Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lideri EU: Za sada bez novih sankcija zbog Sirije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.10.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri Evropske unije su se 20. oktobra u Briselu saglasili u osudi "napada sirijskog režima i njegovih saveznika, a posebno Rusije, na civile u Alepu". U zaključima sa samita EU se, međutim, ne pominje mogućnost uvođenja sankcija, ali se navodi da Unija razmatra sve "raspoložive opcije", ako se sadašnja stradanja civila nastave.
Iz konačne verzije zaključaka izostavljen je deo koji se odnosio na mogućnost uvođenja "kaznenih mera protiv pojedinaca i tela koji podržavaju sirijski režim, u slučaju da se nastave sadašnja stradanja".
"EU razmatra sve raspoložive opcije, ako se sadašnji zločini nastave", navodi se u zaključcima koje su usvojili lideri EU.
U dokumentu se navodi i da "moraju odgovarati oni koji su odgovorni za kršenja međunarodnog humanitarnog prava i prava čoveka".
"Potrebno je sve učiniti kako bi se produžilo primirje, dostavila humanitarna pomoć civilnom stanovništvu i stvorili uslovi za otvaranje pregovora o političkoj tranziciji u Siriji", navodi se u zaključcima.
Zvaničnici na zasedanju lidera EU u Briselu su preneli da "odluke o sankcijama nema, već to ostaje mogućnost za budućnost".
Prvobitno, nagoveštaj mera protiv Rusije u zaključcima su tražili pre svega Velika Britanija, Nemačka i Francuska, ali to nije izričito uneto u zaključke.
Italijanski premijer Mateo Renci je indirektno priznao da nije bio za eksplicitno pominjanje mogućnosti uvođenja sankcija protiv Rusije, piše AFP.
"Smatram da ne bi imalo smisla pomenuti sankcije, a ostatak (teksta) odgovara stavovima koje su usvojili ministri spoljnih poslova u ponedeljak", rekao je Renci po završetku sastanka o spoljnim odnosima.
On je rekao da je najbitnije izvršiti sav mogući pritisak kako bi se postigao dogovor o Siriji.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da smatra da postoji "dosta širok konsenzus o strateškim opcijama u vezi sa Rusijom".
Ona je rekla da je, kada je reč o postupcima Rusije u Siriji, potrebno zajedničko rešenje i da je prioritet na samitu bilo postizanje zajedničkog stava.
Rasprava šefova država ili vlada članica EU o oružanim sukobima u Siriji odvijala se zajedno s razmatranjem "strateških budućih odnosa s Rusijom", koju je Renci tražio u maju. Prvobitno je bila namera da se razmotri eventualno ublažavanje stavova EU prema Moskvi u vezi s Ukrajinom.
Lideri i ministri EU su od juna stavljali do znanja da bi sankcije Rusiji bar delom mogle biti ukinute, ako bi Moskva pružila opipljive dokaze da je doprinela mirovnom Minsk plus planu za Ukrajinu, a to traže Italija, Austrija, Mađarska, Slovačka, Grčka i Kipar.
Zvaničnici na zasedanju lidera EU u Briselu su rekli da bi, osim nekog jakog zaoštravanja, jako teško bilo da se zbog Sirije nagoveste "kaznene mere" i Rusiji zato što se više članica Unije protivi i tome da Moskvi budu u januaru produžene sankcije zbog sukoba u Ukrajini.
Utoliko pre što je Moskva izdejstvovala obustavu bombardovanja u Alepu da bi se pružila humanitarna pomoć civilima, kao i zbog toga što je, kako su izvestili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland, u razgovorima s ruskim i ukrajinskim predsednikom Vladimirom Putinom i Petrom Porošenkom dogovoren niz mera za obnavljanje mirovnog plana za Ukrajinu.
Merkel i Oland su posle tog sastanka rekli da uvođenje novih sanckija Moskvi ostaje opcija.
Lideri EU su razmatrali i mere za obustavljanje priliva ilegalnih imigranata i zaključak je da bi trebalo da se "održava" sporazum o tome s Turskom.
Zemlje Višegradske grupe ponudile su "fleksibilnu solidarnost", dakle samo ograničenu i uslovnu, kad je reč o obaveznom prihvatanju kvota, naročito u Italiju i Grčku već pristiglih izbeglica koje bi ravnomerno trebalo da prihvate sve članice EU, a što su dosad manje ili više odbijale Poljska, Češka, Slovačka i naročito Mađarska.
Izvor: Beta, AFP
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
