Predstojeći predsednički izbori u Francuskoj mogli bi da unesu veliku promenu u politički život te zemlje ukidanjem monopola koji su desnica i levica imale decenijama, i da u drugi krug uđu pripadnica ekstremne desnice Marin Le Pen i novi akter na političkoj sceni Emanuel Makron.

Podrška Makronu, nekadašnjem ministru u socijalističkoj vladi koji iza sebe nema podršku nijedne stranke, prvi put je u istraživanju objavljenom 9. marta premašila podršku Le Penovoj. Istraživanje agencije Haris interaktiv (Harris Interacitve) pokazalo je rast podrške Makronu za šest procentnih poena u dve sedmice na 26%, dok je podška Le Penovoj stabilna i iznosi 25%.

Ovo je prvo istraživanje kuće Haris interaktiv za medijsku grupu Frans televizjon (France Televisions) od kada je Makron sklopio savez sa centristom Fransoaom Beruom (Francois Bayrou), osnivačem pokreta MoDem. Beru je iskusni političar, koji međutim nikada nije uspeo da uđe u drugi krug na predsedničkim izborima. Sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 4.533 osobe.

Rezultati nagoveštavaju veliku promenu u francuskom političkom životu – drugi krug izbora 7. maja mogao bi proći bez kandidata tradicionalne desnice i levice, odnosno sadašnjih Republikanaca i Socijalističke partije.

Istraživanja daju vetar u leđa Makronu i za drugi krug – on bi pobedio sa 65% glasova, što je 5 procentnih poena više nego ranije, dok Le Penova beleži pad podrške za pet poena na 35%.

Ostali kandidati za prvi krug izbora koji imaju po više od 10% podrške beleže pad od po jednog poena. Kandidat desnice Fransoa Fijon (Francois Fillon), čija kampanja je narušena već više od mesec dana nakon što su obelodanjene sumnje da je fiktivno zapošljavao suprugu i dvoje dece, i dalje je na trećm mestu, ali sa padom na 20%. Slede kandidat Socijalista Benoa Amon (Benoit Hamon) sa 13% i kandidat radikalne levice s pokretom Nepokorna Francuska (La France insoumise) Žan-Lik Melanšon – 12%. Ostala tri kandidata imaju najviše 3%.

Šta birači traže?

Učesnici ankete pre svega ukazuju da od su im razlozi za podršku plan kandidata (63%), sposobost da iznedri nove ideje (57%), želja da kandidat za kojeg glasaju pobedi na izborima (56%) i poštenje kandidata (54%).

Ubedljiva većina izjasnila se da je zainteresovana za predsedničke izbore – 82%, dok 18% navodi da za izbore nije baš ili uoptše zainteresovano.

Jedno istraživanje instituta Ipsos krajem februara pokazlo je da samo 17% Francuza smatra da daemokratski sistem dobro funkcioniše i da su njihovi stavovi dobro predstavljeni.

Da li dva sada vodeća kandidata u Francuskoj imaju nešto zajedničko? Iako su im programi potpuno različiti, zajendičko im je to da su na čelu organizacija koje ne pripadaju ni tradicionalnoj desnici i levici, i da njihove organizacije nikada nisu bile na vlasti.

Tradicionalne stranke, leva Socijalistička partija i desni Republikanci muče se da privuku razočarane birače i ujedine ih u podršci svojim kandidatima.

"Živimo u doba demokratskih preokreta kako u Francuskoj tako u svetu, koji se iskazuju preko napredovanja populističke kulture i sloma kulture stranaka", naveo je za dnevnik Mond (Le Monde) Pjer Rozanvalon (Pierre Rosanvallon).

Šta je sa levicom i desnicom u Francuskoj?

U Francuskoj se u startu pretpostavljalo da socijalisti nemaju šanse za novi mandat za predsednika, a favorit je bio kandidat desnice Fransoa Fijon, čij apopularnost je opala zbog afere sa fiktivnim zapošljavanjem. To je dovelo i do odustajanja mnogih iz krugovanjegove podrške, pa čak i neposrendog tima.

Njegova upornost da ostane u trci uprkos tome što je moguća i optužnica protiv njega, dovela je do nesloge u stranci, a tokom prethodnih četiri meseca prema istraživanju Ipsosa nagomilala su se osećanja razočaranja, gađenja i ljutnje.

"Zbog svega toga Francuzi imaju osećaj da više nema orijentira", i da se "u svetu tradicioalnih stranaka ponašaju kako nigde drugde ne bi smeli", ocena je Berua.

Levica nije pošteđena unutrašnjih potreba i podela. Opredeljenost trenutnog socijalističkog predsednika Fransoa Olanda ka socijalno-liberalnoj ekonomiji je duboko podelila stranku, a njegov neuspeh da zauzda nezaposlenost je razočaralo veliki deo njegovog standardnog birača.

Ove probleme kandidat socijalista Benoa Amon (Benoit Hamon) ne uspeva da reši. Desno krile partije optužuje ga da zastupa "radikalnu levicu" i preti da će se okrenuti Makronu, kao što je 8. marta najavio bivši grdonačelnik Pariza Bertran Delanoe (Bertrand Delanoe)..

U takvim okolnostima Makron, koji tvrdi da će račistiti sa starim ljudima is tarim idejama, ima vetar u leđa.

"njihova rešenja jednostavno su propala", tvrdi Makron, centrista, proevropski nastrojen i zastupnik socijalno-liberalnog modela. On tvrdi da će "izmeniti aranžman sa srednjim klasama" koje su po njegovom mišljenju zaboravili i levica i desnica.

Nove podele izmedju dobitnika i gubitnika globalizacije

Skandal u koji je upleten Fijon pogoduje i Le Penovoj, antievropskoj i antiimigrantskoj kandidatkinji. Njenom antielitističkom i antisistemskom diskursu pogoduju i Bregzit i pobeda Donalda Trampa u SAD.

Istrage protiv nje koje su u toku, posebno zbog fiktivnog zapošljavanja u Evropskom parlamentu, ne narušavaju njenu popularnost, a trećina Francuza (36%) ocenjuje da ona im a nove ideje da reši probleme Francuske, poakzalo je nedavno objavljeno istraživanje.

Politikolog  istraživačke kuće Poling voks (Polling Vox) Žerom Sent Mari (Jerome Sainte Marie) smatra da se približava kraj političkog sistema koji je nastao 80-ih godina, od kada su se tri decenije skoro sistematski smenjivali levica i desnica na vlasti u Francuskoj, pri čemu je ekstremno desničarski Nacionalni front imao između 15 i 17% glasača.

"Kako su godine prolazile, ova smenjivanja su sve manje donosila prave promene, a istovremeno je beleženo sve veće nezadovoljstvo zbog krize", navodi on.

Zaključuje da bi ove godine mogla da nastane nova bipolarnost između liberala i nacionalista pobodnika suvereniteta država, pri čemu bi se stvorio novi jaz između klasa koje su se dobro snašle u globalizaciji i onih koje se osećaju kao gubitnici.

Izvor: AFP

Foto:

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nervoza zbog moguće pobede Marine le Pen
  
• 

  Vesti

  : Male šanse za Negzit posle izbora u Holandiji
  
• 

  Vesti

  : Le Pen i Makron krenuli u kampanju iz Liona