Na predstojećim parlamentarnim izborima u Holandiji učestvovaće, po svemu sudeći, rekordan broj partija, uključujući partiju ljudi koji ne glasaju. Iako će se odlučujuća borba voditi između tradicionalnih snaga, izbore koji će se održati za mesec i po dana obeležiće i male partije koje "igraju na kartu" građanskog nezadovoljstva. One međutim pre ulaska u izbornu trku treba da ispune za neke nemoguće uslove izborne komisije.

Holanđanin Peter Plasman pojavio se u nacionalnoj izbornoj komisiji da registruje učešće na izborima verovatno najneobičnije stranke - stranke onih koji neće da glasaju.

Međutim, Plasman teško da je izuzetak jer je do 30. januara, do kada su svi morali da predaju prijave, rekordna 81. partija izrazila interesovanje da učestvuje na parlamentarnim izborima 15. marta, javila je agencija AP.

Izborna komisija saopštila je međutim 31. januara da je 31 partija registrovala liste kandidata za izbore, što je daleko manje od broja onih koje su izrazile želju da učestvuju. Naime, 50 partija nije dostavilo komisiji neophodne papire.

Komisija je saopštila da i neke partije koje su dostavile dokumentaciju treba da je dopune do 3. februara da bi mogle da izađu na izbore.

Na spisku potencijalnih "igrača" bila je i Partija šarena krava koja se predstavlja kao "protivotrov" za žestoku anti-islamsku retoriku Partije slobode. Na sajtu te partije je i recept za tradicionalni holandski pire krompir sa turskim kobasicama i marokanskim začinima.

Ipak, ta partija se nije prijavila za izbore u utvrđenom roku jer nije uspela da prikupi potrebna sredstva, napisao je u mejlu njen osnivač Dan van Renen (Daan van Reenen).

Tu su međutim i druge male partije koje žele da uzmu delić kolača tradicionalnim moćnicima - liberalima, demohrišćanima, anti-imigrantima ili socijalistima.

Očekuje se da se bitka vodi između vladajuće Partije slobode i demokratije, stranke na čijem je čelu  dva puta premijer Mark Rute (Rutte), i Partije slobode predvođene Gertom Vildersom (Geert Wilders). Ipak, male partije će, ako ispune kriterijume izborne komisije, "obojiti" kampanju.

Plasman, poznati advokat krivičar, kaže da želi da se glas oni koji ne glasaju čuje u parlamentu.

Na izborima 2012. nije glasala četvrtina holandskog biračkog tela i Plasman kaže da bi oni osvojili 37 od 150 mesta u parlamentu i bili najjača partija da su ubacili svoje glasove u kutije kao jedinstveni blok.

Sada taj advokat želi da oni koji ne glasaju, glasaju za njega. Kako bi poštovala njihovu želju, Plasmanova partija je obećala: "Mi nikada nećemo glasati u parlamentu".

Plasmanovi "Neglasači" (Niet Stemmers) "igraju" na rastuće nezadovoljstvo, čak i zgražavanje politikama uobičajenim u zemlji u kojoj izborni sistem gotovo automatski vodi do koalicionih vlada više partija i potrebe za kompromisima u odlučivanju na dnevnom nivou.

"Ljudi žele promene. Potreban nam je veći uticaj na politička pitanja", rekao je Tjeri Bode (Thierry Baudet) iz proreferendumske partije Forum za demokratiju. "Naš glas se ne čuje, zato želimo više referenduma, više direktne demokratije", dodao je Bode.

Prema pravilima koje je objavila izborna komisija, partije moraju da dostave liste kandidata za poslanike. Stranka koja prvi put učestvuje na izborima ili na prethodnim nije osvojila nijedno poslaničko mesto mora da plati depozit od 11.250 evra i dostavi dokaz da ima podršku iz svake od 20 izbornih jedinica u Holandiji.

To je međutim lakše reći nego učiniti, s obzirom da je jedna jedinica karipsko ostrvo Bonaire koje je udaljeno 8.000 kilometara.

Lista partija koje su se kvalifikovale da uđu u izbornu trku biće objavljena 3. februara.

Izvor: AP

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Tri trenda koja će i 2017. mučiti zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Holanđani traže referendum i o TTIP
  
• 

  Vesti

  : Holandsko ne sporazumu EU-Ukrajina
  
• 

  Vesti

  : Holandski socijalisti pobeđuju uz izbornu anti-EU kampanju