Evropska komisija se u nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta poziva da prekine finansiranje nevladinih organizacija koje se protive "strateškim poslovnim i bezbednosnim ciljevima" EU. U dokumentu se ističe da način na koji se troši novac poreskih obveznika EU za finansiranje nevladinih organizacija mora da bude "sveouhvatno i kredibilno dokumentovan" i ukazuje da veliki deo novca EU deli "šačica" nevladinih organizacija.

Iz fondova EU nevladine organizacije (NVO) 2015. su dobile 1,2 milijarde evra, navodi se u nacrtu izveštaja koji je na vlastitu inicijativu uradio nemački evroposlanik iz grupe Evropska narodna partija (EPP) Markus Piper (Pieper).

Više od 90% novca alocirano je u okviru "Globalne Evrope", odakle idu sredstva za EU pomoć i finansiranje hitnih potreba u zemljama u razvoju. Sa ostalih stavki su otišla znatno manja sredstva - oko 4% sa stavke "Održivi razvoj unutar prirodnih resursa", gotovo 4% sa "Bezbednost i državljanstvo" i manje od 0,5% sa budžetske stavke "Pametan i inkluzvan rast".

Međutim, u izveštaju se upozorava na visoku koncentraciju EU fondova među nekolicinom korisnika. Gotovo 60% raspoloživog novca za ekološke, socijalne, zdravstvene i programe zaštite ljudskih prava dobilo je samo 20 NVO, navodi se izveštaju i poziva Evropska komisija da unapredi procedure kontrole.

Podsećajući na kritike usmerene na korporacijske grupe za lobiranje, u izveštaju se Komisija poziva da donese preporuke za NVO, uključujući da na godišnjem nivou objavljuju detalje ugovora o lobiranju koje imaju sa zvaničnicima EU i evroposlanicima.

Nemački evroposlanik zalaže se za "harmonizovana pravila" koja će se primenjivati za svaki grant koji da EU i istuče da ne treba da se primenjuju dvostruki standardi kada je reč o dodeli novca i kontroli.

Piperov stav o finansiranju NVO dele neki konzervativni političari u EU. Govoreći na kongresu EPP prošle nedelje na Malti, mađarski premijer Viktor Orban oštro je kritikovao, kako je rekao "NVO biznis" na planu imigracije.

Kontroverzni paragraf

Kampanja za veću transparentnost i odgovornost NVO nije nova, čak postoji i grupa za pritisak NVO Monitor koja odnose Evrope i NVO sektora ocenjuje kao problematične.

Finansiranje civilnog društva EU obično je deo šire politike strane pomoći, navodi NVO Monitor i upozorava da je "malom broju nevladinih organizacija" često povereno da sprovode vladine politike "bez razmatranja njihovih političkih i ideoloških agendi".

Kritika ideološke pristrasnosti preslikana je u kontroveznom paragrafu u Piperovom izveštaju kojim se poziva EU da odbije da finansira organizacije koje "vidljivo šire neistine i/ili čiji su ciljevi suprotni fundamentalnim vrednostima EU, demokratije, ljudskih prava i/ili strateškim komercijalnim i bezbednosnim politikama EU institucija".

Ta klauzula naišla je na oštru reakciju Magde Stočkievič (Magda Stoczkiewicz), direktorke orgranizacije Priatelji Zemlje za Evropu, organizacije civilnog društva koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine, uključujući genetski modifikovanim organizmima (GMO) i pesticidima.

Stočkievič je odbacila navode iz izveštaja koji se odnose na "strateške komercijalne i bezbednosne ciljeve" EU rekavši: "To je ograničavanje doprinosa javnosti i rasprave koju NVO žele da obezbede radeći u javnom interesu".

Prema njenim rečima, značaj javnog interesa u EU finanansiranju civilnog društva Evropska komisija je prepoznala još davno u Beloj knjizi uprave objavljenoj 2001.

Stočkievič je naglasila da su Prijatelji Zemlje transparentni kada je reč o izvorima finansiranja i istakla da transparentnost finansiranja treba da važi za sve grupe za pritisak u Briselu a ne samo za NVO. "Stoga smo mi za mnogo stroži i obavezan registar lobista", dodala je ona.

Neistine i dezinformacije

Briselski portal EurActiv.com kontaktirao je predstavnike industrije koji se slažu sa "duhom" izveštaja i ukazuju na slučajeve "dezinformacija".

Direktor Zelene biotehnologije u EvropiBio (EuropaBio) Beat Spet (Späth) kaže da "se čini poštenim obezbediti transparentnost kada se troši novac poreskih obveznika, uključujući kada ide NVO koje možda ponekad šire dezinformacije".

"Posebno danas, u vreme post-istine, dezinformacije se brzo šire i utiču na donošenje odluka, što se često dešava kada je u pitanju GMO. Važno je doneti političku odluku da li treba finansirati dezinformacije", istakao je Spet.

Drugi izvor iz industrije, koji je govoreći za EurActiv.com želeo da ostane anoniman, rekao je da su brojne tvrdnje u izveštajima ekoloških NVO "iskonstruisane" i da sadrže "apsolutne laži".

"Sve što se radi, npr. istraživanja koja se finansiraju, treba da budu zakonski odobrena ... ne možemo nadoknaditi ono što govorimo o proizvodima", rekao je taj izvor dodajući da kompanije ne mogu da se žale sudu na te "lažne studije koje im kvare reputaciju".

Isti izvor rekao je i da su izveštaji nevladinih organizacija u većini previše tehnički i da ih je zato teško proveriti.

Izvor: EurActiv.com

Foto: Pixabay.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Jedinstven glas civilnog društva o EU u Vojvodini
  
• 

  Vesti

  : Registar nije obuzdao lobiste u EU
  
• 

  Vesti

  : EP tiho odustao od reforme lobiranja
  
• 

  Intervju

  : Strategija za razvoj civilnog društva početkom 2015.
  
• 

  Vesti

  : Pristupanje EU prilika za civilni sektor