, da pokuša da formira drugu vladu a ako on odbije, što je najavio, mandat će ići sledećoj po snazi stranci, odnosno socijalistima, čija je liderka takođe već rekla da će vratiti mandat. Radeva, koji nije socijalista, u zapadnim medijima vide kao pro-ruski orijentisanog a on insistira da ne planira da menja geopolitičku orijentaciju Bugarske.
Radev je na izborima 13. novembra osvojio 59,4% glasova dok je kandidatkinja premijera Borisova i njegove konzervativne Gerb partije Cecka Cačeva dobila 36,17%, zvainično je saopšteno 14. novembra na osnovu prebrojanih 99,3% glasova.
Petogodišnji mandat novog predsednika počeće 22. januara 2017. a potpredsednica Bugarske biće Ilijana Jotova, sada evroposlanica iz grupe socijalista i demokrata (S&D).
Radev je 7. novembra u prvom krugu predsedničkih izbora dobio najviše glasova od ukupno 21 kandidata i bio je u "dobroj" prednosti u odnosu na Cačevu koja je predsednica parlamenta.
Očekivalo se da Cačeva postane prva predsednica Bugarske. Međutim, izlazne ankete su pokazala da su mnogi glasači iz drugih političkih snaga, uključujući Gerb Bojka Borisova, podržali Radeva u drugom krugu.
Radev (53) je ušao u bugarsku politiku na talasu nezadovoljstva gotovo desetogodišnjom vladavinom Bojka Borisova tokom koje se korupcija duboko usadila u društvo, kao i zbog bojazni birača oko izbgeličke krize i dešavanja u susednoj Turskoj.
Bivši pilot i komandant vazduhoplovnih snaga isticao je da Bugarska mora da bude pragmatična u balansiranju članstva u EU i NATO i traženja načina da iskoristi veze sa Moskvom.
Borisov je obećao da će se odmah povući i ispunio je obećanje. On je 14. novembra u parlamentu predao svoju ostavku čime je otvorio put za prevremene izbore.
"Gubitak Gerba je definitivan i jasan", kazao je Borisov novinarima po objavljivanju rezultata.
"Ljudi su nam ovim izborima pokazali da nešto nije kako treba. Da su naši prioriteti možda dobri ali da postoje bolji. Zato je to (da ode sa funkcije) najdemokratskija stvar i prava stvar", dodao je Borisov.
Odlazak Borisova verovatno znači prevremene izbore možda već u martu koje mogu da prate meseci teških pregovora o koalicijama.
Prema bugarskom ustavu, predsednik mora da poveri mandat Borisovu, jer je lider stranke koja je pobedila na poslednjim parlamentarnim izborima, da pokuša da formira drugu vladu.
Međutim, Borisov je izričito rekao da će vratiti mandat. Tada predsednik daje mandat drugoj po snazi političkoj partiji, odnosno socijalistima. Liderka socijalista Kornelija Ninova takođe je rekla da će vratiti mandat.
Zato se veruje da će Bugarska ići na preveremene opšte izbore i očekuje se da odlazeći predsednik Rosen Plevnelijev, koji je bio kandidat Gerba, imenuje prelaznu vladu i objavi datum izbora, preneo je EurActiv.com.
Međutim, neuobičajeno je da odlazeći premijer imenuje prelaznu vladu koja bi ostala i u mandatu novog predsednika. U teoriji bi Bugarska mogla da dobije i drugu prelaznu vladu, koju bi imenovao Radev nakon što u januaru preuzme dužnost.
Posmatrači se slažu da dve prelazne vlade nisu opcija i predlažu Plevnelijevu i Radevu da se, uprkos političkim razlikama, dogovore oko prelazne vlade.
Oni takođe očekuju da Gerb, iako je poražen na predsedničkim izborima, ostane vodeća politička snaga posle prevremnih izbora. Inače, teško je zamisliti koju koaliciju bi mogao da napravi Gerb, s obzirom da je partiji Bojka Borisova ostalo malo saveznika.
Geopolitička orijentacija
Radeva u zapadnim medijima vide kao pro-ruski orijentisanog i njegov izbor se smatra velikim udarcem za bugarske saveznike sa Zapada jer ukazuje na rast uticaja Moskve u jugoistočnoj Evropi.
Međutim, Radev tvrdi da ne planira da menja geopolitičku orijentaciju Bugarske.
Na pitanje o budućnosti sankcija EU Rusiji, Radev je odgovorio da je to pitanje koje će biti raspravljano sa partnerima iz EU i o kome će odlučiti vlada.
Predsednik Bugarske nema izvršne funkcije i na samitima EU zemlju obično predstavlja premijer.
Analitičari kažu da je činjenica da je Radev, koji nije socijalista, više kandidat protivinika sistema, poput Donalda Trampa u SAD.
U obraćanju nakon što je objavljeno da je pobedio u predsedničkoj trci, Radev je rekao da se nada dobrom dijalogu i sa SAD i sa Rusijom izražavajući nadu da će konfrotacije između Moskve i Vašingtona biti manje nakon izbora Trampa za predsednika SAD.
"U izbornoj kampanji je Tramp, koji je sada izabran, jasno stavio do znanja da će raditi na unapređenju dijaloga sa Rusijom. To nam daje nadu, veliku nadu, za mirno rešenje konflikata u Siriji i Ukrajini i za smanjenje konfrotacije", kazao je Radev.
Novi bugarski komesar
Bugarska treba i da imenuje novog evropskog komesara nakon što je Kristalina Georgijeva ranije ovog meseca objavila da odlazi da radi u Svetskoj banci.
Kada je reč o komesaru, Radev je kazao da će tražiti da bude konsultovan. U teoriji Borisov može da predloži nekoga pre nego što se povuče ili komesara može da izabere prelazna vlada Plevnelijeva bez konsultacija sa izabranim predsednikom.
Izvori su za EurActiv.com rekli da bivša bugarska komesarka Meglena Kuneva, sada zamenica premijera zadužena za obrazovanje u vladi Bojka Borisova, lobira u Briselu da se vrati u Komisiju.
Popularnost Kuneve u Bugarskoj nije velika jer je često menjala političke "sklonosti" i donela je neke kontroverzne odluke kao ministarka obrazovanja.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
