Rumunski predsednik Klaus Joanis imenovao je 30. decembra socijaldemokratu Sorina Grindeanua za mandatara vlade i time okončao neizvesnost oko formiranja vlade posle pobede levice na izborima 11. decembra. Rumunija se posle izbora suočavala sa političkom krizom pošto je Joanis odbijao da prihvati mogućnost da čelnici socijaldemokrata formiraju vladu zbog njihovih problema sa pravosuđem a nije prihvatio ni njihov prvi predlog za mandatara.

Grindeanu (43), bivši ministar komunikacija, ima rok od 10 dana da dobije podršku parlamenta za svoj program i sastav vlade.

Koalicija stranaka levice, koju čine socijaldemokrata i manji partner u koaliciji stranka Alde, ima solidnu većinu u oba doma parlamenta, odnosnoa 250 od 465 mesta.

Grindeanu nije mnogo poznat u javnosti, po profesiji je informatičar i radio je u lokalnoj upravi u Temišvaru.

Izvori bliski rumunskom predsedniku rekli su da je Grindeanu "bolje rešenje" od prethodne kandidatkinje za mandatara Sevil Šajdeh (52), čija kandidatura je, kako su rekli, odbačena iz "geostrateških razloga".

Rumunski mediji su kao razlog pominjali političko opredeljenje njenog supruga Sirijca koji je opisivan kao simpatizer sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Joanis očekuje da će kohabitacija sa Grindeanuom biti manje problematična nego u vreme kada je premijer bio socijaldemokrata Viktor Ponta.

Grindeanu je nedavno u intervju rekao da se kao vrlo mlad učlanio u PSD, još 1996 zbog levičarskih uverenja.

Mediji o njemu pišu kao političaru odanom stranci što se on ne trudi da opovrgne. Grindeanu je, pošto ga je Socijaldemokratka partija (PSD) predložila za mandatara, podsetio ko je lider stranke.

Lider socijaldemokrata Liviju Dragnea nije krio da želi da ostane glavni u giri. "Tražio sam čoveka u koga imam poverenja, čoveka koji neće iskoristiti položaj u vladi kao odskočnu dasku kako bi napravio uoprište moći", rekao je on.

Lider PSD ne može da bude premijer jer je zbog izborne prevare osuđen na dve godine zatvora uslovno, a u Rumuniji je zakonom zabranjeno osuđenim političarima da obavljaju dužnost ministra.

Joanis je pre izbora rekao da neće podržati za mandatara političara koji je imao problema sa pravosuđem, čak iako nije osuđivan, čime je isključio i Pontu, koji je optužen ta utaju poreza i pranje para.

Socijaldemokrate su predložile Grindeanua za mandatara pošto je Joanis 27. decembra odbacio predlog PSD da vladu formira Sevil Šajdeh (52), koja bi time postala prva žena i muslimanka na čelu rumunske vlade.

Predsednik nije rekao zašto neće da imenuje Šajdeh, koja je u javnosti kritikovana zbog nedostatka političkog iskustva. Šajdeh, pripadnica tatarske manjinske zajednice nije mnogo poznata široj rumunskoj javnosti, po profesiji je ekonomista i kratko je bila ministarka za regionalni razvoj 2015. godine, a uglavnom se bavila politikom na lokalnom nivou.

Joanis je zatražio od PSD da predloži nekog drugog za novog premijera, a ta stranka je izabrala put smirivanja situacije i predložila Grindeanua. "Rešili smo da ne uvodimo zemlju u političku krizu i da uputimo novi predlog", rekao je Dragnea 28. decembra posle sastanka rukovodstva stranke.

Dragnea je tada rekao da je ovo poslednji napor njegove stranke da se izbegne "politički rat". On je podsetio da ima većinu u parlamentu i da bi mogao da pokrene proceduru suspenzije šefa države po cenu ozbiljne političke krize u zemlji. "Ali ja nisam neodgovoran i neću upotrebiti tu moć da naškodim zemlji", rekao je on.

PSD je na izborima osvojila oko 46% glasova, a taj uspeh je ostvarila godinu dana pošto je Ponta morao da podnese ostavku na mesto premijera nakon masovnih protesta građana zbog tragedije u oktobru 2015. kada je u požaru u klubu "Kolektiv" u Bukureštu poginulo 64 osoba.

Posle te tragedije, više desetine hiljada mladih izašlo na ulice okrivljujućii političare koje su smatrali moralno odgovornim jer su vlasnici kluba zanemarivalii propise o bezbednosti zahvaljujući podmićivanju.

PSD koja je imala podršku starijeg i ruralnog stanovištva, vodila je populističku kampanju, u kojoj je obećavala veliko povećanje plata i penzija.

Program stranke previđa i regres za zaposlene u javnoj službi, besplatan železnički prevoz za studente i smanjenje socijalnih doprinosa i poreza. To će, prema stručnjacima, biti teško ostvariti a da se ostane u okvirima budžeta.

Rumunija je sa oko 19 miliona stanovnika jedna od nasiromašnijih zemalja EU i spada u red država koje su u najvećoj meri pogođene korupcijom.

Izvor: AFP

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rumunija: Očekuje se borba za mandatara posle izbora
  
• 

  Vesti

  : Rumuni se nadaju da posle izbora neće oslabiti borba protiv korupcije
  
• 

  Vesti

  : Rumunska pravosudna reforma - studija slučaja za buduće članice EU
  
• 

  Vesti

  : Rumunija: Ostavka zbog nesreće u diskoteci