Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Migranti doneli uspeh populistima u Evropi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Migrantska kriza koja mesecima potresa Evropu potpiruje retoriku populističkih stranaka širom kontinenta i doprinosi brojnosti njihovih simpatizera. Neki od primera su uspeh partije AfD u Nemačkoj tokom trenutnog kruga lokalnih izbora, kao i neonacističke partije Naša Slovačka koja je uspela 6. marta da uđe u slovački parlament. Izuzetak je Grčka čija Zlatna zora nije uspela da izvuče korist iz teške migrantske krize u toj zemlji.
U susedstvu Srbije primer je Mađarska, gde premijer Viktor Orban ne odstupa od tvrde linije. Glavni protivnik štedre politike prema migrantima koju oličava nemačka kancelarka Angela Markel, i predsednik populističkog Fideša (Fidesz), Orban je izgradio ogradu na granici sa Srbijom da bi zauzdao priliv migranata u svoju zemlju.
Ovakav pristup dao je vetar u leđa njegovoj stranci, koja prema istraživanjima javnog mnjenja ima 33% glasača, a koristila je i pokretu ekstremne desnice, radikalnom Jobiku (12%).
U poljskoj konzervativna partija Pravo i pravda, koja se na vlast vratila krajem 2015. godine, takođe računa na antimigrantsku retoriku. Lider ove partije Jaroslav Kačinjski upozorio je na epidemiološku opasnost i moguće "parazite" koje bi po njegovom mišljenju izbeglice mogle da unesu u tu zemlju.
U Nemačkoj, koja je u 2015. primila 1,1 milion izbeglica, već mesecima se beleži jačanje partije Alternativa za Nemačku (AfD) koja je osnovana 2013. godine. Ovo je po istraživanjima javnog mnjenja treća po snazi politička formacija u zemlji. Migrantska kriza joj pogoduje, pa je na lokalnim izborima početkom marta ostvarila snažan rast.
Analitičari smatraju da će AfD ostvariti novi uspeh na regionalnim izborima u tri regiona 13. marta, a smatraju da bi na parlamentarnim izborima 2017. lako mogla da uđe u parlament.
Sa druge strane, pokret Evropske patriote protiv islamizacije Zapada (Pegida), koji je nakon napada na francuski satirični list Šarli ebdo (Charlie Hebdo) u januaru 2015. godine okupio 25.000 ljudi na protestu, polako gubi na dinamici. Pegida je osnovana krajem 2014. godine u Drezdenu, nekadašnjoj komunističkoj istočnoj Nemačkoj.
U Slovačkoj čiji premijer koristi migrante kao strašilo, neonacistička Naša Slovačka (LSNS) je 6. marta uspela da uđe u Parlament i dobije 14 od 150 mesta. LSNS je osnovan 2012. i neguje negativan stav prema Romima, NATO i EU.
U Francuskoj nacionalistički Nacionalni front (FN) koristi izborni uspeh iz 2012. godine, i nada se ulasku svoje čelnice Marine Le Pen (Marine) u drugi krug predsedničkih izbora 2017, što predviđaju istraživanja javnog mnjenja. Marina Le Pen poredi priliv migranata sa "invazijom". Nacionalni front je 1972. osnovao otac Marine Le Pen, Žan Mari Le Pen.
U Holandiji od rasprava o migrantskoj krizi korist ima Partija za slobodu (PVV) Gerta Vildersa. Ovaj pokret koji je osnovan 2006. godine ima 16 poslanika u parlamentu, a prema istraživanjima javnog mnjenja da se parlamentarni izbori danas održavaju dobio bi 36 mesta. Izbori u Holandiji predviđeni su 2017, a donji dom parlamenta za koji su izbori direktni ima 150 poslanika.
U Austriji je Slobodarska partija (FPO) treća po snazi u Parlamentu. Međutim, prema istraživanjima javnog mnjenja ima podršku 34% birača, daleko ispred socijaldemokrata i konzervativaca, koji su na vlasti.
U Danskoj je Narodna danska partija (DF) nezaobilazni partner za vlade liberalne orijentacije. Ova stranka osnovana 1955. godine dobila je na izborima 2015. godine 21% glasova. U DF ističu da su oni predložili meru konfiskovanja dobara i vrednosti od migranata kako bi se finansirao njihov prihvat. Ova mera je stupila na snagu u februaru.
Pokret ekstremne desnice Demokrate Švedske (SD), osnovan 1998. godine, bio je marginalan do 2014. kada je ušao u vladu. Sada planira da postane vodeća politička snaga u švedskoj, koja je druga po broju izbeglica koje je primila, iza Nemačke.
Grčka je u ovom pogledu izuzetak, jer neonacistička Zlatna zora, koja ima 18 poslanika, gotovo da nema koristi od migrantske krize koja je najviše Grčku i pogodila. Po istraživanju javnog mnjenja ima podršku između 5,1% i 6%.
Izvor: AFP
Foto:
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
