 Emanuel Makron, koji će sredinom maja preuzeti dužnost predsednika Francuske, može da računa na donekle pozitivna ekonomska kretanja i izvesnu naklonjenost poslovnih krugova, ali se i dalje ne zna kakav će mu biti manevarski prostor za delovanje s obzirom da ga očekuju parlamentarni izbori u junu. Pored toga, i njegovi predlozi za reformu EU mogli bi naići na otvoren otpor u Berlinu.
Francuska ekonomija i dalje ima iste probleme koji je muče već godina, uključujući i veliku nezaposlenost. Međutim, nekoliko meseci se beleži blago poboljšanje – privredni rast jača, delatnost privatnog sektora je u ekspanziji, raspoloženje domaćinstava za potrošnju kreće se u pozitivnom pravcu, a i nezaposlenost je generalno gledano u padu uprkos povećanja zabeleženog u martu.
Makron je pravi dar za pobornike ekonomskog liberalizma, slobodne trgovinske razmene i evropskih integracija. Njegov preogram predviđa ukidanje radnih mesta u javnom sektoru, smanjenje opterećenja, snižavanje poreza za preduzeća i ukidanje nekih pravila socijalnog dijaloga.
Analitičari američke banke Morgan Stenli situaciju opisuju sa "počinje Makronomija", sažimajući prezime novog francuskog predsednika Makron i reč ekonomija kako bi označili njegov program koji karakterišu kao "protržišni", "umereni i progresivan" i "proevropski". Kao najznačajniji element ističu plan reforme tržišta rada.
Međutim, Emanuel Makron je relativno teško došao na vlast i nije uspeo da pridobije maksimalnu podršku naspram populističke kandidatkinje Marine Le Pen. Stopa apstinencije bila je velika, broj belih listića rekordan, a i nacionalistički Nacionalni front je, uprkos porazu, ostvario svoj istorijski rezultat.
Početni izazov: kako do većine na izborima u junu?
Background Emanuel Makron izbore jej dobio sa podrškom od 66,06%, dok je liderka radikalne desnice Marina Le Pen dobila 33,94%, na osnovu prebrojanih 99,99% glasova.
Izlaznost je bila najmanja od 1969. godine. Svaki četvrti nije izašao na izbore (25,38%), a pred toga još 9% upisanih birača, odnosno više od četiri miliona osoba, u glasačku kutiju je ubacilo beli listić, što je više nego ikada.
To znači da je ukupno trećina Francuza odbila da izabere neku od ponuđenih opcija, što ukazuje na nezadovoljstvo birača strankama celini.
Sa 39 godina, Makron će biti jedan od najmlađih demokratskih lidera.
Makron će voditi podeljenu zemlju, a za sada nema ni zametak parlamentarne većine koju će pokušati da dobije na narednim izborima u junu.
Glavni ekonomista firme CMC markets Majkl Hjuson (Michael Hewson) rekao je da olakšanje koje su zbog Makronove pobede osetili evropski politički krugovi neće promeniti nezadovoljstvo Francuza, s obzirom na to da je ipak više od polovine birača glasalo za antiglobalističke stranke.
"Jedno je želja da se ukine 120.000 radnih mesta u javnom sektoru, da se smanje javni rashodi za 60 milijardi evra i nezaposlenost svede na 7%, ali je druga stvar tako nešto nametnuti francuskom parlamentu", naveo je on.
Marion Amio (Amiot) iz analitičarske kuće Oksford ekonomiks (Oxford Economics) smatra da Makronov program može da vrati Francusku na put privrednog rasta, ali da je moguće da on dobije tek tesnu podršku na izborima u junu.
"Pozitivno je to što najnoviji razvoj situacije nagovrštava da će Republikanci (tradicionalna desnica) podržati većinu njegovih inicijativa", navodi ona.
Redovni izbori 11. i 18. juna biće dakle test održivosti "Makronomije", a miđljenja o tome da li Makron može taj test da položi podeljena su.
Za sada - relativna većina Makronu
"Da bi efikasno upravljao, Makronu je potrebna parlamentarna većina (289 ili više mesta u narodnoj skupštini), ali su male šanse da u tome uspe njegov pokret, koji kreće od nule", smatra Kit Nikol iz konsultantske kuće IHS Markit.
Bivša ekonomska savetnica odlazećeg predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande), koja je sada zadužena za istraživanja i investicionu strategiju u Aksa investment menadžerš (AXA Investment Managers) Lorans Bun (Laurence Boone) smatra da novi predsednik ipak ima dobre šanse da napravi većinu.
"Uprkos tome što će ovi izbori biti veoma neobični, Francuzi imaju istorijski gledaono tendenciju da daju prednost partiji izabranog predsednika".
Ona smatra da postoje tri osnovna scenarija: da Makronov pkret U pokretu (En Marće) dobije apsolutnu većinu, da dobije realtivnu većinu što bi mu omogućilo da sprovodi svoj plan, dok je treća varijanta da pobedi desni centar odnosno Republikanci, čime bi oni dobili mogućnost da nametnu dnevni red.
Prema njenim rečima, sva tri scenarija su relativno pozitivna za međunarodne investitore, jer bi trebalo da rezultiraju strukturnim reformama koje će povećati rast.
Ovi izbori su neobični zato što su dve tradicionalne stranke – Socijalistička partija i Republikanci, doživeli poraz na predsedičkim izborima, a mnogi njihovi funkcioneri stali su uz Makrona. Njegov pokret još nije dokazao da može da dobije na parlamentarnim izborima, a Nacionalni front Marine Le Pen nema kapacitet u francuskom izbornom sistemu da dobij e na izborima pa će pokušati da se nametne kao značajna opozicija.
Prema dva istraživanja javnog menjanj firmi Kantar Sofres-Uanpoint (Onepoint) i Haris interaktiv (Harris Interactive), objavljena 7. maja uveće, Makron bi imao najveću podršku na parlamentarnim izborima (24 odnosno 26% glasova), a slede Republikanci (22%), pa Nacionalni Front (21 do 22%).
Ni u evropskoj agendi neće cvetati ruže
Na Makrona se takođe gledalo kao na dobrog kandidata za poboljšanje dinamike u EU, i u tom kontekstu bila je veoma vidljiva podrška koju je dobio u Berlinu. Njegova snažna podrška Evropi u doba evroskepticizma tome je doprinela, a zvaničnici u Berlinu privatno su navodili i da bi pobeda Le Penove u doba kada počinju teški pregovori sa Londonom o istupanju Velike Britanije iz EU zadala Uniji težak udarac.
Međutim, deo oruženja nemačke kancelarke Angele Merkel smatra da je sa novim francuskim predsednikom čekaju teški razgovori o nekim evropskim temama.
Emanuel Makron se nedavno založio za ugovor o reformi EU koji bi predložio u roku od gosdinu i po dana, i podneo na potpisivanje zemljama koje to žele. Međutim, u Berlinu se na promenu evropskih osnivačkih ugovora ne gleda sa odobravanjem nakon što je 2005. na referendumu u Francuskoj odbačen predlog evropskog ustava.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble to je ocenio kao nerealno, prenosi nemački dnevnik Zidojče cajtung.
Makron konkretno predlaže budžet, parlament i ministra finansija za zonu evra. U partiji nemačke kancelarke CDU smatra se da je to pokušaj Francuske da se oslobodi evropskih ograničenja o visini deficita time što će se upravljanje Evropom "politizovati".
Zidojče cajtung sato zaključuje da "francusko-nemački dvojac" ne čekaju laka vremena, jer Makronove ideje izazivaju skepticizam pa i protivljenje u rdovima CDU.
Makron će moći da računa na podršku deo koalicione vlade u Berlinu iz redova socijal-demokrata, koji s esprmaju da se suoče sa Merkelvoom na izborima krjem septembra. Jedan od njih, ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, tik nakon izbora pozvao je nemačku kancelarku da popusti pritisak na budžetska pravika. Dodao je da u vreme sprovođenja reformi ne treba biti pod pritiskom štednje.
Britanski evroskeptici protiv Makrona
Evroskeptični krugovi u Velikoj Britaniji smatraju pobedu Emanuela Makrona na izborima u Francuskoj lošom za britanske interese u pregovorima o Bregzitu.
"Zbog nove nade Francuske nadvio se oblak nad Bregzit", navodi se na naslovnici lista Dejli telegraf, koji se protivi EU.
Ovaj desničarski dnevnik podseća da je Makron tokom predizborne kampanje upozorio da pregovori o Bregzitu "neće biti prijatna šetnja po parku" i obećao da će braniti integritet jedinstvenog evropskog tržišta.
Najmlađi francuski predsednik je u pobedničkom govoru juče uveče ponovio bez okolišanja da planira da "brani Evropu", a u intervjuu za magazin Monokl (Monocle) u martu se predstavio kao pristalica "tvrdog Bregzita", odnosno protivnik povlašćenog pristupa jedinstvenom tržištu za Veliku Britaniju.
Govoreći o odluci Britanaca da istupe iz EU, optužio je nekadašnjeg šefa antievropske partije Ukip Najdžela Faraža (Nigel Farage) i ministra spoljnih poslova Britanije i pobornika Bregztia Borisa Džonsona da su "odgovorni za taj zločin".
Dodatni pokazatelj da su pobornici Bregzita nenaklonjeni Makonu je i činjenica da se njegova pobeda nije našla na naslovnim stranicama dnevnika San i Dejli mejl, koji su se prednost dali poljupcu princa Harija i njegove verenice Megan Markl (Meghan Markle).
Na unutrašnjim stranicama, San ističe da je novi francuski predsendik već upozorio da Velika Britanija neće moći da dobije "najbolje iz oba sveta" kada napusti EU.
"Junkerova marioneta"
Najdžel Faraž je podržavao Marinu Le Pen, a nakon izbora je ocenio da je Makronova pobeda "ogromna prevara".
"Makron će biti marioneta Junkera", predsednika Evropske komisije, naveo je na svom nalogu na društvenoj mreži Tviter (Twitter).
Kampanja za istupanje iz EU Liv.EU (Leave.EU, u prevodu Napustimo EU), koja je bila jedan od glavnih promotera Bregzita, otišla je i korak dalje, izražavajući na Tviteru "saučešće" Francuskoj, i poredeći rezultate izbora sa porazom Francuske u borbi protiv Nemačke 1940. godine.
"1940. godine Francuska je bila u rasulu. Ovog puta su nemačkoj uštedeli gorivo i metke", naveo je taj pokret.
Mej: Srdačne čestite Makronu
Iz sedišta britanske vlade stigla je poruka u prijateljskom tonu: premijerka Tereza Mej, koja se u februaru sastala sa Makronom i tada navela da bi odbila da primi Marinu Le Pen u Dauning stritu, "toplo je čestitala" novom predsedniku na pobedi, a sa nim je nakon toga i razgovarala telefonom.
"Lideri su nakratko razgovarali o Bregzitu, i premijerka je ponovila da Velika Britanija želi snažno partnerstvo sa bezbednom i prosperitetnom EU nakon što istupi", naveo je njen portparol.
Predsednik parlamentartne komisije za spoljne poslove i konzervativac Krispin Blant (Crispin Blunt) naveo je da bi pobeda Le Penove u Uniju unela haos koji ne bi bio povoljan za pregovore.
Istraživač francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja CNRS Džozef Dauning (Joseph Downing) smatra da izbor Makrona znači da ne psotoji nikakva mogućnost za "Fregzit", istupanje Francuske iz EU, i Evropi daje "novu snagu i lidera koji ne samo da strastveno podržava evropski projekat, već ima i volju i sposobnost da ponudi snažno prisustvo Francuske na međunarodnoj sceni".
Profesor ekonoije londonskog Kings koledža (King's College) Džonatan Ports (Jonathan Portes) kaže da izbor Makrona znači da EU ima veće šanse da bude snažna i ujedinjenja u pristupu Bregzitu, ali da bi to za britanske interese zapravo moglo biti pozitivno.
"Oslabljena i podeljena EU bi praktično onemogućila postizanje razumnog sporazuma, tako da to i nije nužno negativna stvar" za Veliku Britaniju, naveo je on.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
