Lideri Francuske, Nemačke, Španije i Italije sastaće se 6. marta u Versaju da razgovaraju o budućnosti EU u okviru priprema za evropski samit u martu. Ovaj novi format samita učetvoro po pisanju francuskog Monda (Le Monde) mogao bi da bude pokazatelj da se polako krči put za Evropu u dve brzine.

Predsednik Francuske Fransoa Oland na samit u Versaju pozvao je nemačku kancelarku Angelu Merkel i šefove vlada Španije i Italije, Marijana Rahoja i Paola Đentilonija. Cilj sastanka su pripreme za evropski samit planiran za 25. mart u Rimu. Samit u Rimu imaće poseban značaj, jer se na njemu obeležava 60. godišnjica osnivanja Evropske ekonomske zajednice, preteče EU, a trebalo bi i da se da zamah evropskom projektu.

Sastanak učetvoro odskače od uobičajenih formata sastanaka evropskih lidera. Kada se ne sastaju svi zajedno, lideri članica EU sastaju se ili udvoje, na primer lideri Francuske i Nemačke, ili se sastaje šest članica osnivača, ili po regionima, poput zemalja juga Evrope, čemu francuski predsednik posebno pridaje pažnju.

Samit Francuske, Nemačke, Španije i Italije novi je format nezvaničnih sastanaka evropskih lidera. Francuska, Nemačka i Italija su zemlje osnivači, dok se Španija pridružila 1986. godine.

Zemlje koje nisu uključene u ove sastanke, posebno kada se sastaju osnivači EU, redovno se bune protiv ovakvih sastanaka.

"Nećemo mi učetvoro odlučivati o tome kakva će Evropa biti. To nije naša zamisao, ali mi smo značajne zemlje i na nama je da kažemo šta zajedno sa drugima želimo da radimo", rekao je Oland na konferenciji za novinare sa španskim premijerom u Malagi u Španiji 20. februara.

Ni Evropa u dve brzine nije nova zamisao. Postoji ideja evrope koncentričnih krugova, gde bi se pravila razlika između osnivača koji su najuži krug, članica zone evra, i trećeg kruga koji bi se povezivao na snovu zone slobodne trgovine. Još 90-ih godina je sadašnji nemački ministar finansija Volfgang Šojble govorio o "tvrdom jezgru" zemalja koje bi bile predvodnice u integracijama, dok bi ih ostale pratile.

U ovom smislu glavna promena odnosi se na stav nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je nakon referenduma o istupanju Britanije iz EU zauzela čvrst stav o jačanju jedisntva i saradnje u značajnim oblastima odbrane, borbe protiv terorizma i zaštite granica.

Izbori širom Evrope: EU na vetrometini

Kako prenosi Mond, promena se mogla videti iz menjen izjave na samitu na Malti 3. februara, kada je Merkelova dala "dobro proračunatu" izjavu da bi se u budućnosti mogla uspostavitii "Evropa u više brzina" jer neće svi učestvovati u svim etapama integracije.

Prema navodima ovog lista, do promene je možda došlo nakon sastanka Merkelove i Olanda 27. januara u Berlinu. Kako je preneo jedan diplomata, oni su došli do zaključka da se za napredak ne mora čekati svaka zemlja, već je moguće da jedna grupa zemalja ode dalje od ostalih.

"Evropa ima sudbinu u svojim rukama", rekla je Merkel, a Mond navodi da je to i odgovor novom predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji je pozdravio istupanje Britanije iz EU, a Merkelovu politiku dobrodošlice migrantima okarakterisao kao "katastrofalnu".

Prema navodima EurAktiva, Oland se smatra i mogućim nasledikom poljskog političara Donalda Tuska na mestu predsednika Saveta EU, mada je tako nešto demantovao. Olandu predsednički mandat ističe 7. maja, a Tusku 31. maja.

Tusk bi mogao da dobije još jedan dvoipogodišnji mandat, ali to za sada nije izvesno. Lider poljske vladajuće populističke stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski protivnik je Tuska.

Razvoj EU ove godine nastaviće u velikoj meri da zavisi od političkih kretanja u članicama, u kojima su ekonomija i migrantska kriza ključne teme.

U Nemačkoj je, kao i u Francuskoj, ovo izborna godina, pa se može očekivati da će Merkelova gurati ambicioznu reformu EU.

U Holandiji, koja prva u martu ima  je evrofobni Gert Vilders jedan od ozbiljnih takmaca u izbornij trci zakazanoj za 15. mart i, mada se ne očekuje da bi njegova stranka mogla sama da formira vladu, a druge stranke sa kojima bi mogao da uđe u koaliciji nisu za istupanje iz EU, ipak predstavlja pretnju i uticaće na političku agendu.

Izvor: EurActiv.com, Le Monde, AFP

Foto: Evropski savet

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evroposlanici optužuju Merkel da podstiče podele sever-jug
  
• 

  Vesti

  : Do Evrope u dve brzine