Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Broj tajnih poreskih aranžmana posle Luksliksa raste
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.12.2016. |
|
|
|
|
|
|
U godini nakon izbijanja skandala Luksliks, koji je prvi ukazao na rasprostranjenost poreskih aranžmana vlada i multinacionalnih korporacija, Luksemburg je sklopio još 172 takva tajna sporazuma, pokazuje izveštaj objavljen 7. decembra. Broj takvih dogovora između kompanija i vlada širom Evrope povećan je od novembra 2014, kada je Luksliks potresao Evropsku komisiju, gotovo za 50%. Istovremeno se u Luksemburgu sudi dvojici uzbunjivača i jednom od novinara koji su objavili koliko je raširena praksa poreskih aranžmana kompanija i vlada i izmeštanja profita. Oni su optuženi za odavanje informacija i preti im kazna zatvora do deset godina.
Najviše aranžmana o poreskim povlasticama u 2015. godini sklopile su Belgija i Luksemburg, pokazao je izveštaj Evropske mreže za dug i razvoj (Eurodad). Takvim sporazumima multinacionalne kompanije iskorišćavaju razlike u poreskim stopama, najčešće legalno, kako bi smanjile poresko opterećenje.
Nevladina organizacija Eurodad, koalicija organizacija civilnog durštva koje se zalažu za veću poresku transparentnost, analizirala je za izveštaj podatke Evropske komisije za 18 zemalja.
Afera Luksliks izbila je kada su objavljene informacije o poreskim praksama velikih multinacionalki registrovanih u Luksemburgu.
Luksliks je za rezultat imao donošenje međunarodnih i EU mera sa ciljem da se multinacionalne kompanije nateraju da pošteno plaćaju porez a ne da iznose profite u jurisdikcije sa mnogo povoljnijim poreskim tretmanom.
Luksemburg je u 2015. sklopio 172 poreska sporazuma sa kompanijama pa ih je na kraju te godine imao ukupno 547.
Predsednik Komisije Žan-Klod Junker bio je premijer Luksemburga u vreme kada je napravljeno više od 300 poreskih sporazuma.
Istovremeno je u Belgiji u godini posle Luksliksa broj takvih aranžmana porastao za gotovo 250%.
U EU je broj poreskih sporazuma osetno povećan, sa 547 u 2013. na 971 u 2014. i čak 1.444 na kraju 2015. To predstavlja povećanje od 160% za samo dve godine, kao i rast od gotovo 50% između 2014. i 2015.
Luksemburg tvrdi da predvodi po transparentnosti
Kako se navodi, nije svaki poreski aranžman u izveštaju problematičan. Međutim, nemoguće je oceniti ih jer se sklapaju u tajnosti.
"Ne možemo da potvrdimo te navode (iz izveštaja). Upravo suprotno, želim da naglasim da je Luksemburg imao vodeću ulogu u nastojanjima da se poveća transparentnost poreskih propisa u Evropi", rekao je za EurActiv.com ministar finansija Luksemburga.
Kada je Luksemburg poslednji put preuzeo rotirajuće predsedavanje EU, u drugoj polovini 2015, u Savetu ministara je posredovao u postizanju sporazuma o automatskoj razmeni informacija o poreskim propisima između nadležnih državnih vlasti.
Taj sporazum, koji stupa na snagu u drugoj polovini 2017, omogućiće vladama EU uvid u poreske aranžmane sa kompanijama drugih vlada.
Junker je u septembru braneći svoju ulogu u tajnim poreskim aranžmanima sa kompanijama, koji su prema njegovim rečima rasprostranjeni ali i legalni, kazao evroposlanicima: "Nazovite to EUliks, ne Luksliks".
Koordinatorka za poreze u Eurodadu i jedan od autora izveštaja Tove Marija Riding (Maria Ryding) kaže da u Evropi danas ima više od 1.000 poreskih sporazuma sa multinacionalkama.
"Iznenađuje i zabrinjava što je, kako vidimo, broj tajnih poreskih sporazuma u Evropi skočio, kao da skandal Luksliks nikada nije izbio. Još više čudi što je jedna od zemalja u kojima se beleži dramatičan rast takvih sporazuma Luksemburg", rekla je Riding.
Državna pomoć?
Uz izveštavanje po zemljama o profitima kompanija i porezima na bazi međunarodnih smernica OECD, Komisija je pokrenula i niz istraga državne pomoći.
Te istrage treba da pokažu da li se povoljni poreski aranžmani sa kompanijama sklapaju u suprotnosti sa pravilima Evropske unije o konkurenciji.
U avgustu je Komisija od Epla tražila da plati 13 milijardi evra neplaćenih poreza u Irskoj. Komisija je optužila Irsku da je 2014. prekršila međunarodna poreska pravila dozvoljavajući Eplu da zakine poreske obveznike za više desetina milijardi dolara u zamenu za očuvanje radnih mesta.
Odluci o Eplu, na koju je uložena žalba, prethodile su dve slične ali manje istrage državne pomoći o Fijatu u Luksemburgu i Starbaksu u Holandiji.
"Iz primera poput Epla i Luksliksa znamo da ti tajni sporazumi mogu da se koriste za veliko izbegavanje poreza od strane multinacionalnih korporacija", kazala je Riding i istakla: "Kao što vidimo iz suđenja u slučaju Luksliks, svima koji govore u javnosti o tim aranžmanima prete suđenja i zatvor".
Politička podrška
U izveštaju su obrađene i političke pozicije vlada EU oko povećanja transparentnosti. I, mada podrška unapređenju transparentnosti raste, još postoje veliki izazovi.
Prvi put je, kako se ističe, grupa zemalja koja je za veću transparentnost oko pravih vlasnika biznisa veća nego grupa koja je protiv. Međutim, i dalje je više vlada koje su protiv nego onih koje su za mere koje će pokazati šta od poreza plaćaju multinacionalke u zemlji.
Eurodad takođe upozorava da evropske vlade potpisuju kontroverzne poreske sporazume sa zemljama u razvoju i takvi sporazumi, kako se navodi, podrivaju poreske prihode u tim zemljama.
Zemlje koje su obuhvaćene izveštajem imaju 752 takva sporazuma. Prema procenama briselske nevladine organizacije, takvi sporazumi smanjuju poreske stope u zemljama u razvoju za 3,8%.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|