Zajednička evropska valuta, evro, izgubila je od uvođenja pre 12 godina 22% na vrednosti, objavili su u sredu (19. januara) mediji pozivajući se na rezultate istraživanja osiguravajućeg koncerna Alijanc (Allianz). Analitičari su ukazali da su neke druge valute, poput dolara, izgubile i više na vrednosti.

U poređenju sa januarom 1999. godine, evro danas, gledano u proseku za sve članice zone evra i kada se uporedi kupovna moć, vredi samo 78 centi.

U poređenju sa drugim zemljama, gubitak vrednosti evra u Nemačkoj je bio manji, te u odnosu na 1999. evro u Nemačkoj sada ima kupovnu moć od 82 centa. U Španiji je kupovna moć evra u poređenju sa onom iz vremena uvođenja 81 cent, a u Italiji 76 centi.

Uprkos tome što je zajednička valuta zbog dužničke krize u više zemalja došla na udar kritike, stručnjaci Alijanca smatraju da je evro doprineo stabilnim cenama i niskoj inflaciji.

U Nemačkoj, najjačoj evropskoj privredi, porast cena od uvođenja evra bio je u proseku 1,5% godišnje dok je u vreme korišćenja nemačke marke taj prosek bio 2,6% godišnje.

Uprkos gubitku vrednosti, evro je, kako su ocenili analitičari, "dobro prošao" u poređenju sa nekim drugim valutama.

Prema navodima iz studije Alijanca, američki dolar je od 1999. izgubio 25 odsto na vrednosti i vredi, kada se uporedi kupovna moć, samo 75 centi. Švajcarski franak je pak bio bolji - od 1999. je ta valuta izgubila 11 odsto na vrednosti.

Istraživanje je objavljeno u trenutku kada su neke zemlje evro zone u finansijskoj krizi, pa se špekuliše o propasti evra.

Nemačka savezna kancelarka Angela Merkel izričito je odbacila ideju da zbog krize zajedničke evropske valute ponovo bude uvedena u upotrebu nemačka marka. U intervjuu za nedeljnik Štern (Stern) kancelarka je kategorički isključila ovakvu mogućnost rekavši da "neće biti povratka na D-marku".

Po prvi put je kancelarka izričito pozitivno govorila i o francuskom predlogu stvaranja "evropske privredne vlade".

Istovremeno se u intervjuu Angela Merkel usprotivila nagađanjima da bi moglo da dođe do "cepanja" evro zone na "monetarno jaki sever i slabiji jug". "Dok sam ja na funkciji toga neće biti. U ime Nemačke jasno kažem ne. Uostalom, odnosi u Evropi uopšte i nisu tako crno-beli", rekla je kancelarka za nemački magazin.

Navela je da će Nemačka i ubuduće činiti sve što je nužno da bi se garantovala stabilnost evra.

Angela Merkel je podsetila da su šefovi država i vlada Evropske unije (EU) već u februaru prošle godine saopštili da sebe shvataju i kao privrednu vladu. "Sada se postavlja pitanje da li 17 zemalja evro-zone moraju intenzivnije međusobno da sarađuju. Ja kažem da, ali ne ekskluzivno. Ono o čemu se mi dogovorimo treba da bude otvoreno i za sve druge koji to hoće", rekla je kancelarka.

Pri tome, "tempo ne treba da diktiraju najsporiji", jer "nije stvar u tome da se sve radi na isti način osrednje, već da svaka država za sebe i Evropa kao celina treba da budu finansijski stabilniji i konkurentski sposobniji".

Privredna vlada evro-zone trebalo bi, kako smatra kancelarka, da se pozabavi "zajedničkim elementima u poreskoj i socijalnoj politici, u oblasti radnog prava i razvoja primanja u javnom sektoru". Cilj je "koordinacija među zemljama, ne da bi svuda bilo sve isto, već da bi se umanjile razlike", rekla je Angela Merkel.

Prema rezultatima istraživanja instituta Forsa, kriza zone evra je najveća briga Nemaca za 2011. godinu. Oni se toga plaše više nego od nove recesije u toj zemlji. Na pitanje šta ih najviše brine u 2011, 45% ispitanika kazalo je da je to situacija u zoni evra, dok je 40% kazalo da se plaši nove recesije.

Istraživanje sprovedeno u decembru pokazalo je da zbog krize u zoni evra brinu pre svega domaćinstva čiji su mesečni neto prihodi između 1.000 i 2.000 evra, a manje ona koja zarađuju više od 3.000 evra.

Izvor: Beta i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Svaki drugi Nemac žali za markom
  
• 

  Dosije

  : Proširenje i evro