Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemački sud odbio da zabrani neonacističku stranku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.01.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemački ustavni sud odbacio je 17. januara zahtev da se neonacistička Nacional-demokratska partija Nemačke (NPD) zabrani jer svojim delovanjem želi da sruši postojeći poredak u zemlji. Sud je ustanovio da ta partija, s obzirom na malu podršku građana, ne predstavlja pretnju temeljima Savezne Republike Nemačke, iako su joj ciljevi suprotni ustavu. U Nemačkoj su od 1945. godine zabranjene samo dve stranke.
Predsednik Saveznog ustavnog suda Andreas Foskule izjavio je 17. januara da, iako NPD ima neustavne ciljeve, "trenutno nema konkretnih indikacija da će njeno delovanje biti uspešno".
"Zahtev tužitelja je odbačen... jednoglasno je ocenjeno da ciljevi NPD jesu suprotni Ustavu, ali da nema konkrentih indikacija da bi se zaključilo da će njeno delovanje biti krunisano uspehom", rekao je Foskule.
U objašnjenju presude se ukazuje na beznačajnost partije i na ti da ima samo jednog poslanika u Evropskom parlamentu, kao i da su njeni rezultati na saveznim izborima proteklih godina bili "na niskom nivou".
NPD je na parlamentarnim izborima 2013. osvojila 1,3% glasova, daleko ispod cenzusa od 5%. U međuvremenu je nastavila da gubi podršku koja sada iznosi 1%.
Sudije su konstatovale da, iako postoji "srodnost sa nacionalsocijalizmom" i da je cilj NPD "autoritarna država zasnovana na etnički definisanoj narodnoj zajednici", nema dovoljno osnova za njenu zabranu jer taj pokret nema stvarnu težinu.
NPD se zalaže za "Nemačku Nemcima" i u svom programu pominje "opstanak i održanje nemačkog naroda na svom nasleđenom životnom prostoru centralne Evrope".
Sud je zaključio da NPD, koja ima manje og 6.000 članova, ne predstavlja pretnju temeljima Savezne Republike Nemačke.
Sudije su zaključile i da ponašanje aktivista te stranke, iako nasilno, "ne predstavlja ustavni problem već problem koji treba da rešavaju policija i pravosuđe".
Međunarodni komitet za Aušvic je povodom odluke suda saopštio da je to "tragčan dan za demokratiju".
Ta organizacija je ocenila da su sudije poslale "poražavajući signal Evropi u kojoj su desničarski populisti i esktremisti našli zajednički jezik i neprekidno pokušavaju da strah i nesigurnost ljudi pretvore u mržnju i agresiju".
Zahtev za zabranu NPD krajem 2013. podneo je gornji dom nemačkog parlamenta. U drugom pokušaju da se zabrani ta stranka, Bundesrat je zahtev obazložio time da delovanje NPD nije u skladu s Ustavom, pošto "svojim ciljevima i ponašenja svojih članova želi da destabiliziuje i sruši liberalno-demokratski poredak i planira da to učini na agresivan način i kroz borbu".
NPD su 1964. godine formirali bivši funkcioneri nacističke partije, a ideja o njenoj zabrani ponovo se javila 2011. kada je otkrivena kriminalna grupa "Nacional-socijalistička ilegala" (NSU). Šest njenih članova, bliskih NPD-u, optuženi su da su između 2000. i 2006. ubili 10 osoba, uglavnom turskog porekla.
Nemačka kancelarka Angela Merkel nije se pridružila zahtevu Bundesrata, iako je vlada ocenila da je NPD "antidemokratska, ksenofobična, antisemitska stranka koja deluje suprotno Ustavu".
Prethodni pokušaj da se zabrani ta stranka 2003. nije bio uspešan i zadao je udarac tada vladajućoj koaliciji Zelenih i socijaldemokrata.
Sud je prethodno 2003. odbacio prethodni zahtev za zabranu te stranke iz proceduralnih razloga.
U Nemačkoj su od 1945. zabranjene samo dve partije - naslednica nacističke partije SPR 1952. godine i četiri godine kasnije Nemačka komunistička partija (KPD).
Izvor: Beta/AP/AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
