Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Globalizacija - ključna tema predizborne debate u Francuskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.05.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dvoje kandidata u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj zakazanim za 7. maj imaju oprečne stavove o globalizaciji - favorit po istraživanjima javnog mnjenja Emanuel Makron je pobornik daljeg otvaranja tržišta, dok se liderka ekstremne desnice Marina Le Pen obraća gubitnicima globalizacije, i zalaže se za "pametni protekcionizam". Većina Francuza ima otpor prema globalizaciji mada im ona, gledano na nivou cele zemlje, donosi velike koristi.
Stav Le Penove je da "divlja globalizacija dovodi u opasnost našu civilizaciju", dok Makron tvrdi da je otvorenost za svetsku trgovinu "sjajna prilika".
Ovo pitanje ima i veliki simbolični značaj, jer je globalizacija oličenje velikih strahova i nada, a Francuzi su među narodima koji se najviše protiv globalizaciji - jedno istraživanje javnog mjenja agencije Ipsos objavljeno u februaru pokazalo je da se 74% stanovništva protivi globalizaciji.
Jedan od glavnih strahova u vezi sa globalizacijom je izmeštanje proizvodnih kapaciteita, i posledični gubitak radnih mesta. Ovakvi slučajevi redovno su na naslovnicama medija, što je bio slučaj i nedavno sa američkim gigantom Virlpulom (Whirlpool), koji je odlučio da zatvori fabriku u Amijenu na severu francuske, rodnom gradu Makrona, i izmesti proizvodnju u Poljsku od juna 2018.
Direktor Centra za istraživanja, projekcije i međunarodne informacije Cepii Sebastijan Žan (Sebastien Jean) rekao je da to otvara legitimna politička ili moralna pitanja. On navodi da radnici "imaju utisak da snose troškove" politike koju vode akcionari.
Marina Le Pen je pre više godina strategiju svoje partije, nacionalnog fronta, usmerila ka gubitnicima globalizacije, hvaleći protekcionizam i obećavajući da će ponovo pregovarati o međunarodnim trgovinskim sporazumima i uspostaviti carinske barijere.
Izmeštanje proizvodnje realan problem na lokalu
Da li su izmeštanja baš tako masovna u Francuskoj? Jedna studija Statističkog instituta za period 2009-2011. godine pokazala je da je 4,2% preduzeća izmestilo najmanje jednu delatnost u ovom periodu, što je dovelo do neposrednog gašenja 20.000 radnih mesta.
"To je na makroekonomskom nivou malo, ali istovremeno na lokalu može da bude mnogo", navodi Sebastijan Žan, navodeći da je posebno veliki uticaj izmeštanja u industriji, pre svega u sektorima tekstila i metalurgije koji su izloženi jakoj konkurenciji zemalja sa niskoim troškovima radne snage.
"Na lokalu su šokovi izuzetno jaki", potvrđuje za AFP profesor univerziteta Pari-Dofin (Parsi Dauphine) i autor knjige "Globalizacija i izmeštanje preduzeća" El Muhub Muhud.
Međutim, on navodi da do smanjenja radnih mesta više dovode tehnički napredak i povećana produktivnost.
Prema jednom istraživanju Agencije za trezor, Francuska je prethodnih decenija izgubila skoro dva miliona radnih mesta u industriji, od čega je, kako pokazuje više studija, "samo" 15 do 20% posledica izmeštanju u inostranstvo.
Šta bi bez globalizacije L'Oreal i Danone?
Globalizacija je, sa druge strane, od koristi francuskoj privredi koja time dobija pristup brojnim tržištima. Tu prednjače sektori luksuzne robe, hemijskih proizvoda, vazduhoplovstva i poljoprivrednih proizvoda.
Prema podacima ministarstva ekonomije, Francuska ima 124.000 izvoznih preduzeća, među kojima su i neke od najvećih svetskih firmi poput proizvođača kozmetike L' Oreal, poljoprivredno-prehrambene firme Danone i preduzeća iz sektora azduhoplovstva i odbrane Safran.
Činjenica je da se trgovinski deficit Francuske povećava, ali ona je i dalje sedmi svetski izvbornik.
Sebastijan Žan navodi da pet miliona radnih mesta zavisi od međunarodnih tržišta. On u globalizaciji vidi i značajan izvor "tehničkog napretka".
Emanuel makron se zalaže za dodatno otvaranje Francuske jačanjem slobodne trgovine, potvrđivanjem trgovinskog sporazuma EU i Kanade CETA i produbljivanjem evropskih integracija kroz uspostavlajnje pravog budžeta zone evra.
Potrebno bolje predvideti posledice
Istraživanje Cepii pokazalo je da bi u slučaju ukidanja trgovine sa zemljama u usponu imala guibtak između 1.270 i 3.770 evra godišnje po domaćinstvu, čemu treba dodati i moguću posledicu na privredni rast.
"Nije u pitanju toliko sama globalizacija, već sposobnost javnih vlasti da predvide posledice", upozorava El Muhub Muhud.
Sa ovim mišljenjem slaže se i profesor na univerzitetu Pari-Dofin i pridruženi istraživač Francuske opservatorije za ekonomsku konjukturu OFCE Gijom Doden (Guillaume Daudin).
On smatra da je neophodno "uspostaviti sredstva za nadomešćivanje i pokretanje dinamike" podrške gubitnicima globalizacije.
Drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj održaće se 7. maja.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
