Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Alep: simbol nemoći i ravnodušnosti Zapada
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pad Alepa i stradanja civila u tom drugom po veličini gradu u Siriji ukazuje na nemoć ali i pasivnost Zapada. EU je na samitu 15. decembra deklarativno povećala pritisak na Rusiju, koja pruža podršku sirijskom režimu, ali nije direktno zapretila sankcijama. Evakuacija civila iz Alepa prekinuta je 16. decembra, nepun dan od kada je započeta, a ruska vojska je saopštila da je za nju ta akcija završena.
Režim Bašara al-Asada 16. decembra je suspendovao izvlačenje civila i pobunjenika iz opustošenog Alepa, gde su zatočene hiljade stanovnika.
Ruska vojska je 16. decembra oko podneva saopštila da je evakuacija završena i da su ostali samo "radikali" koji žele da se bore do kraja.
"Operacije evakuacija boraca i njihovih porodica iz istočnih četvrti u organizaciji centra za pomirenje (ruske vojske) završene su", navelo je rusko ministarstvo odbrane u saopštenju, navodeći da "jedinice sirijske vojske nastavljju oslobađanje nekoliko četvrti istočnog Alepa ge se nalaze radikali".
Sirijske vojne snage međutim navode da je operacija samo suspendovana, ali ne i okončana.
Jedan sirijski bezbednosni izvor preneo je AFP-u da je evakuacija prekinuta jer "naoružane osobe nisu poštovale uslove sporazuma", a prema navodima sirijske televizije, razlog je što su "terorističke grupe pokušale da iznesu teško naoružanje i taoce", odnosno članove prorežimskih snaga koje su pobunjenici zarobili.
Tokom prepodneva čuli su se i pucnji i eksplozije u Ramusi, četvrti pod kontrolom režima kroz koju prolaze autobusi i medicinska vozila koja izvlače stanovnike iz poslednjih područja pod kontrolom pobunjenika.
Desetine hiljada zatočenih u Alepu
Portparolka Crvenog krsta u Damasku Ingi Sedki rekla je da nije lako proceniti broj evakuisanih, dok u jednoj jedinici lekara i volontera navode da je iz Alepa izvučeno 6.000 ljudi, a Sirijska opservatorija za ljudska prava pominje 8.500, od čega 3.000 boraca. Zvanični mediji navode da je izvučeno 8.000.
Izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura procenio je ukupan broj civila zatočenih u Alepu na 40.000, čemu treba pridodati i između 1.500 i 5.000 boraca i njihovih porodica, dok u Turskoj, koja se obavezala da će primiti evakuisane, procenjuju broj osoba za evakuaciju na između 80.000 i 100.000.
Većina izvučenih su civili. Oni idu iz četvrti Al-Amirijah koji delimično i dalje drže pobunjenici ka režimskoj Ramusi, i najzad do pobunjeničke teritorije na zapadu provincije Alep. Prema opisu novinara AFP-a, neki stariji su prilikom evakuacije plakali, dok su drugi osetili olakšanje što odlaze iz pakla Neki su na autobuse psotaili natpis "vratićemo se jednog dana".
De Mistura iz UN međutim upozorava da je potrebno pronaći trajno rešenje za sukob, inače će mesto Idleb, u koje evakuisani odlaze, postati "novi Alep".
Novi sastanak Saveta bezbednosti održaće se iza zatvorenih vrata 16. decembra, a teme na dnevnom redu su evakuacija civila i humanitarna pomoć za stanovnike Alepa, kao i slanje međunarodnih posmartača pod okriljem UN.
Francuski predsednik fransoa Oland rekao je dan uoči tog sastanka da "ne može ni da zamisli" da bi Rusija mogla da se usprotivi toj "humanitarnoj rezoluciji". Rusja je u više navrata stavljala veto na slanje međunarodnih posmatrača u Alep.
Nemoć Zapada pred masovnim stradanjem
Evakuacija je organizovana mesec dana nakon što je u ofanzivi sirijski režim osvojio deo grada, ali ga i opustošio. Režimske snage pripremaju se da dovrše osvajanje i proglase svoju najveću pobedu u ratu u Siriji.
Predsednik Sirije Bašar al-Asad, za kojeg je podrška Rusije i Irana ključna, izjavio je da Sirijci "pišu istoriju oslobađanjem" drugog po veličini sirijskog grada koje je u toku.
To oslobađanje međutim ima ogromnu cenu, budući da su režimske snage i tokom najnovijeg napada 15. novembra izlile gomile raketa, eksploziva i projektila na krajeve u kojima su još pobunjenici. Stotine ubijenih civila i više od 100.000 izgladnelih pod opasadom i nateranih na beg, porušeni grad, slike su koje se u međunarodnoj zajednici sve više porede sa genocidom u Srebrenici i opsadu Groznog u Čečeniji.
Reakcija Zapada po oceni aktivista, dela civilnog društva ali i političara nije na zavidnom nivou. Čak je i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nakon samita EU 15. decembra osetio potrebu da istakne da "EU nije ravnodušna prema patnji sirijskog naroda", ali da Evropljani "nisu bili dovoljno efikasni".
EU je na samitu 15. decembra saopštila da je povećala pritisak na Rusiju kako bi pokušala da je natera da ublaži stav o sukobima u siriji i Ukrajini, ali nije direktno zapretila sankcijama već je navedeno da će biti razmotrene "sve opcije".
Iako na rečima oštro kritikuje ruskog predsednika i njegovu politiku u Siriji, jasna je nemoć EU u rešavanju ovo gorućeg svetskog pitanja. Lideri najvećih zemalja, uključujući Francusku i Veliku Britaniju, zatražili su čvrst stav prema režimu Sirije i njegovim pomagačima, konkretnih novih mera nije bilo
Nemačka kancelarka Angela Merkel dala je oštru ocenu pasivnosti Zapada, okarakterisavši nemoć međunarodne zajednice da pruži pomoć Alepu kao "sramnu":
Ona je nedavno ukazala na pasivnost civilnog društva, koje je, kako je navela, uvek spremno da izađe na ulicu da protestuje protiv slobodne trgovine, dok je u ovom slučaju ostalo nemo.
U istočnom Alepu samo čekaju smrt
Na samitu EU gostovao je predsednik lokalnog saveza pobunjeničkih četvrti Alepa Brita Hagi Hasan, koji je rekao da "istorija neće oprostiti" izostanak reakcije.
"50.000 stanovnika istočnog Alepa nakon neusepha međunarodne zajednice čeka samo smrt", naveo je on.
Pred takvom neodlučnošću, evropski mediji prethodnih dana upućuju opštre kritike na račun svetskih lidera, pa nemački Di velt (Die Welt) navodi da je međunarodna zajednica licemerna jer je govorila da nikada više neće gledati ubijanja civila bez reakcija, a da se baš to događa "sada, u Alepu, pred našim očima".
Francuski levičarski Liberasion je očekivano među najoštrijima, navodeći da "muškarci, žene i deca mogu da crknu u Alepu, niko neće pomeriti mali prst", a posebno je na američkog predsednika Baraka Ovamu svalio odgovornost za ovo "svetsko povlačenje ljudske osećajnosti".
AFP ukazuje da je pritisak javnosti na lidere mnogo manji nego tokom rata u BiH, uprkos svakodnevnim slikama užasa, smrti, dece oblivene krvlju, koje obilaze svez preko društvenih mreža. Protesta je malo, a čak i u Nemačkoj gde žive stotine hiljada sirijskih izbeglica nije bilo masovnijih okupljanja.
Za okupljanje od nekoliko hiljada ljudi povodom situacije u Alepu potrebno otići u Sarajevo, a jedan od učesnika protesta koji je tokom opsade Sarajeva izgubio i osmogodišnju ćerku naveo je da u tom gradu ne mogu da ostanu nemi jer znaju kako je biti pod opsadom.
Francuski ambasador u Ujedinjenimm nacijama Fransoa Delatr (Francois Delattre) ocenio je da je situacija u Alepu "rezultat divljaštva jednih, aktivnog saučesništva i potpunog cinzma drugih, ali i mnogo kukavičluka i ravnodušnosti".
25 međunarodnih nevladinih organizacija je izrazilo žaljenje zbog "moralnog neuspeha međunarodne zajednice" u trenutku kada "čovečanstvo izdiše" u Alepu.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
