Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Male šanse za Negzit posle izbora u Holandiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.02.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sa približavanjem parlamentarnih izbora u Holandiji, jednoj od zemalja osnivača Evropske unije, popularni lider desničarske Partije slobode Gert Vilders sa svojim izolacionističkim manifestom vodi u istraživanjima javnog mnjenja. Vilders u manifestu poziva da Holandija, mala zemlja koja se obogatila zahvaljući tome što je vekovima trgovala svuda po svetu, "ponovo bude nezavisna, dakle izvan EU". On se takođe zalaže za zatvaranje granica za migrante iz islamskih zemalja, ali i zatvaranje džamija i zabranu Kurana.
Vilders kaže da bi, nakon što su Britanci glasali za izlazak iz EU, to mogla da uradi i Holandija pa bi Bregzit pratio Negzit (Netherlands-exit, Nexit).
"Vidim Evropsku uniju kao staro Rimsko carstvo koje prestaje da postoji. To će se desiti", kazao je u intervjuu za agenciju AP Vilders.
Vildersova Partija slobode je ozbiljan kandidat za pobedu na izborima i većina anketa mesec dana pred izbore ukazuje da vodi.
Ipak, malo je analitičara koji misle da bi do Negzita moglo doći. Oni uglavnom očekuju da Vilders, uprkos popularnosti, pokuša da nađe koalicione partnere među najjačim partijama koje se pak klone njegove anti-islamske i anti-EU retorike.
Međutim, i prošle godine su retki predviđali da će Britanija glasati da bude prva zemlja koja će izaći iz EU, tako da su opravdane bojazni oko mogućih efekata Negzita, odnosno dalje dezintegracije evropskog jedinstva zbog populizma i nacionalizma širom kontinenta.
Izlazak iz EU verovatno bi bio ogroman problem za Roterdam, kosmopolitski grad poznat po jednoj od najuposlenijih luka u svetu.
Korporativni strateg Luke Roterdam Mihil Nejdam (Michiel Nijdam) smatra da je izlazak Holandije iz EU neverovatan, mada ne i nemoguć.
"Jasno je da bi nas to mnogo pogodilo zato što toliko zavisimo od trgovine sa drugim zemljama. Ali ne možete da znate šta će se dogoditi ako mnogo ljudi misli da je to dobra ideja i glasaju za partiju koja je pro-Negzit", rekao je Nejdam.
Luka Roterdam u 2016. je ubeležila profit od 222 miliona evra a kroz nju je prošao 461 milion tona tereta. Te godine luku je koristilo 28.000 brodova iz pomorskog saobrćaja i 100.000 barži iz unutrašnje plovidbe.
"Efekti bi bili suprotni od onih koje imamo od otvaranja Evrope", kazao je Nejdam i dodao: "To znači da bi bilo mnogo teže organizovati logistiku u Holandiji i to bi uticalo na lance snabdevanja koji bi izmenili rute i prešli iz roterdamske na druge luke".
"Holandija bi bila manje privlačna, to je sigurno. Odluka da se napusti EU nije dobra za logistiku", istakao je taj analitičar.
Vilders se sa tim ne slaže i ukazuje na izveštaj koji je poručila njegova partija i koji pokazuje da bi holandska ekonomija imala koristi od izlaska iz EU. Kako se tvrdi u izeštaju, Holandija bi ostala zemlja jak trgovac a uštedela bi milijarde evra kojima finansira blok.
"Pozicija Roterdama ostala bi zapravo ista posle izlaska iz EU. Neće se svi iz Roterdama ođednom preseliti u Švedsku", smatra Vilders.
Holandska banka Rabobank objavila je ovog meseca četiri scenarija budućnosti Evrope. Po jednom od njih se blok dezintegriše usred "neprijatnog razvoda" od Britanije i rastuća skepsa oko Evrope u preostalim članicama ne deluje dobro na Holandiju i Roterdam. Rabobank čak sugeriše da bi veliko proširenje Luke Roterdam moglo u tom slučaju da se pretvori u "rezervat prirode".
Ekonomista te holandske banke Elvin de Grot (Elwin de Groot) kaže da roterdamska luka pokazuje koliko duboko je Holandija "ukorenjena" u EU i njeno jedinstveno tržište.
"Mi smo pauk u logističkoj mreži Evrope. Zato bi kidanje te mreže, npr. Negzitom, imalo značajne posledice po našu ekonomiju", slikovito je obrazložio de Grot.
Ekonomija Holandije, koja ima oko 17 miliona stanovnika, snažno raste i u 2016. je, prema najnovijim podacima, ubeležila rast od 2,1%.
De Grot smatra da bi Negzit mogao da ukoči rast i, ako bi Holandija odlučila da napusti EU, "iznenada bi se suočili sa svim vrstama trgovinskih restrikcija. To bi veoma negativno delovalo na holandsku ekonomiju".
Vilders krenuo u kampanju
Populista Vilder počeo je kampanju 19. februara u gradiću Spejkenise u blizini Roterdama uz jake mere bezbednosti i veliku pažnju novinara.
"Ovo su sigurno istorijski izbori. Holanđani će 15. marta odlučivati da li žele da daju svoju zemlju sve više i više ili da je vrate. Da Holandija ponovo bude naša", poručio je na skupu Vilders, čija partija ima 12 poslanika u donjem domu parlamenta koji broji 150 mesta.
Analitičari se pitaju da li će Vilders, ako se potvrde rezultati predizbornih anketa, moći da formira koalicionu vladu jer "mejnstrim" partije kažu da neće sarađivati sa njim.
Iako holandska ekonomija sada snažno raste nakon mera stroge štedenje u poslednje četiri godine, Vilders kaže da njegove pristalice to ne vide u svojim novčanicima.
On je rekao da ljudi "plaćaju više za stanarine, više plaćaju za zdravstveni sistem. Penzije su im smanjene i oni ne osećaju ništa od te bolje ekonomije".
Istovremeno su Vildersovi protivnici nosili transparente "Izbeglice dobrodošli" i "Ne dozvolite da vas uplaše". "Mnogo ljudi se oseća nesigurno i plaše se i Vilders to koristi da uzme njihove glasove", rekla je Ema Smets (Emma Smeets) koja je bila u grupi Vildersovih protivnika.
Vilders je u intervjuu za AP pre nekoliko dana rekao da su njegovi planovi, uključujući zatvaranje granica za tražioce azila i migrante iz islamskih zemalja, zatvaranje džamija i zabranu Kurana, kao i napuštanje EU, legalni.
Takođe je nagovesto da je spreman da, ako bude neophodno, traži izmene ustava.
"Ustav nije nešto isklesano u kamenu što ne može nikad da se promeni. On opstaje dok opstaje društvo a nama sada preti opasnost od masovne imigracije i islamizacije i ono što ja vidim kao toksičnu kombinaciju masovne imigracije iz islamskih zemalja i istovremeno totalnog odsustva zahteva da se ti ljudi asimiluju i integrišu".
Prema podacima statističke službe, nakon više decenija imigracije, oko 5% odrasle holandske populacije su muslimani.
Inače, Vilders će biti prvi evropski populista sa krajnje desnice koji ove "kritične" godine izlazi na izbore. Posle njega u aprilu-maju na predsedničke izbore ide liderka francuskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen a u septembru će četiri godine stara Alternativa za Nemačku Froke Petri (Frauke Petry) "na krilima" rastućeg protivljenja politici prema izbeglicama kancelarke Angele Merkel pokušati da uđe u nemački parlament.
Izvor: AP
Foto: AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
