Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odnosi sa EU u središtu predizborne kampanje u Francuskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.04.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija se nametnula kao dominantna tema u predizbornoj kampanji četvoro vodećih predsedničkih kandidata u Francuskoj. Kandidatkinja ekstremne desnice želi da što pre izađe iz nje, kandidat ekstremne levice predlaže da se odnosi sa EU revidiraju, dok je druga dva kandidata - konzervativac i centrista, brane sa manje ili više žara. Poslednji dan predizborne kampanje, 21. april, protiče u znaku napada u centru Parizu, u kome je ubijen jedan policajac. Ovo je prvi put u novijoj istoriji Francuske da se predsednički izbori održavaju tokom vanrednog stanja koje je uvedeno pre više od dve godine.
"Retko kada je evropsko pitanje imalo tako istaknuto mesto u programima kao u ovoj predizbornoj kampanji. Evropa je postala jedno od glavnih tačaka oko koje se kandidati razilaze“, naveo je bivši evropski diplomata Pjer Vimon u tekstu za fondaciju Karnegi Evropa.
U odnosu na prethodne predsedničke izbore, koji su održani 2012, okolnosti su se promenile. Od tada je došlo do jačanja populizma, Britanci su odlučili da izađu iz EU što je izazvalo šok, a Evropa se suočila sa migrantskom krizom. EU je zbog toga postala centralna tema debat, kao izvor svih zala za jedne i garant mira za druge.
Razlike po pitanju EU između četiri vodeća kandidata u Francuskoj su sasvim jasne: konzervativac Fransoa Fijon i političar centra Emaniel Makron protive se izlasku iz zone evra i EU, i podržavaju francusko-nemačku saradnju kao motor integracija.
S druge strane, vođa stranke ekstremne desnice, Nacionalnog fronta, Marin Le Pen, i Žan-Lik Melanšon, lider pokreta ekstremne levice "Nepokorena Franuska", kritikuju Evropu i zagovaraju prekid sadašnjih odnosa, pa i mogućnost izlaska Francuske iz EU.
"Predlozi su postali radikalniji. Melanšona je obeležilo ono što se desilo Sirizi (radikalnoj stranci levice u Grčkoj koja se borila protiv štednje da bi posle višemesečne krize popustila zahtevima EU). Kada je reč o Le Penovoj, ona se oslanja na Bregzit i Trampov uspeh", rekao je Maniel Lafon Rapnuj, direktor pariske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose.
Ova dva kandidata imaju sasvim različita ideološka polazišta u svojim predlozima.
Predsednica Nacionalnog fronta zagovara ekonomski, monetarni i teritorijalni suverenitet i nacionalni pristup kao prioritet, dok Melanšon insistira na socijalnoj politici, odbacuje štednju kao rešenje i „dikat” Nemačke.
Oba kandidat obećavaju da će se uhvatiti u koštac s Briselom i najavljuju da će predvoditi buduće pregovore o odnosima unutar EU, uvereni da će moći da izdejstvuju ono što žele s obzirom na značaj Francuske u EU.
Le Penova je najavila da će pokrenuti šestomesečne pregovore sa EU za izlazak iz šengenskog prostora i zone evra, a zatim i organizovati referendum o ostanku Francuske u Uniji.
"EU ćemo ili menjati ili napustiti", rekao je Melanšon sažimajući svoj plan A - istupanje iz evropskih sporazuma i ponovni pregovori o odnosima unutar EU, i plan B - istupanje iz EU.
Background Francuzi 23. aprila glasaju u prvom krugu predsedničkih izbora koji se pomno prate i u ostatku Evrope pošto bi rezultati mogli značajno da utiču na budućnost Evropske unije.
U prvom krugu učestvuje 11 kandidat, ali šanse za ulazak u drugi krug 7. maja ima četvoro njih.
Prema poslednjim istraživanjima javnom mnjenja, u prvom krugu bi mogli da pobede kandidat centra Emanuel Makron, kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen, kandidat desnice Fransoa Fijom i radikalne levičar Žan-Lik Melanšon.
Ostatak EU, ali i finansijska tržišta, zabritnuti su zbog popularnosti Le Pen, ali je dodatnu nervozu pre par nedelja uneo Melanšonov rast u anketama pošto se time pojavila mogućnost da u drugi krug uđe dvoje antisistemskih kandidata koji nisu blagonakloni prema evru.
Pored Makrona, Marin Le Pen, Fijona, Melanšona i Amona, za prvi krug su se kandidovali i suverenista Nikola Dipon-Enjan, Natali Arto iz Radničke partije, evroskeptik Fransoa Aselino, politički veteran koji ne pripada nijednoj stranci Žak Šeminad, centrista Žan Lasal i radikalni levičar Filip Putu.
Predizborna kampanja zvanično je počela 10. aprila i završava se 21. aprila u ponoć kada počinje izborna tišina.
Ankete su do sada pokazale da je i veliki broj neodlučnih glasača, oko jedne četvrtine, zbog čega se strahuje od malog odziva birača u prvom krugu. U dugom krugu, koji je zakazan za 7. maj, tradicionalno se u Francuskoj očekuje veća izlaznost.
Ministar unutrašnjih poslova Matijas Fekl izjavio je da će više od 50.000 policajaca i žandarma biti raspoređeno na dan izbora kada će biti otvoreno 67.000 biračkih mesta.
Ovo su prvi predsednički izbori u Francuskoj u vreme vanrednog stanja koje je uvedeno pre više od dve godine, posle terorističkih napada u Parizu u januaru 2015. godine.
Paradoks predstavlja to što ovi radikalni satvovi dolaze do izražaja u zemlji u kojoj 70% građana kaže da je protiv istupanja iz zone evra i EU. U privrednim krugovima i među "elitom", koji nisu omiljeni ni Le Penovoj ni Melanšonu, vlada zabrinutost koja bi mogla da se proširi i na šire biračko telo.
"Biračko telo Fronta, posebno mladi, mnogo je više podeljeno oko toga, nego što to izgleda, a mnogi birači se pitaju kako će se to sprovesti i kakav je senario", rekao je stručnjak za FN Žan-Iv Kami.
Predsednik Fondacije Rober Šuman Žan-Dominik Đulijani rekao je da Francuzi nisu postali antievropski nastrojeni i evrofobi.
Melanšon je nekoliko dana pred prvi krug izbora pokušao da spusti loptu, rekavši da ne želi da Francuska izađe iz EU ili zone evra, dok se Marin Le Pen se pak usredsreila na centralne teme programa FN – imigraciju i bezbednost.
Pristalice EU - Makrona koji ističe da mu je Evropa u srcu, ali da je ne shvata naivno, i Fijona primila je tokom kampanje nemačka kancelarka Angela Merkel.
Makron je za jačanje zone evra i jedini je kandidat koji podržava sporazum CETA o slobodnoj trgovini između EU i Kanade. Fijon koji je više za očuvnaje suvereniteta, želi da se uspostavi ranvoteža između insititucja u Briselu i članica EU. Ali obojica predstavljaju kontinuitet.
Kampanja u senci napada
Poslednji dan kampanje za predsedničke izbore u Francuskoj poremetio je ekstremistički napad na Šanzelizeu, u centru Pariza, u kome je ubijen jedan policajac, dok su dva policajca i jedna turistkinja povređeni.
Francuski predsednik Fransoa Oland obećao je u televizijskoj izjavi da će se preduzeti sve mere da se obezbede predsednički izbori, čiji prvi krug se održava 23. aprila.
U trenutku kada se dogodio napad glavni predsednički kandidati davali su poslednje predizborne izjave na televiziji. Oni su osudili napad i izrazili podršku snagama bezbednosti.
Kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen, kandidat desnice Fransoa Fijon i kandidat centra Emanuel Makron otkazali su svoje poslednje skupove predviđene za 21. aprila u unutrašnjosti zemlje.
Predsednik francuske socijalističke vlade Bernar Kaznev optužio je 21. aprila Marin Le Pen da "koristi" napad u Parizu "za podsticanje straha". Marin le Pen želi da "iskoristi napad za podelu i sramno podsticanje straha u isključivo političke svrhe", rekao je Kaznev.
Predsednica Nacionalnog fronta izjavila je posle napada Parizu u kojem su poginuli policajac i napadač i ranjene tri osobe, da su "vlada desnice i levice u Francuskoj tokom deset godina sve učinile da se izgubi rat protiv terorizma".
Kaznev je takodje kritikovao i Fijona, optužujući ga da je kao predsednik desničarske vlade ukinuo radna mesta u policiji koje sada ponovo želi da uvede da bi se osigurala bezbednost Francuza. "On (Fijon) se sada zalaže za otvaranje 10.000 novih radnih mesta u policiji. Kako verovati kandidatu koji je kao premijer sam ukinuo 13.000 radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova", naveo je Kaznev.
Ko će ući u drugi krug?
Makron, najmlađi kandidat, rođen 1977. godine, za sada je prvi u anketama. Ministar ekonomije u vladi socijalističkog predsednika Fransoa Olanda u avgustu 2016. podneo je ostavku da bi osnovao centristički "U pokretu" (En Marche). Makron ima jaku podršku uzmerene levice, među kojima bivšeg premijera Manuela Valsa, ministra odbrane Žan-Iva Le Drijana, kao i lidera centrističkog Demokratskog pokreta (Modem) Fransoa Bajrua, ali i dela desnice, među kojima su članovi porodice bivšeg predsednika Žaka Širaka.
Le Pen (48) koja vodi ekstremno desničarski Nacionalni front, visoko je kotirana uprkos istrazi koju pogađa članove njene stranke osumnjičene za prevaru i uzimanje novca za fiktivni posao u Evropskom parlamentu. Poput drugih populista i evroskeptika, ona se zalaže ukidanje šengenskog sporazuma o slobodnom kretanju i za izbacivanje stranaca iz zemlje koji imaju "dosije o radikalizaciji". Ona se već jednom kandidovala za predsedničke izbore 2012. godine kada je zauzela treće mesto.
Fijon (63) bivši je premijer koji je tu funkciju obavljao za vreme desničarskog predsednika Nikole Sarkozija. Kandidat desnice ja na početku kampanje bio glavni favorit, ali je njegova popularnost opala kada je otkrivena afera o fiktivnim radnim mestima njegove supruge Penelope i njegovo dvoje od petoro dece. Fijon je prvi predsednički kandidat u novijoj istoriji Francuske s preliminarnom optužnicom za proneveru javnih sredstava i saučesništvo u toj zloupotrebi.
Radikalni levičar Melanšon (65) uživa poslednjih nedelja sve veću popularnost i ispred je kandidata trenutno vladajuće levice Benoa Amona, koji nije uspeo da ubedi glasače u svoj program. Melanšon je decenijama bio u umerenoj Socijalističkoj partiji, poslanik i član vlade, ali sada predvodi koaliciju radikalno levih organizacija među kojima je i Komunistička partija. Na prethodnim predsedničkim izborima 2012. godine osvojio je 11,1 odsto glasova.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
