Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Turska ide ka predsedničkom sistemu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.01.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Turskom parlamentu od 9. januara počinje procedura ustavne reforme kojom bi se položaj predsednika ojačao jer bi dobio ovlašćenja koja sada pripadaju premijeru, a sadašnjem predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu to bi omogućilo i da proba da ostane na vlasti do 2029. godine. Vlast tvrdi da bi Turska ovim sistemom postigla stabilnost i uspostavila uređenje nalik francuskom i američkom, dok protivnici optužuju Erdogana za autoritarizam.
Plan ustavne reforme usvojen je u parlamentarnom odboru uoči Nove godine, a prema navodima provladine novinske agencije Anadolija biće potrebno 13 do 15 dana za okončanje procedure u parlamentu, nakon čega sledi referendum.
U Turskoj je sada na snazi ustav donet nakon vojnog udara 1980. godine, a ovo bi bio prvi put da zemlja dobije predsednički sistem.
Zamisao jačanja nadležnosti Erdogana brine njegove protivnike, koji ga optužuju da skreće ka autoritarizmu, posebno nakon pokušaja vojnog udara 15. jula i čistki koje su usledile. Vladajuća većina međutim tvrdi da je ovakav sistem neophodan da bi se garantovala stabilnost na vrhu države, i navodi da će se Turska time uskladiti sa predsedničkim sistemima Francuske i SAD.
Ako se izmene ustava usvoje, predsednik nakon izbora više neće morati da prekine veze sa svojom političkom partijom, dobiće ovlašćenje da imenuje i opoziva ministre, imaće jednog ili više potpredsednika, i moći će da donosi ukaze.
Predvođeno je da se i broj poslanika u Parlamentu poveća sa 550 na 600, a za poslanike bi se mogle kandidovati odobe sa najmanje 18 godina, dok je sada prag 25 godina.
"Ovim bi se poništilo sve što je naša Republika postigla"
Za izglasavanje predloga potrebna je podrška najmanje 330 od 550 poslanika, kako bi o ovom pitanju mogao da bude raspisan referendum. Vladajući AKP i nacionalistička desnica MHP koja podržava predlog imaju zajedno 355 poslanika u parlamentu.
Nakon toga bi se morao održati referendum u roku od 60 dana, što znači da se izjašnjavanje građana može očekivati krajem marta ili početkom aprila.
"Podržaću predlog ustavne reforme, i to ću učiniti i na referendumu", najavio je početklom januara lider MHP Devlet Bahčeli (Bahceli).
Među žestokim protivnicima ove reforme su opoziciona kurdska partija HDP i socijaldemokratski CHP, koji optužuju Erdogana da koristi trenutno vanredno stanje kako bi uspostaio predsednički sistem.
Reformom bi se u "Palatu" vratila ovlašćenja koja su otomanskom sultanu oduzeta pre jedan vek, ocenio je Bilent Tezdžan (Bulent Tezcan), poslanik i potpredsednik CHP.
"Ovim bi se poništilo sve što je naša republika postigla", rekao je on, dodajući da bi se planom ustavne reforme otvorio put za "diktaturu jednog čoveka".
Četvrt veka na vlasti
Predlogom ustavne reforme predviđeno je da se u novembru 2019. godine istovremeno održe prarlamentarni i predsednički izbori, a predsednik bi se birao na pet godina, i mogao bi da ima dva mandata.
Ukoliko bi se mandati Erdoganu ponovo brojali od 2019, mogao bi na vlasti da ostane do 2029. godine. Time bi se njegov period na vlasti mogao produžiti na 26 godina, budući da je od 2003. na čelu vlade, a nakon tri mandata je 2014. izabran za predsednika.
Politička neizvesnost je, uz nedavne terorističke napade, jedan od glavnih uzroka pada turske lire koja je u ptrethodna tri meseca izgubila 18% vrednosti u poređenju sa dolarom.
Analitičari finansijske firme Renejsans kepital (Renaišance Capital) u jednoj belešci su ocenili da su se sve dosadašnje odluke Ankare prelamale kroz prizmu uspostavljanja predsedničkog sistema koji Erdogan toliko priželjkuje.
Po oceni ovih finansijskih stručnjaka, Erdoganova pobeda na ovom planu donela bi veću stabilnost, i mogla bi da pravi razliku, tako da 2017. bude ili "veoma moćna za tursku aktivu, ili veoma slaba.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
