Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Registar nije obuzdao lobiste u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Advokatske kancelarije godinama lobiraju u Briselu a da nisu upisane u registar lobista i, kako se čini, Evropska komisija će zadržati na snazi dobrovoljnu registraciju. Inicijativa predsednika EK za veću transparentnost doprinela je povećanju broja lobista upisanih u registar ali je broj neupisanih koji su aktivni u Briselu nemoguće utvrditi. Nevladine organizacije ukazuju da to što u EU upis u registar nije obavezan, kao u SAD, znači da postoji "ulaz na mala vrata" za one koji žele da bez pogleda javnosti utiču na zakonodavce i politiku EU.
Krajem 2014. novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) objavio je da namerava da sve sastanke sa zainteresovanim stranama učini javnim. Junker i ostalih 27 komesara, kao i njihovo osoblje višeg ranga, takođe su stavili "na raspolaganje" svoje rasporede kako bi građani Evropske unije mogli da vide šta se radi "lobističkoj Meki", odnosno Briselu.
Junkerovom inicijativom pokušano je da se i druga udruženja uvedu u red i da se pristup u Berlemon (Berlaymont), sedište Evropske komisije, da samo onima sa liste lobista iz registra.
U registru koji postoji od 2011. pobrojane su organizacije i pojedinci koji nameravaju da utiču na donošenje evropskih zakona. Registar se nalazi na javno dostupnom vebsajtu. Uvođenje u registar obično zahteva obelodanjivanje budžeta i klijenata.
Međutim, mane te šeme brzo su se pokazale. Naime, upis u registar je na dobrovoljnoj bazi, tako da "slika" briselskih lobista nije realna.
Junkerova inicijativa, kako se ocenjuje, i dalje u većoj meri daje podsticaj lobistima umesto da ih pritiska.
Kada je reč o zainteresovanim stranama, za čije se interese lobira, oni kažu da je njihov adut što ne poveravaju lobiranje ljudima koji nisu u registru.
Iako je plan u početku delovao neverovatno optimistično - s obzirom da anonimnost nije mala prednost kada je reč o lobiranju, tek treba da se dokaže da je pokretanje registra zaista bilo uspeh.
I dok je broj ljudi i entiteta koji su se registrovali između 2011. i 2015. porastao za samo 10%, na 7.748, Junkerova inicijativa za veću transparentnost podstakla je njihov broj za gotovo 20%, na 9.263 do kraja maja.
Istovremeno pozitivan rast broja registrovanih lobista kvari procenjeni broj neregistrovanih iz istraživanja nevladine organizacije LobiKontrol (LobbyControl). Dobrovoljnost upisa u registar znači da postoje "mala vrata" za lobiste da utiču na zakonodavce EU a da se ne vide u javnosti, kažu u LobiKontrolu.
Ta nevladina organizacije analizirala je devet velikih advokatskih kancelarija koje rade kao lobisti u Briselu a koje nisu upisane u registar. Od tih devet, šest je iz SAD i upisane su u njihov registar lobista, što je u SAD obavezno.
Autori istraživanja istakli su da je advokatskim kancelarijama posebno lako da izbegnu registraciju. S jedne strane, granicu između kancelarije koja zastupa klijenta i one koji radi kao lobista teško je utvrditi. S druge, te firme tvrde da im je zaštita klijenta na prvom mestu i da imaju obavezu da informacije tretiraju kao poverljive.
U LobiKontrolu tvrde da se princip poverljivosti ne može primenjivati kada njihovi klijenti plaćaju za politički uticaj. Pored toga, registar lobista ostavlja otvorenom mogućnost da se registruje samo deo klijenata kancelarije dok "obični" klijenti ostaju zaštićeni.
Među slučajevima obrađenim u istraživanju su i oni sa dobro poznatim firmama, poput K&L Gejts (Gates) i Hogan Lovels (Lovells). Hogan Lovels je u Briselu uspešno lobirao za neobelodanjenog američkog proizvođača poluprovodnika pa je dozvoljeno dalje korišćenje "potencijalno opasne" hemijske supstance.
U izveštaju LobiKontrola upozorava se da iako registar lobista postoji, ne postoji način da se utvrdi koliko neregistrovanih firmi danas utiče na politiku u Briselu.
Nina Kacemic (Katzemich), koautor istraživanja, rekla je za Euraktiv Nemačka da sumnja će se sistem EU promeniti i da će se preći sa dobrovoljnog na obavezan upis lobista u registar kao u SAD.
"Sve dok firme i zainteresovane strane mogu same da odlučuju da li će se upisati u registar ili ne, lista neće 'pružati pravu sliku evropskog procesa odlučivanja", dodala je Kacemic.
Organizacije koje se zalažu za veću transparentnost nadaju se barem pooštravanju kazni za neregistrovane lobiste, npr. tako što neće dobiti pristup ekspertskim grupama EU. Ipak, efekti koje bi to imalo na mogućnosti lobiste da utiče ostaju pod znakom pitanja, s obzirom da on "bez problema može da pošalje svoje ljude do zvaničnika EU nižeg nivoa".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
