Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Holandsko ne sporazumu EU-Ukrajina
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Većina Holanđana na referendumu je glasala protiv sporazuma Evropske unije o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Mada je referendum neobavezujuć, njegov rezultat nije prijatan za vladu zemlje koja upravo predsedava EU dok za holandske populiste i evroskeptike znači novu pobedu i podstrek. Protivnici sporazuma ukazivali su pred referendum, pored ostalog, na raširenu korupciju u Ukrajini i nestabilnost na istoku te zemlje. Zagovornici su isticali da će sporazum pomoći Kijevu da unapredi trgovinu, borbu protiv korupcije i vladavinu prava.
Protiv sporazuma EU-Ukrajina na referendumu održanom 6. aprila bilo je 61,1% izašlih glasača, prenela je holandska novinska agencija ANP nakon prebrojanih 99,8% glasova. Samo 38% glasalo je za dve godine star sporazum sa Kijevom.
Rezultati pokazuju i da su se ranije sumnje oko izlaznosti pokazale kao neosnovane - izašlo je 32,2% glasača, čime je premašeno zahtevanih 30% da bi referendum bio validan. To znači i da će koaliciona vlada premijera Marka Rutea morati da shvati referendum ozbiljno. Vlada će naime, pošto je referendum validan, morati još jednom da razmatra tekst sporazuma EU-Ukrajina.
"Čini se da su Holanđani rekli ne evropskoj eliti i ne sporazumu sa Ukrajinom. Početak kraja EU", prokomentarisao je rezultat referenduma lider holandske krajnje desnice Gert Vilder (Geert Wilders).
Glasačima je bilo postavljeno pitanje da li podržavaju sporazum EU o pridruživanju sa Ukrajinom. Reč je zapravo o trgovinskom sporazumu sa tomratom razorenom zemljom, inače bivšim sovjetskim satelitom.
Organizatori priznaju da je neobavezujući referendum o sporazumu EU sa Ukrajinom bio od značaja za širu antievropsku agendu, s obzirom da je održan upravo u vreme kada je Holandija predsedavajuća EU.
Na ishod referenduma čekali su i Evropa i Moskva i, kako piše EurActiv.com, holandsko izjašnjavanje važno je i u svetlu predstojećeg referenduma u Britaniji u junu o daljem članstvu ili izlasku te zemlje iz EU.
Holandija je sada jedina članica EU koja nije ratifikovala sporazum o pridruživanju EU-Ukrajina koji je privremeno stupio na snagu 1. januara.
Podsticaj za desnicu
Premijer Rute priznao je da su protivnici sporazuma sa Ukrajinom "ubedljivo pobedili" dodajući da "ako je izlaznost iznad 30%, onda sporazum ne može biti ratifikovan takav kakav je".
Pre referenduma Rute je pozvao Holanđane da glasaju za sporazum sa Kijevom rekavši: "Moramo da pomognemo Ukrajini da izgradi pravnu državu i demokratiju". "Evropi je potrebna veća stabilnost na njenim ivicama", dodao je Rute.
Za sada je nejasno šta će se dalje dešavati jer je Rute za pristup "korak po korak" uz pune konsultacije sa vladom i Briselom.
Zvanični rezultati referenduma biće objavljeni 12. aprila.
Neobavezujući karakter referenduma može da znači da će koaliciona vlada, koja je već na meti kritika zbog izbegličke krize, tražiti neke ustupke oko sporazuma EU-Ukrajina kako bi zadovoljila svoje glasače.
Ukrajina očekuje da Evropska komisija predloži da se Ukrajincima da bezvizni režim putovanja u okviru Šengena. Međutim, takva odluka zahteva nepodeljenu podršku članica EU.
Rezultat referenduma, kako se navodi, mogao bi da bude veliki podstrek Vildersovoj Partiji slobode (PVV) koja je, prema istraživanjima, već dobila na snazi jer je protiv izbeglica.
Porošenko u Panamskim dokumentima
Lideri šest najvećih holandskih partija složili su se da zemlja neće moći "samo tako" da ratifikuje sporazum sa Ukrajinom.
Protivnici bližih veza sa Kijevom kao razloge za protivljenje, pored ostalog, ukazuju na korupciju u Ukrajini i nastavak separatističkih nemira na istoku Ukrajine.
Objavljivanje "Panamskih dokumenata" takođe im ide u prilog pošto se pokazalo da je konditorska kompanija ukrajinskog predsednika Petra Porošenka Rošen osnovala "ofšor" firmu kako bi izbegla poreze u avgustu 2014, u vreme kada su borbe Ukrajine i proruskih separatista bile na vrhuncu.
Ukrajina se aktivno zalagala da Holanđani glasaju za sporazum ali se pokazalo da su poruke iz Kijeva ostale bez odjeka.
Protivnici kažu da je krajnji cilj sporazuma EU-Ukrajina da se Kijev uvede u EU i ističu da EU ne treba da sarađuje sa ukrajinskim liderima zbog raširene korupcije u zemlji.
Oni koji podržavaju sporazum kažu da se ne radi o članstvu Ukrajine u EU već će sporazum doprineti unapređenju trgovine i pomoći u borbi protiv korupcije i kod jačanja ljudskih prava. Takođe ističu da su za EU takvi sporazumi važni zbog veće stabilnosti na granicama bloka.
Ukrajinski amabasador u Holandiji Oleksander Horin nazvao je sporazum EU-Ukrajina "planom reformi koje Ukrajina treba da sprovede da bi postala stvarno civilizovana liberalna demokratija sa socijalno orijentisanom tržišnom ekonomijom", prenela je agencija AP.
"Glasao sam protiv jer ne mislim da je sporazum dobra stvar za Holandiju", rekao je Holanđanin Nik Tam (65) dodajući da je u EU već "previše" zemalja.
Holandsko ne pozdravili su i iz kampa Napustite EU (Leave EU), vodeće britanske kampanje za izlazak Velike Britanije iz EU.
"Niko ne može da optuži Holanđane da nisu dobri Evropljani ali oni ne žele da otvore svoje granice za više migranata i rešavaju ukrajinske probleme", poručili su iz kampanje Napustite EU dodajući da je referendum u Holandiji bio i signal Britancima.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
