Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Oštre reči iz Varšave i Atine pred samit u Rimu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljska i Grčka signalizirale su da su nezadovoljne nacrtom deklaracije koju evropski lideri treba da potpišu na samitu u Rimu 25. marta organizovanom povodom 60. godišnjice osnivanja Evropske unije. I dok iz Atine poručuju da će potpisati deklaraciju, uprkos nazadovoljstvu zbog načina na koji se štiti pravno nasleđe EU, poljska premijerka pretila je da to neće uraditi ako zahtevi Varšave ne budu ispunjeni. Ipak, Beata Šidlo je 24. marta objavila da će potpisati deklaraciju jer predstavlja svima prihvatljiv kompromis.
Grčki premijer Aleksis Cipras je u pismu od 23. marta naveo da evropska socijalna prava treba da budu zaštićena u svim članicama i da Grčka ne treba da bude izuzetak.
Pismo je upućeno predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku, premijeru predsedavajuče EU Malte Džozefu Muskatu i italijanskom premijeru Paolu Đentiloniju.
Cipras je rekao da neće uskratiti podršku Rimskoj deklaraciji, odnosno tekstu u kome je predstavljena vizija budućnosti EU koja, prema njegovim rečima, "ide u pozitivnom smeru".
Međutim, premijer je optužio grčke međunarodne kreditore što "neopravdano kasne" sa zaključivanjem druge revizije programa zajmova za Grčku i zatražio od svojih partnera iz EU da poštuju "pravo na zaposlenost i socijalnu zaštitu".
"Činjenica da EU ne brani sopstvena postignuća, sopstveno nasleđe, sopstveni socijalni model, kao i činjenica da se EU predala Međunarodnom monetarnom fondu objašnjava zašto se Evropa danas suočava sa egzistencijalnom krizom. Želimo Evropu u službi ljudi i socijalnih potreba", napisao je Cipras na Tviteru.
Grčka i njeni kreditori ne mogu da zaključe reviziju, što je preduslov da ta zemlja dobije novu tranšu iz spasilačkog paketa zajmova, a glavna prepeka su reforme tržišta rada i penzijskog sistema.
Poljska pak preti da neće potpisati Rimsku deklaraciju. Ta zemlja se na poslednjem samitu EU ranije ovog meseca protivila ponovnom izboru Tuska za predsednika Evropskog saveta, ali je po tom pitanju ostala sama.
Premijerka Beata Šidlo rekla je 23. marta da će nastaviti da stoji sama u opoziciji ako njeni uslovi ne budu u dokumentu iz Rima. Dan kasnije Šidlo je međutim rekla da će potpisati dokument koji je za "sve prihvatljiv kompromis".
"Jedinstvo EU, bliska saradnja sa NATO, jačanje uloge nacionalnih parlamenta i, konačno, principi zajedničkog tržišta koje ne treba da bude podeljeno nego jedinstveno. To su četiri principa koji su prioritet Poljske", rekla je Šidlo za privatnu TVN24.
Razotkrivanje razlika
I Grčka i Poljska moraju da budu oštre zbog političkih razloga - Atina još pregovara o zaključivanju druge revizije sporazuma o paketu zajmova a Varšava kod kuće vodi političku kampanju protiv Tuska, koga poljska vlada sada optužuje za izdaju.
Međutim, nezadovoljstvo te dve zemlje ukazuje i na neke od najvećih razlika u EU koje Rimska deklaracija treba da zaseni.
Kriza u zoni evra iznela je na svetlo podele između bogatijih zemalja sa severa i onih siromašnijih sa juga kojima je potrebna finansijska pomoć. Istovremeno je migrantska kriza otvorila jaz između zapadnih i istočnih članica EU koje ne žele da prime izbeglice.
Na prvom sastanku EU-27 u Bratislavi u septembru 2016, nakon to je Britanija glasala za Bregzit, a čiji je cilj bio da se počne uobličavanje EU nakon odlaska Britanije, zemlja koja je "pokvarila zabavu" bila je Italija.
Tadašnji italijanski premijer Mateo Renci odbio je da održi zajeničku konferenciju za štampu sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom i nemačkom kancelarskom Angelom Merkel jer je ocenio da napredak u migrantskoj krizi i vraćanje na politiku štednje nisu dovoljni koraci za budućnost Unije.
Svrha samita u Rimu prema tzv. procesu iz Bratislave jeste da se pokaže jedinstvo pred višestrukim izazovima i obeleži godišnjica nastanka EU i, kako se čini, Poljska i Grčka, iako ne sasvim zadovoljne, ipak neće upropastiti proslavu.
Izvor: EUObserver
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
