Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumunija pohvaljena za reformu pravosuđa ali ostaje pod nadzorom
|
|
|
|
Objavljeno : 26.01.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija pohvalila je desetogodišnje napore Rumunije usmerene na nepovratnu reformu pravosuđa ali i ukazala na nekoliko nedostataka koje Bukurešt tek treba da ukloni. Pravosudni sistem Rumunije u svetlu opasnosti od korupcije i organizovanog kriminala Komisija nadzire već deceniju preko Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM). Od Brisela je Rumunija posle novog izveštaja o stanju dobila 12 preporuka čije bi ispunjavanje značilo izlazak te zemlje iz Mehanizma.
Pravosudni sistemi Rumunije i Bugarske 2007. godine, kada su postale članice Evropske unije, nisu bili u skladu sa standardima EU i bili su toliko izloženi korupciji da građani dve balkanske zemlje nisu mogli u punoj meri da uživaju svoja EU prava.
Evropska komisija dobila je zadatak da im pomogne da isprave nedostatke i uspostavljen je Mehanizam za saradnju i verifikaciju (CVM) i utvrđen niz merila na onovu kojih će se pratiti napredak.
CVM je sada u desetoj godini i, iako Rumunija tokom tih deset godina članstva u EU stalno napreduje, jedan broj pitanja i dalje je sporan, piše Euraktiv Rumunija.
U novom izveštaju u sklopu CVM objavljenom 25. januara Komisija nije mogla da zaključi "da su merila u ovoj fazi potpuno i zadovoljavajuće ispunjena". Ipak, u izveštaju se zaključuje da se pozitivan trend uočen 2014. i 2015. nastavlja i da je, uprkos izvesnom usporavanju uočenom poslednjih godina, Rumunija ostvarila značajan napredak ka dostizanju standarda.
Kako navodi EK, praćenje Rumunije kroz Mehanizam neće biti ukinuto u ovoj fazi ali će do toga doći ako Bukurešt bude sledio preporuke iz novog izveštaja. Komisija nije dala neki konkretan rok za uklanjanje CVM ali je navela da će brzina zavisiti od toga koliko brzo Rumunija može nepovratno da ispuni preporuke.
Komisija je dala 12 preporuka koje Rumunija treba da sledi kako bi izašla iz Mehanizma za saradnju i verifikaciju.
U oblasti prvog merila o pravosudnom sistemu u izveštaju o napretku Rumunije u okviru Mehanizma navodi se da, iako se tužioci sve više imenuju na osnovu svog rada, nije učinjeno dovoljno da se može zaključiti da nema preteranog političkog uticaja u procesu.
Komisija je preporučila Bukureštu da blisko sarađuje sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope kako bi imala snažan i nezavisan sistem imenovanja tužilaca.
Rumunija je takođe pohvaljena zbog broja uticajnih političara kojima je presuđeno, što se tumači kao znak da ni visoki funkcioneri nisu imuni pred zakonom.
Istovremeno je Rumunija kritikovana zbog jednog broja slučajeva u kojima se sudije podrivaju ili zastrašuju, posebno od strane parlamenta i vlade, čime se slabi poverenje javnosti u celokupan sistem.
Preporuke EK uključuju uspostavljanje kodeksa ponašanja u cilju unapređenja uzajamnog poštovanja između institucija.
Kada je reč o pravosudnoj reformi, Rumuniji se u izveštaju EK preporučuje da završi izmene krivičnog zakona a da ministarstvo pravde sačini mapu puta za implementaciju reformi. Takođe se rumunskoj vladi i parlamentu savetuje da osiguraju da proces bude potpuno transparentan.
Poštovanje i sprovođenje sudskih odluka već dugo je problem u Rumuniji i u izveštaju se preporučuje vladi da napravi akcioni plan. Tim planom treba predvideti, pored ostalih mera, prikupljanje preciznih statistika koje će biti od pomoći kod daljeg praćenja sistema.
EK je pohvalila usvajanje Akcionog plana 2016. godine ali napominje da će morati da bude primenjen u potpunosti kako bi se garantovao delotvorni pravni postupak za sve.
U okviru trećeg merila, uglavnom fokusiranog na integritet, pohvaljeni su rad i rezultati novoosnovane Nacionalne agencije za integritet (ANI). Međutim, kako se navodi, slučajevi koji su dospeli na sud od strane ANI predugo traju i nema doslednosti kod sankcionisanja.
Za četvrto i poslednje merilo o korupciji Rumunija je takođe pohvaljena za borbu njenih institucija protiv te pošasti na visokom i srednjem nivou. Iako se Antikorupcijski direktorat (DNA) pokazao kao kompetentan za izveštavanje i analize, činjenica da slični slučajevi korupcije imaju tendenciju da se ponavljaju pokazuje da još postoje nenaučene lekcije.
Komsija je reagujući na predloženu izmenu rumunskog zakona o borbi protiv korupcije, koju je pre nedelju dana blokirao predsednik Klaus Joanis, upozorila da bi svaki pokušaj da se umanje težina i shvatanje korupcije kao kriminala za posledicu imao ponovnu procenu napretka reformi u Rumuniji.
Preporuke Komisije uključuju uvođenje ograničenenog imuniteta za ministre samo za vreme dok su na funkciji i obezbeđenje da se ceo koncept imuniteta ne iskorišćava za izbegavanje sudskog gonjenja zbog korupcije.
Kada je reč o borbi protiv korupcije šire gledano, Komisija je ocenila da je prevencija "slaba" i kritikovala je Bukurešt što tu borbu nije postavio kao obavezu javne uprave.
Kako se navodi, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije (NAS), usvojena u avgustu 2016, ima potencijal da bude efikasna politika ako se bude dosledno sprovodila.
Nakon što je izveštaj EK objavljen, iz kancelarije predsednika Joanisa saopšteno je da pozdravljaju napredak koji je Rumunija ostvarila.
Joanis kaže da izveštaj "potvrđuje činjenicu da je vlada izabrana 2015. u velikoj meri doprinela ispunjavanju merila iz Mehanizma" i poziva vladu da nastavi da "podržava napore za jačanje reformi pravosuđa i borbe protiv korupcije".
Evropska komisija najavila je novi izveštaj u okviru Mehanizma za kraj godine.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
