Odluka rumunske vlade da povuče spornu uredbu o ublažavanju kazni protiv korupcije nije umirila Rumune i uverila ih u spremnost vlade da se bori protiv korupcije. Oko pola miliona građana je 5. februara uveče izašlo na ulice rumunskih gradova zahtevajući ostakvu vlade. Reč je o najvećim demonstracijama u toj zemlji od pada komunizma. Rumunski premijer Sorin Grindeanu, međutim, ne namerava da podnese ostavku.

Procenjuje se da se 5. februara uveče oko pola miliona Rumuna okupilo u oko 50 gradova, od čega se oko 250.000 okupilo ispred sedišta vlade u Bukureštu uzvikujući parole "ostavka" i "lopovi".

Vlada koju se socijaldemokrate formirale pre oko meseca dana, prethodno je prihvatila glavni zahtev građana koji već šest dana protestuju, i povukla spornu uredbu koja je pojedinim političarima mogla da omogući da izbegnu krivično gonjenje zbog korupcije.

Premijer Grindeanu je isključio mogućnost ostavke, izjavivši u jednom televizijskom intervjuu da ima "odgovornost prema ljudima koji su glasali" za njegovu partiju na izborima 11. decembra.

Kritikovan što je usvojio izmenu krivičnog zakona zaobilazeći parlament, on je obećao da će hitno otvoriti javnu raspravu sa svim političkim partijama i civilnim društvom.

Demonstranti su međutim ostali sumnjičavi."Rekli su da slušaju ali hoće da se vrate s novim tekstom u parlament. Mi ćemo paziti da se to ne desi", rekao je jedan od učesnika protesta, 35-godišnji Danijel.

Među demonstrantima je najviše mladih stanovnika gradova koji na proteste dolazei sa članovima porodice.

"Korupcije i dalje ima mnogo u vladi, Senatu, svuda. Ne možemo više... želimo kompetentne lidere koji vladaju za narod, a ne za sebe i svoj račun u banci", rekao je on.

Lider Socijaldemokratske partije (PSD) Liviju Dragnea je zaoštrio ton 5. februara uveče. Ako se demonstracije nastave posle poništavanja uredbe, onda će biti jasno da je reč o planu da se obori vlada, rekao je on.

Vlada  je 31. januara, mimo parlamenta, uredbom ukinula kazne za više dela dok se zloupotreba položaja, jedno od najčešćih osnova za optužnicu, ubuduće neće kažnjavati ako time nije naneta šteta budžetu manja od 44.000 evra.

Rumunski ministar pravde Florin Jordake je obrazložio propis, koji nije razmatrao parlament, potrebom da se zakon uskladi sa odlukama Ustavnog suda.

Meur su kritikovali i Evropska komisija i američki Stejt department.

Među onima koji su mogli da imaju koristi od toga pominjan je i Dragnea protiv koga je počelo suđenje zbog fiktivnog zapošljavanja. Tužioci su nanetu štetu u ovom slučaju procenili na 24.000 evra.

Dragnea, međutim, tvrdi da neće imati koristi od uredbe i da se vodi kampanja dezinformisanja.

Lider PSD nije mogao da bude imenovan za premijera pošto je 2016. godine uslovno kažnjen s dve godine zatvora zbog nameštanja izbora.

Rumunska vlada je pored ove uredbe planirala i da bez učešća parlamenta donese zakona o amnestiji za zatvorenike koji služe kazne manje od pet godina. Vlada je ipak odustala od toga i o tom zakonu će se izjasniti parlament. Na osnovu toga zakona moglo bi da bude amnestirano oko 2.500 zatvorenika.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK zabrinuta zbog ublažavanja mera protiv korupcije u Rumuniji
  
• 

  Vesti

  : Rumunija pohvaljena za reformu pravosuđa ali ostaje pod nadzorom
  
• 

  Vesti

  : Rumunski predsednik intervenisao zbog spornih zakona
  
• 

  Vesti

  : Rumunija: Decenija u EU, i dalje pod nadzorom Brisela