Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU pooštrava propise za posedovanje oružja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predstavnici članica EU i Evropskog parlamenta postigli su kompromis o pooštravanju kontrole vatrenog oružja, posle više od godinu dana rasprave koju je obeležilo snažno lobiranje udruženja lovaca i streljačkih saveza. Reforma je pokrenuta posle napada u Parizu prošle godine, a stroži propisi treba da spreče terorističke i kriminalne organizacije da dođu do oružja. U tom cilju biće uvedeno i obeležavanje osnovnih komponenti oružja. Prema predloženim izmenama propisa iz 1991, građani više neće moći da poseduju neke vrste poluautomatskog oružja.
Slovački ministar unutrašnjih poslova Robert Kalinak, čija zemlja predsedava EU, saopštio je 20. decembra da sadašnji evropski propisi o vatrenom oružju potiču iz 1991. a da se posle niza terorističkih napada u Evropi još više nametnula potreba da se otklone nedostaci u postojećem zakonodavstvu.
"Ovaj dogovor će omogućiti strože kontrole koje će nam pomoći da sprečimo teroriste i kriminalne organizacije da nabavljaju oružje", rekao je Kalinak.
Preliminarni dogovor o izmenama propisa predviđa zabranu posedovanja određenih vrsta poluautomatskog oružja za civile a propise proširuje i na kolekcionare oružja.
Novi propisi treba da omoguće bolju razmenu informacija među članicama EU, poput razmene podataka o odbijenim zahtevim za izdavanje dozvole za oružje, i bolji sistem praćenja porekla i statusa deaktiviranog oružja.
Izmenama se pooštravaju propisi o označavanju oružja, tako što će se ubuduće obeležavati sve osnovne komponenete oružja. Takođe, harmonizacija označavanja oružja i međusobno priznavanje oznaka članica trebalo bi da olakša praćenje oružja upotrebljenog u kriminalnim aktivnostima, pa i onog koje je sastavljeno od komponenti koje su nabavljene odvojeno.
Kada je reč o deaktiviranju vatrenog oružja, ubuduće će se klasifikovati deaktivirano oružje kategorije C, odnosno oružje za koje je potrebna deklaracija.
Novi propisi će se odnositi i na paradno i starter oružje za koje se koriste ćorci a koje do sada nije bilo obuhvaćeno direktivom. To oružje moglo je do sada da se slobodno kupuje, a sa malo napora i da se pretvori u klasično vatreno oružje.
Takvo oružje je korišćeno u napadima u Parizu i ubuduće će biti klasifikovano u kategoriju u koje spada vatreno oružje u koje se može pretvoriti.
Najopasnije oružje kategorije A moći će da se nabavlja i poseduje samo na osnovu izuzeća koje odobri neka članica. Pritom su propisi za izuzeća pooštreni, odnosno ograničen je broj slučajeva u kojima se može tražiti izuzeće poput nabavke oružja za potrebe nacionalne odbrane ili zaštite ključne infrastrukture.
Osobe koji se bave streljaštvom moraće da pri kupovini oružja iz kategorije A dokažu da se zaista bave sportskim streljaštvom, odnosno da to potvrdi predstavnik streljačkog saveza.
Civili, takođe, više neće moži da nabavljaju i poseduju poluautomatko oružje sa šaržerom od 20 metaka i poluautomatsko oružje duge cevi sa više od 10 metaka.
Međutim, novi zakon ne ide toliko daleko koliko je to želela Evropska komisija koja je predložila "potpunu zabranu najopasnijeg poluautomatskog oružja, uključujući svo poluautomatsko oružje iz grupe AK47 ili Ar 15".
Evropska komisija nije izdejstvovala ni zabranu posedovanja automatskog oružja za privatne kolekcionare. Komisija je izrazila žaljenje jer nije prihvaćeno ograničenje o tome da šaržer sadrži do 10 metaka za svo poluautomatsko oružje.
Evropska komisija je pokrenula ovu reformu nekoliko dana posle terorističkih napada u Parizu u novembru 2015. kako bi se promenili u sadašnjim okolnostima prilično blagi propisi u domenu nabavke i posedovanja oružja.
Međutim, pregovorii članica i Evropskog parlamenta su bili teški posebno kada je reč o pravima lovaca, sportskih strelaca i industrije oružja, koji su strahovali da bi nova ograničenja mogla da naškode građanima koji nemaju loše namere.
"Bilo je mnogo lobiranja, nešto poput evropske verzije NRA (uticajnog lobija za oružje u SAD)", rekao je neimenovani zvaničnik Komisije.
Među članicama zemlje poput Češke su tražile da propisi ne budu previše strogi, dok su druge članice, uključujući Luksemburg i Francusku, želele strože zakone.
Slične podele postoje i u Evropskom parlamentu koji, kao i Savet EU, treba da se izjasni o izmenama propisa na plenarnoj sednici.
Izvor: AFP, Savet EU
Foto: Freeimages.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
