Lideri članica evro zone trebalo bi da se okupe sredinom marta na posebnom sastanku kako bi razmotrili planove za spečavanje budućih dužničkih kriza. Taj samit, neuobičajen za EU, pošto okuplja samo lidere članica evro zone, trebalo bi da pokaže i da li ima prostora za kompromis oko predloga Nemačke i Francuske za jačanje konkurentnosti EU, koji je izazvao negodovanje među drugim članicama Unije.

Samit članica evro zone trebalo bi da se održi 13. marta, rekli su diplomatski izvori za AFP. "Još nije zvanično potvrđeno ali to će biti 13. marta. Reč je o neformalnom samitu 17 šefova vlada i država Evrogrupe", rekao je taj izvor. Evrogrupa je forum koji okuplja zemlje članice evropske monetarne unije.

Lideri EU su se u načelu dogovorili o održavanju takvog sastanka na samitu 4. februara u Briselu, ali ne i o datumu kada će se održati.

Samit članica evro zone predstavlja izuzetak jer se šefovi vlada i država evro zone sastaju mimo redovnih samita EU. Ovaj vid okupljanja je uveden na jesen 2008. godine u Francuskoj na vrhuncu finansijske krize.

U Evropi, međutim, ne postoji jedinstvna podrška tom formatu. Članice EU koje nisu u monetarnoj uniji, posebno Poljska, ne gledaju sa odobravanjem na to, pošto su izuzete, dok Evropsku komisiju brine sve veće tendencija "međuvladinog" upravljanja u Evropi, jer se potiskuju zajedničke evropske institucije.

Francuska smatra da su takvi sastanci čelnika država ili vlada potrebni kako bi se ostvarila ideja "ekonomske vlade" evro zone, odnosno upravljanja politikom monetarne unije s najvišeg nivoa, za šta se Pariz zalaže već godinama.

Samit 13. marta se očekuje s velikom pažnjom. Zemlje evro zone treba da se dogovore o jačanju evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) kako bi se u budućnosti bolje rešavale dužničke krize. S druge strane, potrebno je ostvariti i napredak u vezi sa jačanjem discipline članica evrozone, što zahteva Nemačka.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, suočena sa nezadovoljstvom nemačkih građana zbog plaćanja dugova drugih članica, traži u zamenu za finansijsku podršku da sve članice usklade svoje ekonomije.

Angela Merkel je uz podršku francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) predstavila predlog "Pakta za konkurentnost" liderima EU na samitu 4. februara. Taj pakt treba da osnaži konkurentnost EU tako što će uskladiti politike članica.

Nemačka smatra da postoje velike razlike među članicama u oblastima kao što su ograničenje budžetskog deficita, starosna granica za odlazak u penziju, uskladivanje plata sa inflacijom.

Članice EU nezadovoljne nemačko-francuskim predlogom

Članice EU su s negodovanjem reagovale na predlog Francuske i Nemačke da se ukine usklađivanje plata sa inflacijom, poveća starosna granica za odlazak u penziju i da se ograničenja javnog zaduživanja unesu u zakone. Neke zemlje su naglasile da ne žele da nemački model bude namenut celoj Evropi.

Merkelova je stavila do znanja da se dogovor o ovim merama mora postići u martu pre nego što ona pristane na jačanje fonda za pomoć članicama evro zone koje su pogođene krizom.

"Pregovori će biti teški, to je već jasno. Ali mi želimo dogovor i još ima malo vremena", rekla je nemačka kancelarka 7. februara na konferenciji za novinare u Varšavi posle sastanka sa Sarkozijem i poljskim predsednikom Bronislavom Komorovskim (Bronislaw Komorowski).

Evropski komesar za monetarna pitanja Oli Ren (Olli Rehn) rekao je da su lideri EU podržali jačanje kapaciteta fonda za finansijsku stabilnost i predlog da taj fond postane felksibilniji. "Na tome se radi i ja očekujem da ćemo imati odluku tokom marta", rekao je on.

Izvori u nemačkoj vladajućoj koaliciji su rekli da su šefovi vlada ostvarili napredak u razgovorima o jačanju evropskog fonda za finansijsku stabilnost i da će dogovor biti postignut na sledećem formalnom samitu EU 24. i 25. marta.

Šta će tačno Merkelova tražiti od partnera u evro zoni u zamenu za povećanje kapaciteta evropskog fonda za finansijsku stabilnost nije jasno ni krugovima u Berlinu. Nemački zvaničnici su rekli da bi Berlin mogao da pristane da smanji kamatnu stopu koju je EU uvela Grčkoj i Irskoj na pozajmice i da produži period za otplaćivanje zajmova.

Diplomate su rekle da je na samitu EU 4. februara bilo mnogo međusobnog optuživanja za navodne nedostatke i propuste.

Belgija, čija prelazna vlada ne može sebi da dozvoli socijalnu krizu, kritikovala je ideju o ukidanju usklađivanja plata sa inflacijom. Tome su se usprotivili i Portugal, Luksembrug, Austrija i Španija, koje takođe automatski usklađuju plate sa inflacijom.

Italija, koja je druga zemlja EU po visini javnog duga u odnosu na BDP iza Grčke, odbacila je predlog da obavezujući ciljevi za smanjenje duga budu uneti u ustav, čemu se protivi i Grčka koja već primenjuje program stroge štednje u zamenu za pomoć EU i MMF od 110 milijardi evra.

Austrija je saopštila da se protivi uvođenju opšte starosne granice za penziju u EU ili sistema za povezivanje starosne granice sa demografskim trendovima u članicama, a kojima bi se upravljalo na nivou EU. Irska, koja računa na strane investicije kako bi joj pomogle da prevaziđe krizu, odbacila je ideju da se u evro zoni odredi minimalna stopa poreza na dobit preduzeća ili da se usklade osnovice za porez na dobit.

Premijer Mađarske Viktor Orban je rekao da francusko-nemački predlog "ide mnogo dalje od paketa šest zakonskih predloga" za jačanje ekonomskog upravljanja, što je jedan od prioriteta mađarskog predsedavanja EU u prvoj polovini ove godine.

Francuska ministarka ekonomije Kristin Lagard (Christine Lagarde) rekla je 8. februara da cilj nemačko-francuskog predloga nije da se evropske ekonomije oblikuju prema nemačkoj ekonomiji već da se unaprede njihove najbolje prakse kako bi Unija postala konkurentnija. Ona je istakla da je cilj predloga pakta za konkurentnost da se stvore jači temelji za evro zonu od onih koji postoje u Paktu za stabilnost i rast.

I pored protivljenja članica, ono što ima izgleda da preživi jeste zahtev Nemačke da članice evrozone unesu u zakone ograničenja za zaduživanje i svoje penzione politike povežu sa demografskim faktorom.

Dogovor o zajedničkom evropskom pristupu osnovici za porez na doit, možda će moći da se ostvari ako se odustane od potpunije harmonizacije stopa poreza na dobit.

Izvor: EurActiv i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Vrednost evra opala za 22% za 12 godina
  
• 

  Vesti

  : Francuska i Nemačka za jačanje zone evra