Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EK zabrinuta zbog ublažavanja mera protiv korupcije u Rumuniji
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.02.2017. |
|
|
|
|
|
|
Odluka rumunske vlade da ublaži krivični zakon za neka dela korupcije izazvala je nezadovoljstvo u Rumuniji i evropskim institucijama. Više hiljada Rumuna je izašlo na ulice 31. januara kako bi izrazili neslaganje sa odlukom vlade da uredbom, bez parlamenta, ublaži krivični zakon za neka dela korupcije. Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog tog koraka, koji bi pojedinim političarima mogao da omogući da izbegnu krivično gonjenje, i upozorila rumunske vlasti da borba protiv korupcije ne sme nazadovati.
Građani su počeli da se spontano okupljaju 31. januara odmah pošto je objavljeno da je vlada usvojila spornu uredbu. Prema procenama rumunskih medija, oko 10.000 demonstranata se okupilo u Bukureštu ispred sedišta vlade, uzvikujući "ostavka" i "lopovi" .
Demonstracije koje su održane i u drugim gradovima, uključujuči Kluž, Sibiu, Temišvar i Jaši, protekle su bez incidenata.
Rumunski ministar pravde Florin Jordake je obrazložio propis, koji neće razmatrati parlament već će praktično automatski stupiti na snagu, potrebom da se zakon uskladi sa odlukama Ustavnog suda.
Uredbom se ukidaju kazne za više dela dok se zloupotreba položaja, jedno od najčešćih osnova za optužnicu, ubuduće neće kažnjavati ako time nije naneta šteta budžetu manja od 44.000 evra.
Među onima koji bi mogli imati koristi od toga jeste predsednik vladajuće Socijaldemokratske partije, Liviu Dragnea, protiv koga treba da počne suđenje zbog fiktivnog zapošljavanja. Tužioci su nanetu štetu u ovom slučaju procenili na 24.000 evra.
Vlada premijera Sorina Grindeanua je predstavila uredbu pre 10 dana. Od tada su građani više puta demonstrirali a svoje protivljenje je izrazio i predsednik Kalus Joanis.
"Ovo je žalostan dan za pravu državu kojoj su težak udarac zadali protivnici pravde i borbe protiv korupcije", saopštio je Joanis 31. januara.
Jedna od učesnica demonstracija u Bukureštu, studentkinja Marina je rekla da vlada donosi odluke u tajnosti jer se plaši, dok je Kristijan Klot, koji radi u sektoru informacionih tehnologija, istakao da vlada nema legitimitet da to uradi i da se zemlja vraća u period od pre 15 godina.
Rumunska vlada je pored ove uredbe planirala i da bez učešća parlamenta donese zakona o amnestiji za zatvorenike koji služe kazne manje od pet godina. Vlada je ipak odustala od toga i o tom zakonu će se izjasniti parlament. Na osnovu toga zakona moglo bi da bude amnestirano oko 2.500 zatvorenika.
Udruženja sudija i tužilaca, državno tužilaštvo i Visoki savet sudstva osudili su predložene propise i plan vlade da ih donese putem uredbe. Tim kritikama se pridružilo i Odeljenje za borbu protiv prevara, vladino telo koje sarađuje se evropskom Kancelarijom za borbu protiv prevara OLAF.
Opozicija desnog centra je najavila da će tražiti izglasavanje nepoverenja vladi.
Evropska komisija je saopštila 1. februara da je vrlo zabrinuta zbog donošenja sporne uredbe i upozorila Rumuniju da ne sme vraćati borbu protiv korupcije unazad.
"Borba protiv korupcije mora napredovati a ne vraćati unazad. Pratimo najnovija dešavanja u Rumuniji sa velikom zabrinutošću", naveli su u zajedničkom saopštenju predsednik i poptredsednik EK, Žan-Klod Junker i Frans Timermans.
Oni su istakli da napredak u borbi protiv korupcije treba da bude nepovratan proces i da je kao takav ključan za odluku Komisije o tome da li da postepeno ukine mehanizam nadzora nad Rumunijom u domenu vladavine prava (CVM).
Komisija je u izveštaju, objavljenom prošle nedlje, pohvalila napredak koji je pravosuđe ostvarilo u borbi protiv korupcije na visokom nivou i stavila do znanja da će nazadovanje na tom planu ili koraci koji slabe ili smanjuju obim korupcije kao prestupa, imati uticaj na buduće evaluacije.
Junker i Timermans su naveli da će Evropska komisija pažljivo razmotriti spornu uredbu o krivičnom zakonu, kao i predlog zakona o amnestiji.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|