Rumunska Socijaldemokratska partija (PSD) je osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima održanim 11. decembra. Taj uspeh je ostvarila godinu dana pošto je premijer iz redova te stranke morao da podnese ostavku nakon masovnih protesta građana zbog raširene korupcije. Iako su socijaldemokrate odnele ubedljivu pobedu na izborima, ostaje da se vidi koga će predložiti za mandatara, pošto su dva vodeća funkcionera stranke imala problema sa zakonom. Rumunski zakon brani osobi koja je osuđivana da postane član vlade, dok rumunski predsednik ne namerava da podrži ni političara koji nije formalno osuđen, ali ima problema sa pravosuđem.

Prema rezultatiima na osnovu 99% prebrojanih glasova, socijaldemokrate su osvojile oko 46% glasova, dok je Nacionalna liberalna partija (PNL) desnog centra druga sa više od 20% osvojenih glasova.

U parlament će ući i Savez spasimo Rumuniju (USR) sa oko 9% osvojenih glasova. Reč je o novoj partiji koja je vodila kampanju zasnovanu na borbi protiv korupcije.

Još tri stranke su prešle cenzus od 5% i uspele da uđu u parlament: UDMR koji zastupa interese 1,2 miliona rumunskih Mađara, ALDE, stranka desnog centra i tradicionalni saveznik socijaldemokrata,  i  stranka bivšeg predsednika Trajana Baseskua PMP.

Izlaznost na izborima je bila 39,5%, što je dva procentna poena manje nego na parlamentarnim izborima 2012. Relativno slab odziv birača objašnjava se apatijom i razočarenjem građana u političare.

Rumunski parlament ima 466 poslaničkih mesta, od kojih 18 pripada nacionalnim manjinama izuzev mađarske.

Kome će biti povereno formiranje vlade?

Predsednik PSD-a Liviu Dragnea izjavio je 11. decembra posle objavljivanja prvih rezultata izlaznih anketa da Rumuni žele da se "osećaju kao kod kuće u svojoj zemlji" i da on želi da "Rumunija bude dobar dom za sve Rumune".

PSD je najavila da bi mogla da formira vladu sa ALDE, dok Dragnea nije isključio mogućnost da bude premijer iako je bio osuđen uslovno za krađu glasova. Prema zakonu iz 2001. zabranjeno je da osoba koja je osuđivana postane člana vlade i to bi moglo da utiče na njegove planove.

Dragnea je u aprilu osuđen na dvogodišnju uslovnu kaznu zatvora zbog krađe glasova na referendumu o smeni tadašnjeg predsednika Trajana Baseskua jula 2012. godine.

Lider PSD nije 11. decembra krio želju da bi voleo da bude premijer.

"Ne nameravam da poklonim ove glasove nekom drugom, bilo da je reč o osobi ili instituciji. Ja sam vodio kampanju i partiju, to je ogromna odgovornost. Nisam spreman da se igram sa ovim izborima", rekao je Dragnea.

Takav scenario bi otvorio put krizi u zemlji, pošto je rumunski predsednik Klaus Joanis pre izbora rekao da neće podržati političara koji je imao problema sa pravosuđem, čak iako nije osuđivan, čime je isključio i bivšeg premijera i lidera PSD Viktora Pontu, koji je optužen ta utaju poreza i pranje para.

Dragnea (54) koji je osuđen za dela počinjena kada je bio generlani sekretar PSD, apelovao je da se izbegne nepotreban sukoba koji bi mogao da ugrozi stabilnost zemlje. "Svi političari i sve institucije treba da poštuju ishod današnjeg glasanja”, rekao je on.

Politikolog Kristijan Parvulesku rekao je da bi Dragnea mogao da izgubi ovu bitku. "Ne verujem da će Joais odustati od kriterijuma integriteta", rekao je Parvalesku za AFP.

U slučaju krize parlament bi mogao da suspenduje funkcije predsednika, što se veća dva puta desilo dok je predsednik bio Basesku.

Socijaldemokrate su ranije najavile da će ime mandatara saopštiti tek posle konstituisanja parlamenta, što se najranije očekuje 19. decembra.

Na krilima populizma

PSD koja je imala podršku starijeg i ruralnog stanovištva, vodila je populističku kampanju, u kojoj je obećavala veliko povećanje plata i penzija.

"Rumuni su glaslali za ekonomski rast, za više novca u svojim džepovima, za dobro plaćena radna mesta", rekao je Dragnea.

Rumuni su glasali na parlamentarnim izborima godinu dana pošto je bivši premijer, socijaldemokrata Viktor Ponta podneo ostavku na tu funkciju posle masovnih protesta zbog tragedije u požara u oktobru 2015. u kome je poginulo 64 osoba.

Posle tragedije u klubu "Kolektiv", više desetine hiljada mladih izašlo na ulice okrivljujućii političare koje su smatrali moralno odgovornim jer su vlasnici kluba zanemarivalii propise o bezbednosti zahvaljujući podmićivanju.

Glavni rivali socijaldemokrata, PNL i USR nisu uspeli da iskoriste nezadovoljstvo građana zbog korupcije koje je primoralo Pontu da podnese ostavku.

Rumunija je sa oko 19 miliona stanovnika jedna od nasiromašnijih zemalja EU i spada u red država koje su u najvećoj meri pogođene korupcijom.

"Naša Rumunija je kompletno uništena. U njoj se ne može više živeti. Nema posla, ljudi idu da rade u inostranstvo", rekao je stanovnik Singurenija Marin Oana.

U Rumuniji koja je od ulaska u EU 2007. dobila 26 milijardi evra pomoći, sve stranke podržavaju EU. Međutim, prvi put su kandidati na ovim izborima pozvali Bukurešt da se oslobodi "tutorstva" Brisela i promoviše sopstvene interese.

Izvori: AP, AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rumuni se nadaju da posle izbora neće oslabiti borba protiv korupcije
  
• 

  Vesti

  : Revizori priznali - Bugarska i Rumunija nisu bile spremne za EU
  
• 

  Vesti

  : Rumunska pravosudna reforma - studija slučaja za buduće članice EU